Obeleženo dvanaest godina od ubistva Đinđića (FOTO)
12.03.2015 | 09:50h ► 23:01h Beograd

Obeleženo dvanaest godina od ubistva Đinđića (FOTO)

Obeleženo dvanaest godina od ubistva Đinđića (FOTO) Foto: Tanjug / Rade Prelić
Polaganjem venaca u dvorištu Vlade Srbije i na Novom groblju u Beogradu, kao i šetnjom centralnim ulicama Beograda danas je obeleženo 12 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Ðinđića.

 

Demokratska stranka šetnjom od sedišta stranke u Krunskoj ulici do Aleje velikana obeležava 12 godina od ubistva lidera stranke i premijera Zorana Ðinđića.

Foto: Tanjug / Nemanja Jovanović

Kolonu, koja je krenula nešto pre 11. časova predvode predsednik stranke Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Borislav Stefanović a na Ðinđićev grob položiće cveće,žute ruže, i članovi i simpatizeri stranke kao i poštovaoci dela pokojnog premijera koji se nalaze u koloni.

Foto: Tanjug / Rade Prelić

Danas će poštu ubijenom premijeru odati i druge poltičke grupacije koje sebe takođe smatraju nosiocima i nastavljačima ideja Zorana Ðinđića.

Foto: Tanjug / Rade Prelić

Lider LDP Čedomir Jovanović organizovao je  "Šetnju za Zorana" koja je krenula iz Simine ulice, preko Terazija, dvorišta Vlade Srbije do Aleje velikana na Novom groblju.

Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Lider Nove stranke i premijer nakon ubistva Ðinđića Zoran Živković položio je u jutarnjim časovima cveće na grob ubijenog premijera.

Foto: Tanjug /  Rade Prelić

Nekadašnji lider DS i predsednik Republike, sada predsednik SDS Boris Tadić među prvima je položio rano jutros cveće na Ðinđićev grob.

Cveće na spomen ploču u dvorištu srpske vlade položili su i članovi nekadašnje vlade Zorana Živkovića.

Foto: Tanjug / Rade Prelić

 

Ružica Ðinđić položila cveće na Ðinđićev grob

Supruga ubijenog premijera Zorana Ðinđića, Ružica i sin Luka položili su danas cveće i odali poštu na Ðinđićevom grobu u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Foto: Tanjug / Rade Prelić

Ruzica Ðinđić se na groblju srela sa liderom Demokratske stranke Bojanom Pajtićem, koji je bio na čelu kolone koja je šetnjom i polaganjem sveća obeležila godišnjicu premijerove smrti.

Ona se sa Pajtićem pozdravila i zadržala u kraćem razgovoru.

 

Foto: Tanjug / Rade Prelić

 

Pajtić: Ðinđić, čast i integritet

Lider DS Bojan Pajtić izjavio je danas da Zorana Ðinđića smatra jedinim reformatorom od uvođenja višestranačja u Srbiji, da su na vlasti oni koji su se radovali njegovoj smrti, te da neće da se bavi spekulacijama u kojoj bi koloni koja Ðinđiću danas, na godišnjicu ubistva, odaje poštu on sam bio.

"Činjenica da su danas na vlasti ljudi koji su se toj smrti radovali, zbog toga i danas važi ona Zoranova da u svim zemljama postoji korov, ali se samo u Srbiji korov zaliva", rekao je Pajtić novinarima u Aleji velikana pored groba Zorana Ðinđića.

Poručujući da je vreme za "velike prolećne radove", Pajtić je rekao da kada se govori o Zoranu Ðinđiću govori se o časti i integritetu, koji, navodi, nisu viđeni poslednjih 75 godina na političkoj sceni.

Foto: Tanjug / Nemanja Jovanović

"O časti, zbog toga što je uvek izgovarao ono u šta je verovao, a o integritetu, što je uvek radio ono što je govorio", rekao je Pajtić.

Odgovarajući na pitanje zašto se u četiri kolone dolazi da se oda počast ubijenom premijeru, i da li je to moglo da se uradi zajedno, Pajtić je rekao da uopšte nije važno u koliko grupa se dolazi, već da je važno da svi dolaze na jedno mesto s ljubavlju i poštovanjem.

"Zoran Ðinđić je zaslužio da na ceo današnji dan dolazi što više grupa i pravaca, važno je da se nalazimo ovde, da smo svesni toga koliko je Ðinđić značio ovoj zemlji i ovom narodu", rekao je Pajtić.

Foto: Tanjug / Nemanja Jovanović

Upitan o tome u kojoj koloni bi, po njegovom mišljenju Ðinđić danas bio, on je rekao da su takve spekulacije neprimerene i poručio da je Ðinđić bio predsednik DS-a:

"Ne bih ulazio u tu vrstu prilično banalne rasprave", rekao je Pajtić.

