Haški sud produžio privremenu slobodu Jovici Stanišiću do 30. aprila 2020.

Foto: freeimages

Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić ostaće na privremenoj slobodi u Srbiji do 30. aprila 2020, odlučio je međunarodni sud u Hagu, koji Stanišiću sudi po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Stanišić je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje. Po ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

U odluci, objavljenoj na sajtu sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) saopštilo je da je, po ranijim nalazima lekara, Stanišić "privremeno nesposoban da putuje".

Sudsko veće je, međutim, naznačilo i da je bi se u dogledno vreme "kako proizlazi iz novih izveštaja lekara, moglo očekivati da Stanišić bude u stanju da putuje, ukoliko bude imao adekvatne uslove".

Branioci su u ranijim podnescima nagoveštavali da je Stanišić nameravao da se vrati u Hag kada počne dokazni postupak njegove odbrane.

Iako je njegova odbrana, prošlog meseca, okončala izvođenje svojih dokaza, Stanišić se, međutim, nije vratio u hašku sudnicu.

Do kraja ponovljenog suđenja Stanišiću i drugooptuženom Franku Simatoviću Frenkiju ostaje da se saslušaju samo svedoci Simatovićeve odbrane. To bi moglo značiti da će Stanišić ostati na privremenoj slobodi do kraja procesa.

Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (69) i operativac te službe Simatović (69) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.

autor: MIM izvor: Beta

Ostavi komentar Ostavi komentar >>

Pročitajte i...

BIRODI traži da REM navede RTS i Pink da poštuju Zakon o elektronskim medijima
Postoje indicije da su dve najuticajnije televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji - Radio-Televizija Srbije (RTS) i TV Pink, kršile Zakon o elektronskim medijima, piše danas Biro za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda na osnovu istraživanja od 1. septembra do 30. novembra 2019. godine.
DPK kritikuje stavove Kurtija na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu
Demokratska partija Kosova (DPK) je saopštila da "s velikom zabrinutošću prati drastične i nerazumne promene stavova Albina Kurtija" koje je u petak izneo na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
Đurić povodom godišnjice napada na autobus Niš Ekspresa kod Podujeva
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić izjavio je danas povodom godišnjice terorističkog napada na autobus "Niš ekspresa" kod Podujeva 16. februara 2001. godine, da "srpski narod nikada neće zaboraviti mučenike koji su poginuli pre 19 godina".
Koraks govorio o svojim karikaturama, vlasti, bojkotu izbora
Karikaturista Predrag Koraksić - Koraks je danas pozvao građane Šapca da izađu na lokalne izbore i time "sačuvaju to jezgro demokratije i slobode, da glasaju za vlast koja je već tamo i tako sačuvaju svoju slobodu".
Dačić: Nastavak saradnje sa SNS, možda zajednička izborna lista
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić najavio je danas novinarima u Nišu da će nastaviti da razgovara s liderom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i šefom države Aleksandrom Vučićem o tome kako će izaći na predstojeće izbore.
Aleksandar Olenik: Ukinuti veronauku u školama, crkva da plaća porez
Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Aleksandar Olenik založio se danas za ukidanje veronauke u školama u Srbiji i dodao da crkva treba da plaća "porez na luksuz".
ZSF: Zabraniti postavljanje baznih 5G stanica na porodilišta, škole i druge osetljive objekte
Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) zatražio je danas od gradskih vlasti da u regulatorne planove vrate zabranu postavljanja baznih stanica 5G telekomunikacionih mreža na objekte posebne osetljivosti, poput porodilišta i škola, i da se prekine rad na promeni ovih planova kojima se predviđa dalje ukidanje zabrana koje još uvek postoje.
Čanak: Pitanje Vojvodine mora da se drži otvorenim, bojkot je u Vučićevom interesu
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je danas da pitanje Vojvodine mora da se drži otvorenim.
Pokret Metla: Skandalozno što objekte MUP-a čuvaju privatne firme
Član predsedništva Pokreta Metla 2020 Miloš Jovanović izjavio je danas da "skandalozna činjenica da je čuvanje objekata MUP-a Srbije povereno privatnim firmama za fizičko-tehničko obezbeđenje potvrđuje ne samo da je borba protiv korupcije mrtvo slovo na papiru, već da je Srbija zarobljena država", saopšteno je iz Pokreta Metla.
Novosti: Tesla na Savski trg, Genčićevi u Krunsku
Bivša železnička stanica u Beogradu, na Savskom trgu, biće novo sedište Muzeja Nikole Tesle, najavio je direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić, a pišu Večernje novosti.
Mediji: Vojska formira nove jedinice sa starim brojnim stanjem
Vojni i državni zvaničnici neprekidno najavljuju formiranje novih jedinica Vojske Srbije ali je nejasno kako će ti ambiciozni planovi biti sprovedeni s obzirom da je za te aktivnosti potreno najmanje 2.500 novih ljudi a da nema nikakvih nagoveštaja da će brojno stanje oružanih snaga biti povećano.