19.05.2017 Beograd

VideoIntervju Aleksandar Šapić: Želim da budem gradonačelnik

Intervju Aleksandar Šapić: Želim da budem gradonačelnik Foto: Zoran Raš
Svojevremeno jedan od najboljih vaterpolista sveta, vlasnik ukupno 24 medalje s najvećih međunarodnih takmičenja, najbolji strelac u istoriji bivše Jugoslavije i klubovima u kojima je igrao sa ukupno 2.675 golova, od čega u klupskoj karijeri 1.694, a u reprezentativnoj 981, Aleksandar Šapić je danas, prema mišljenju mnogih, najbolji predsednik jedne beogradske opštine, pa logično – budući kandidat za gradonačelnika. O svom javnom životu i planovima za budućnost, razgovarao je sa Julijanom Mojsilović...

 

Verovatno nema Beograđanina – a i šire – koji ne zna ko je Aleksandar Šapić (39), ne samo kao vaterpolista nego i kao izuzetno uspešan lokalni političar koji je sport prilično rano zamenio manje lepim zanimanjem, ali sa istim ciljem – da postiže što bolje rezultate. Kao predsednik Opštine Novi Beograd uradio je mnoge stvari koje u drugim delovima grada ne postoje, a kao pojedinac život je posvetio humanitarnom radu. Za gradonačelnika će se kandidovati 2018. kao predstavnik udruženja građana i ne razmišlja ni o kakvim predizbornim koalicijama.

 

Pogledajte prvi deo intervjua --->>>

Play

 

Negde ste rekli, parafraziram, da je politika kao sport – rad, upornost, vera u pobedu, ali i podnošenje poraza. Ima li toga danas u politici u Srbiji?

Mislim da sve u životu funkcioniše kao sport i da tu nema velike razlike. Rad, upornost, prihvatanje i pobeda i poraza na pravi način. Činjenica je da je politika prljavija od sporta. Negde sam pročitao da život nije ono što nam se dešava nego način na koji na to reagujemo. Mislim da se u svakom poslu uspeh postiže na isti način, samo su instrumenti različiti. Ne postoji uspešan čovek koji nije uporan, vredan, posvećen. Kao što ne postoji onaj koji nije imao poraze u životu i nije znao da iz njih izađe na pravi način. Tako je i u politici, samo što u njoj postoje mnoge stvari na koje ne možete da utičete. Postoje ljudi koji su karakterno znatno lošiji nego što su ljudi koje sam sreo u svetu sporta i to mi predstavlja nelagodnost. Generalno, u lokalnoj politici nema apstrakcije, poprilično je konkretna. U visokoj politici živimo u iščekivanju dana kad će se desiti nešto veliko, a život prolazi pored nas. Zato sam pokušao da svakog dana na lokalu uradim po jednu malu stvar. Verujem da ljudi to vide i verovatno mi zbog toga ukazuju poverenje, kao što ću naravno isto tako, ukoliko građani procene da je za njih bolje da umesto mene u njihovo ime to neko drugi radi, to potpuno mirno prihvatiti. Narod uvek dobije na kraju onoga koga zaslužuje. Posebno u demokratskim sistemima.

 

Prema nekim podacima, popularni ste u gotovo svim gradskim opštinama. Je li to motiv da se kandidujete za gradonačelnika?

Ne znam za to, ali da, kandidovaću se. U predizborne koalicije neću sigurno i ostaću pri stavovima koje imam poslednjih godina, a to je da na izbore izlazim samostalno. Ovde je uvek na delu neko opredeljivanje. To ne želim. Pokušavam da ustanovim drugačije jedinice mere. Opredeljujem se prema konkretnim stvarima i rezultatima, a ne prema strankama. Političari danas ne shvataju da ne postoje stranke koje ljudi vole. Nisam siguran da postoje i ljudi koji se bave politikom, a da ih narod baš preterano obožava. Mislim da narod želi da se opredeli prema konkretnim stvarima, a sve vreme ih vraćaju na ono – ili si za ovoga ili za onoga. A njima je već muka od svega, ne žele da slušaju prazne priče već da vide rezultate rada. Upravo na taj način, svojim radom, pokušavam da budem merljiv. Jesam li nekome simpatičan ili ne, manje je važno. Kažu bavim se populizmom jer radim stvari koje ljude čine srećnim i zadovoljnim. Moj odgovor na to je da, ako je tako, zauvek ću se baviti populizmom. Kad je reč o postizbornim koalicijama, razgovaraćemo posle izbora. Nažalost, mi danas nemamo neposredne izbore za gradonačelnika kakve bih želeo. Glasamo za odbornike Skupštine grada i onda će jedan od njih 110 postati gradonačelnik. Ljudi i ne znaju ko će to biti. Ne bi bilo prvi put da to bude neko o kome se ne zna mnogo ili nema nikakva iskustva u lokalnoj samoupravi već na talasu pobede velike političke stranke postaju gradonačelnici. U ovome sam već prilično dugo – tri godine kao pomoćnik gradonačelnika i šest na čelu najmnogoljudnije opštine. Izborni rezultat će odrediti mogućnosti. Ukoliko budem u poziciji da neko hoće da razgovara sa mnom, imaću jasna načela – kao u Novom Beogradu – ko je spreman da ih prihvati, biće dobrodošao. Jasno izlazim sa stavom da želim da budem na čelu Beograda i nemam nameru, ako u tome ne uspem, da budem na bilo kojoj drugoj funkciji u okviru gradske Uprave, samo da bih participirao u vlasti. Želim da Gradu dam svoj pečat, a ne da budem nečiji sekundant. Mislim da Beograd treba da uredimo po meri ljudi koji u njemu žive, a ne turista koji u njega dolaze. Ako Beograd bude dobar nama Beograđanima, biće i svima onima koji se odluče da ga posete. Beograd je oduvek bio i biće najkosmopolitskiji grad na svetu, ali ne može se politika Beograda voditi zbog stranih turista već se mora voditi zbog onih koji u njemu žive.