 

Živković: Da elita u Srbiji nastavi Ðinđićevim putem

Članovi Vlade Srbije čiji je premijer bio Zoran Živković danas su odali poštu i položili cveće na spomen - ploču u dvorištu vlade gde je 12. marta 2003. ubijen premijer Zoran Ðinđić.

Posle polaganja venca na spomen ploču, Živković je rekao da su ubistvom Ðinđića reforme zaustavljene pozvavsi elitu u Srbiji da nastavi njegovim putem.

Foto: Tanjug / Dragan Stanković

On je rekao novinarima i da su 12 godina posle ubistva Ðinđića reforme u Srbiji praktično i danas stoje gde su bile 12. marta 2003.

"Imamo vladu koja priča da ide u Evropu koja priča da sprovodi reforme... ali od toga nema ništa", rekao je Živković.

On je naveo i da je "krajnje vreme da svi u Srbiji koji žele dobro ovoj zemlji - a to je elita Srbije, učine maksimalne napore da nastavi onim putem koji je postavio Ðinđić".

Foto: Tanjug / Dragan Stanković

Prema njegovim rečima, ciljevi tog puta su i ciljevi petooktobarskih promena, prve reformske vlade Srbije "a koji su još uvek neostvareni".

Počast Ðinđiću odali su članovi Živkovićeve vlade - Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Srđa Popović, Branimir Lečić, Kori Udovički, Slobodan Milosavljević...

 

Jovanović: Nismo stvorili zemlju dostojnu Ðinđićeve žrtve

Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović položio je danas cveće i upalio sveću na mestu gde je pre 12 godina ubijen premijer Zoran Ðinđić, u dvorištu Vlade Srbije i ocenio da je društvo u Srbiji i dalje talac podela.

Foto: Tanjug / Dragan Stanković

"Još nismo stvorili zemlju koja bi bila dostojna Zoranove žrtve i naših zajedničkih ideala, ali to nam ne može umanjiti obavezu, niti nas osloboditi posla koji i dalje želimo da radimo", rekao je Jovanović.

"Dvanaest godina posle njegove pogibije, mi i dalje radimo na ostvarenju tih ciljeva, Taoci smo glupih podela, energiju koja nam je na izmaku trošimo na besmislene ratove, i još uvek kao društvo nemamo one sposobnosti niti osobine, koje su bile karakteristične za Zorana", rekao je Jovanović.

On je dodao da je Ðinđić uvek išao napred, događajima u susret i donosio odluke hrabro, bez oklevanja, iskreno priznavao kada je grešio i bio je spreman da to kaže svakome otvoreno.

Foto: Tanjug / Dragan Stanković

"Do poslednjeg sekunda života ostao je veran svom idealu moderne i evropske Srbije. To nije Srbija vlasti i opozicije, nije Srbija nijedne stranke", rekao je Jovanović novinarima.

Nakon obraćanja novinarima, Jovanović je na čelu povorke, u kojoj su i prvaci LDP, krenuo ka Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, gde je Ðinđić sahranjen.

 

Vučić: Pristojna i moderna Srbija bila je i Ðinđićev ideal

Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem, jutros su odali poštu i položili venac na spomen - ploču u dvorištu vlade gde je 12. marta 2003. godine ubijen premijer Zoran Ðinđić.

Foto: Tanjug / Danilo Peternek

Vučić je položio venac na mestu ubistva i uputio poruku srpskoj javnosti povodom godišnjice ubistva prvog demokratski izabranog premijera, Zorana Ðinđića, koja u celini glasi:

"Na današnji dan pre 12 godina ispred zgrade vlade ubijen je Zoran Ðinđić, predsednik Vlade Republike Srbije.

Mart 2003. godine zauzeo je svoje mesto na crnim stranicama srpske istorije baš kao i jul 1817. godine, maj 1868. i 1903. i oktobar 1934.

U podeljenoj Srbiji, tada su, najčešće baš zbog tih podela, ubijani lideri, kraljevi i politički protivnici.

I nijedno od tih ubistava Srbiji nije donelo ništa drugo do novih ubistava i novih podela.

Foto: Tanjug / Danilo Peternek

Baš zato, danas na godišnjicu smrti čoveka, koji je tvrdio da će Srbija biti onakva kavku je sami napravimo, vreme je da prestanemo da se delimo, bar oko onoga što je bio cilj svakoga ko je u našim podelama položio svoj život.

Pristojna, normalna i uređena država u kojoj različita mišljenja izazivaju polemiku a ne smrt bila je svakako ideal i Zorana Ðinđića.

Takođe, vreme je i da svim istorijskim ličnostima odamo počast, bez obzira na to da li smo bili istomišljenici ili ne. Na taj način odajemo počast i samoj istoriji, prihvatamo je, a ne sudimo joj, i omogućavamo sebi da idemo napred, bez podela.

Srbija nema više snage za deobe na karađorđevićevce i obrenovićevce, partizane i četnike, zapadnjake i istočnjake.

Oni su naša istorija, istovremeno i teška, tragična i svetla, samim tim i važna, ali danas je Srbiji najvažnija budućnost.

