Bregu: Zapadni Balkan ne može da izgubi još jednu deceniju zbog novih nestabilnosti
12.09.2020 Beograd

Bregu: Zapadni Balkan ne može da izgubi još jednu deceniju zbog novih nestabilnosti

Bregu: Zapadni Balkan ne može da izgubi još jednu deceniju zbog novih nestabilnosti Foto: prtscr/ytb
Regionalna inicijativa „Zeleni koridori“ omogućila je neometan protok robe u najkritičnijoj fazi pandemije koronavirusa (COVID-19) stabilizujući protok robe u regionu Zapadnog Balkana što je u značajnoj meri pomoglo izvozno orijentisanim kompanijama, ali i onima čija proizvodnja zavisi od uvoza.

Kriza je pokazala da „soliranje“ na malom regionalnom prostoru može biti pogubno, ali i da Zapadni Balkan ima mogućnosti i snagu da sprovede zajedničke inicijative zarad normalizacije života u međuzavisnim privredama.

O “Zelenim koridorima”, EWB je razgovarao sa Majlindom Bregu, generalnom sekretarkom Saveta za regionalnu saradnju (RCC), koji je koordinisao ovu regionalnu inicijativu.

*Da li su “Zeleni koridori” ublažili teške ekonoske posledice koronavirusa za zemlje Zapadnog Balkana? 

Zeleni koridori su jedna od uspešnijih priča postignutih u vreme velike krize. Zapadnobalkanska šestorka, Savet za regionalnu saradnju, Transportna zajednica i CEFTA, uz podršku Evropske komisije i naših graničnih suseda zemalja članica EU, pomogli su vladama u regionu da implementiraju neophodnu meru u datoj situaciji za održavanje protoka robe, posebno hrane, lekova i medicinske opreme u regionu i između regiona i EU, u vreme blokade izazvane izbijanjem koronavirusa.

*Šta su bile najveće prepreke u implementaciji “Zelenih koridora” kao specifičnog režima graničnih prelaza? 

Među ekonomijama Zapadnog Balkana postoji 14 graničnih prelaza i još 18 sa zemljama članicama EU. U jednom trenutku, bilo je potrebno više od 20 sati čekati za prelaz granice, kako bi se završile sve granične procedure, sanitarni i zdravstveni pregledi vozača. Pored toga što je to izuzetno dugotrajan proces koji odlaže, a čak često i prekida lance snadbevanja, on je i skup – proračun je da svaki minut čekanja košta skoro 2 evra po kamionu, odnosno 26 miliona sati provedenih na internim granicama zemalja regiona.

Imajte na umu i sledeću cifru: na početku pandemije teško je moglo proći dnevno 2000 kamiona. Danas je taj broj dostigao više od 13 giljada dnevno. Dakle, ne samo da su “Zeleni koridori” omogućili ravnomerniji granični prelaz i omogućili da roba stigne na odredište na vreme, već su i uštedeli ozbiljan novac, vreme i stres, što moram da naglasim.

Ne zaboravite da govorimo o situaciji kada je zaključavanje granica bila potpuna novina, što je u kombinaciji sa neizvesnim zalihama osnovnih dobara izazvalo anksioznost građana, ne samo u regionu već i širom sveta.

Sigurna sam da ćete se složiti da u našem regionu nema mnogo stvari koje teku lako ili glatko, zbog čega svi pretendujemo i radimo da se, uprkos svim poteškoćama i razlikama koje postoje u našem regionu, saradnja isplati.

*Može li regionalna saradnja biti spas zemljama Zapadnog Balkana u prevazilaženju krize? Da li je moguće da ovaj režim graničnih prelaza postoji i u budućnosti, van konteksta krize izazvane širenjem virusa COVID-19? 

Rekla sam to mnogo puta i zaista verujem da što je regionalna saradnja bolja, mi smo jači. Zajedno možemo opstati kao tržište i biti pouzdaniji i zanimljiviji za strane investitore, što znači veći ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.

Prisetimo se sporazuma o romingu. Bilo je teško, ali danas ga imamo zahvaljujući snažnom duhu regionalne saradnje. Sve ekonoije Zapadnog Balkana, sa oko 18 miliona stanovnika, čak i manje zbog migracija, mogu se uporediti sa jednom manjom evropskom državom, pa da bismo napravili ozbiljan uticaj, moramo zajedno da koračamo. I na tome Savet za regionalnu saradnju kontinuirano i neumorno radi.

Regionalna saradanja je proteklih godina ojačala, kao i samosvest da je regionalna ekonomska integracija neophodna. Leto iza nas je jasno pokazalo regionalnu međuzavisnost. Da, okolnosti su nas primorale na ovaj novi model stvarnosti, ali one takođe jasno ilustruju šta prkoseći saradnji i dobrosusedskim odnosima mogu da učine ljudima.

Stara izreka koja kaže da ne cenimo ono što imamo dok ga ne izgubimo još jednom se pokazala tačnom. I isto koliko i ja, naši građani veruju u regionalnu saradnju. Njihova podrška nastavlja da raste na godišnjem nivou: 77% ove godine, u poređenju sa 74% u 2018. godini.

Pre skoro četiri godine započeli smo svoj rad na Regionalnom ekonomskom prostoru (REA). Nekoliko zapaženijih uspeha su već ostvareni kao deo naših zajedničkih napora. Ostali regionalni procesi su u toku i očekujemo dodatne rezultate koji su neizbežni. Budućim REA 2, region bi trebalo da nastavi put promovisanja Svetske banke kao zajedničkog investicionog prostora, slobodnog kretanja kapitala i usluga, zajedničkih turističkih proizvoda, nadogradnje digitalne infrastrukture, međusobne povezanosti i baze veština, podsticanja inovacija i preduzetništva. Tu je takođe i uvežbavanje regionalne saradnje i koordinacije radi zadržavanja i privlačenja talenata, radeći na Zelenoj agendi Zapadnog Balkana. Pored toga neophodna je i kapitalizacija ranijih dostignuća poput rominga ili Digitalnog samita Zapadnog Balkana, kako bi postigli slične uspehe u budućnosti.

Takođe, postoji i segment mobilnosti gde predviđamo rad na povećanju mobilnosti studenata, istraživača i profesora, putovanja građana sa ličnim kartama širom regiona, što je u celini i ključna dimenzije mobilnosti. Konačno, tu je rad na uklanjanju radnih dozvola unutar regiona, što omogućava nesmetano kretanje i razmenu radne snage u čitavom Zapadnom Balkanu.

*Mogu li “Zeleni koridori” poslužiti kao primer uspešne regionalne saradnje? 

Nadam se da će se smanjenje zdravstvenog rizika koji sa sobom nosi koronavirus, granice otvoriti polako i trajno, jer zatvorene granice nisu nikom od koristi, posebno granice EU sa Zapadnim Balkanom.

Da odgovorim na vaše pitanje, da, “Zeleni koridori” mogu poslužiti kao primer uspešne regionalne saradnje, a mi ćemo se potruditi da ove međusobne koridore proširimo i učinimo “zelenijima”.

Vreme odmiče i Zapadni Balkan ne može izgubiti još jednu deceniju obeleženu novim potencijalnim nestabilnostima. To je opasno. Ako kvalifikovani i obrazovani mladi ljudi ne vide evropsku perspektivu kod kuće, iskoristiće postojeće mogućnosti za migraciju i tražiti bolje životne uslove u EU. Transatlanstko partnerstvo i regionalna saradnja uvek su dobrodošli da bi region i dalje plovio na zapad.

autor: TKĐ izvor: European Western Balkans
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side