 

Od 2011. ste na čelu Novog Beograda i, čini se, najomiljeniji predsednik jedne opštine u gradu. Kako ste to postigli uprkos pokušajima diskreditacije po raznim osnovama. Mislim na upitnost diplome, na zagrađivanje ulice u kojoj živite, na priču da ste se “prodali” za funkciju u Olimpijskom komitetu i ko zna šta sve još. Ima li u bilo čemu istine?

Bilo je stranaka koje su me saopštenjima optuživale za neka krivična dela, a ja sam njih pozivao da idu u policiju da me prijave. A ako me nisu prijavili policiji, a javno me optužuju, znači da građane zloupotrebljavaju u političke svrhe. I toga će uvek biti. Kao u sportu – ko ne zna da te predribla, polomiće ti nogu. Ne zna s loptom, ali zna s tvojom nogom.

Na političkoj sceni ko ne zna da radi, zna da upropasti. To je uvek lakše. Odatle i to – da li sam uradio ovo ili ono. Za diplomu sam rekao – dobro, hoćemo li da razjasnimo to. Ali to nikome nije u interesu već žele da sve ostane na jednoj banalnoj optužbi koja se lako zloupotrebljava za moju diskreditaciju. Ja zaista nemam problem da odgovorim ni na jedno pitanje. Nemam nameru da govorim ni o kome ništa loše i da na taj način sebe preporučujem ljudima. Ako ne može da me preporuči moj rad, onda ništa ne treba da me preporučuje. Na sreću, svoju egzistenciju obezbedio sam kroz sport, imam srećnu porodicu i nemam potrebu da mi neko objašnjava da li sam dobar ili loš. Nisam spreman da uradim sve da bih ostao na funkciji. Ako ljudi misle da mogu i treba nešto da uradim, biću tu. A ako misle da to neko može bolje, verujte, podržaću.

 

Ako postanete gradonačelnik, hoćete li moći da novobeogradski recept primenite na ceo grad?

Moja jedina preporuka je Novi Beograd. Mi smo poslednjih pet godina uveli više od 40 besplatnih programa. Odlučili smo da u ovim teškim vremenima kada ljudi na svakom koraku sve moraju da plaćaju izađemo u susret kako najmlađim, tako i najstarijim sugrađanima. Besplatni časovi engleskog, programi motorike, plesa, glume, raznih sportova. Pre godinu dana otvorili smo sportsko-edukativni centar koji je zaista najmoderniji, s kabinetima za umetnost, informatiku itd., dakle sve ono što novobeogradska deca mogu besplatno da koriste. Za najstarije smo obezbedili besplatne izlete, plivanje, obuku na računarima, engleski… Drago mi je da su i neke druge opštine to počele da rade i, kada bih bio u poziciji, pokušao bih da to sistemski rešim na nivou Beograda. Ako je to populizam – neka ga.

 

Kako uspevate s malim budžetom?

Naš deo je 0,6 odsto gradskog budžeta. Dobijamo kao i drugi, ali smo najmnogoljudnija opština, pa je to najmanje po glavi stanovnika. Uzgred, izračunao sam da od godišnjeg budžeta Opštine, kada bismo ga srazmerno podelili na broj stanovnika Novog Beograda, od tog novca svakome bi na godišnjem nivou mogla da se kupi jedna čokolada. Štedimo na drugim stvarima: nema putovanja, nemamo reprezentaciju po restoranima već se trudimo da sav novac upotrebimo tamo gde će ga građani osetiti kao svoj benefit.

 

Pogledajte drugi deo intervjua --- >>>

Play

 

Na kraju, jednom sportista, uvek sportista. Pa kako vidite situaciju u fudbalu i sportu generalno? Mnogo vaših tvitova je o Crvenoj zvezdi, o tvrdnjama o privilegijama tog tima, da bi na kraju Zvezda, osim matematički, izgubila prvenstvo?

Trudim se da ne komentarišem suviše jer smatram da na to nemam pravo osim kao bivši sportista i kao navijač. Nekorektno je da ako niste na nekom odgovornom mestu dajete savete, a ne snosite nikakvu odgovornost. Država se odlučila za neke ljude koji vode računa o sportu u Srbiji i oni treba da daju svoje mišljenje i predloge, ali mislim da situacija nije sjajna. Mislim da nije dobro da jedinica mere sporta bude broj osvojenih medalja svake četvrte godine na svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Medalje treba da budu posledica, a ne cilj. I mislim da o sportu treba razmišljati na strateški način, da to bude sastavni deo života, odrastanja, školovanja, vaspitanja mladih, a ne “jurcanje za medaljama”. Kad je reč o Zvezdi, za nju navijam otkad znam za sebe. Dobro je da imamo i dobru Zvezdu i dobar Partizan. Ali nivo na koji se sveo srpski fudbal... mislim da nijedna titula u poslednjih 30 godina više ili manje nije bila regularna. Reč je samo o tome ko, kada i kako manipuliše.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.05.2017, 07:28h pera (1)

    I ja bi hteo da budem kapetan na belu lađu.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side