Važno je kakvu ćemo zemlju da stvorimo, onu u kojoj je najvažnije šta se dogodilo 1945. ili onu u kojoj je bitno šta će se dogoditi 2045.

Onu, u kojoj ćemo se podeljeni, vratiti unazad, ili onu, u kojoj ćemo, zajedno, da idemo napred.

Istorija, i svi koji su u njoj, odavno više ne pitaju šta mislimo, ni kako smo podeljeni.

 

Foto: Tanjug / Danilo Peternek

Ali zato, svakoga dana, svi zajedno ti istorijski velikani i žrtve srpskih sukoba pitaju šta smo uradili.

Zajedno treba da im i odgovorimo.

Naš odgovor je budućnost, naš odgovor je pristojna, moderna i uređena Srbija. Slobodna Srbija.

Vlada Srbije, i ja, kao njen premijer, upucujemo izraze iskrenog poštovanja porodici i prijateljima Zorana Ðinđića".

 

Tadić: Otkriti političku pozadinu ubistva Ðinđića

Predsednik Socijademokratske stranke Srbije Boris Tadić izjavio je večeras povodom obeležavanja 12 godina od ubistva premijera Zorana Ðinđića da bi voleo da se otkrije politička pozadina njegovog ubistva i otklone sve nedoumice oko toga, ali da će to, kako godine odmiču, biti sve teže.

Foto: Beta

Foto: Beta / Miloš Miškov

On je gostujući na TV B92 kazao da je Zoran Ðinđić uneo pozitivnu energiju u srpsko društvo i podneo najveću moguću žrtvu za buducnost zemlje.

"Na ovaj dan nikad ne bih rekao nijednu lošu reč o mojim bivšim saradnicima, ljudima koji su bili u Demokratskoj stranci, nikad ne bih želeo da se takmičim ko će biti više ''Ðinđicevac'' i smatram to neadekvatnim", kazao je Tadić.

On je dodao da postoji nevidljiva utakmica oko toga ko će biti bolji sledbenik Ðinđića, što, u stvari, kako je kazao, poriče čitavo njegovo delo, budući da se Ðinđić borio protiv kulta ličnosti, te da je zato važno zadržati jedan nivo političke kulture.

Upitan o političkoj pozadini ubistva, on je kazao da je to bilo teško otkriti jer to nije učinjeno odmah nakon ubistva, kad je bilo više šanse da se otkriju dokazi i politička povezanost.

On je kazao da je republička vlast tada trebalao da obavi "pretres" u svim stranka koje su u javnosti povezivane i dovođene u vezu sa time.

Sedam godina kasnije, kako je kazao, to je bilo mnogo teže učiniti.

"Kako godine odmiču to će biti sve teže i teže, ja želim da se konačno otkrije pozadina i razaznaju sve nedoumice", rekao je on.

Tadić je podsetio da je Ðinđić imao ideju da se sprovede sistemska reforma, promeni način funkcionisanja državne administracije jer bez toga nema pospešivanja srpske privrede.

To, kako je kazao, još nije ispunjeno i predstavlja jedan od najkompleksnijih poslova.

Tadić je kazao da je Ðinđić bio borac protiv kulta ličnosti, da je želeo evropeizaciju Srbije, te da je važno da u budućnosti njegova uloga i mesto budu realno sagledavani.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Zorana Ðinđića, Goran Pitić takođe je ukazao u istoj emisiji da je Ðinđić imao ideju da se sprovedu korenite reforme samog sistema, kao i evropske intergracije zemlje.

"Ono za šta se zalagao su ideje čiji je oslonac na znanju, kreativnosti mladih, pitanje evropskih integracija, a tu leži bogatsvo i mogućnost za razvoj moderne Srbije", rekao je Pitić.

 

Ubistvo premijera

Ðinđić je pogođen hicem u grudi, u dvorištu zgrade srpske vlade 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je tom prilikom ranjen.

Atentatu na Ðinđića prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd-Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".

Foto: Novi magazin / Zoran Raš

 

Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje u zemlji i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.

Ðinđić je rođen 1. avgusta 1952. još tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život. Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.

Foto: Novi magazin / Zoran Raš

Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog lex specialisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice. Zbog brojnih nesuglasica koalicija "Zajedno" raspala se krajem juna 1997. a Ðinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.

Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Ðinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma

 

autor: IG / VV /AP izvor: Tanjug
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 13.03.2015, 07:26h misko (1)

    zoran zivkovic je mozda jedini od politica i bivsih saradnika djindjica koji ga je iskreno voleo. tu bih dodao jos zarka koraca.

  • 12.03.2015, 12:57h vasilije

    Svakog marta ponovo krece ispiranje mozga sa Djindjicem. Istina je da je za vreme njegove vlade utemeljen tajkunski sistem, svakojake mafije su se razvile, izvrsena kriminalna privatizacija, urusene institucije.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side