Dubravka Stojanović: Šta će nam Evropa?
07.01.2020 Beograd

VideoDubravka Stojanović: Šta će nam Evropa?

Dubravka Stojanović: Šta će nam Evropa? Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Strasti koje je dizala ideja o velikoj državi, osvajanjima, izlasku na more bile su primamljivije. I evo, skoro dva veka od početka osamostaljivanja, kao prva država koja je tim putem krenula, Srbija se nalazi na samom dnu. Ne samo Evrope već regiona

Istorija je polje neograničenih izbora. Ona nije determinisana, unapred određena, ne ide zadatim putem niti ima cilj. I – ne ponavlja se! U njoj uvek postoje divergentne tendencije, ništa se nije “moralo dogoditi”. Kad ne bi bilo tako, to bi značilo da mi samo obavljamo zadatke zadate iz neke mistične dubine na koju ne možemo da utičemo. Značilo bi da smo izvršioci, a ne stvaraoci. I samim tim, da nemamo odgovornosti za svoje postupke i odluke koje donosimo.

Čemu ovakav uvod? Upravo da bih rekla da je i srpska istorija uvek bila široko polje mogućnosti. Da je, kad je Evropa u pitanju, uvek bilo i evropskih i antievropskih tendencija. Da je bilo elita koje su mislile da je Evropa jedini put, ali i onih koje su u njoj videle opasnost za ono što zovu “našim vrednostima i identitetom”. Da su različiti delovi društva pružali žestok i uporan otpor političkim konceptima kao što su vladavina prava, pluralizam, uređene institucije i, na prvom mestu, sloboda. Ali i da je uvek bilo onih koji nisu dozvolili da se vrata zalupe, koji su verovali da je moguće da se i društvo i država razviju toliko, da se vrednosti najrazvijenijih država postepeno usvoje kao sopstvene.

Mnogi su istorijski razlozi koji su doveli do toga da je suprotstavljanje evropskim vrednostima imalo duboke korene u prošlosti Srbije. Pravljenje mlade, nacionalne države posle izlaska iz Osmanskog carstva nije bio lak proces. Brzo se probudilo istorijski stvoreno nepoverenje prema državi, država se tradicionalno doživljavala kao protivnik. Sa druge strane, siromašno i u ogromnom procentu agrarno i nepismeno društvo bilo je petrifikovano i slabo pokretno. Političke elite koje su htele da pokrenu društvo, da ga modernizuju i evropeizuju, nailazile su na snažne otpore, a alatki za pokretanje razvoja bilo je malo. Više decenija posle sticanja autonomije rezultati su bili tanki.

Nezadovoljno, frustrirano društvo postalo je prostor u koji je 1881. moćno ušetala Narodna radikalna stranka. Napravivši od Srbije partijsku državu u kojoj je društvena mobilnost zasnovana na pokornosti vladajućoj stranci, ona je progutala čitav politički prostor. Nije se radilo samo o činjenici da je imala preko 70 odsto parlamenta nego i o tome da je kao tipičan predstavnik populizma zauzela sav politički spektar, kombinujući elemente levice i desnice, podilazeći najnižim porivima različitih društvenih grupa, vodeći rat protiv “elite”. I protiv Evrope. Govorilo se da ćemo zbog Evrope izgubiti sebe, čime se, u stvari, čuvao monopol u nesmetanom gaženju institucija i zakona. Proglašavajući Evropu za neprijatelja, obezbeđivalo se da vlast ostane u čvrstim rukama najjačeg čoveka, da se društvo potkupljuje, korumpira i uvlači sve dublje u živi pesak.

Vrlo brzo, već prvih godina 20. veka, od tog koncepta države distancirale su se “parizlije”, predstavnici najškolovanije srpske generacije, počevši od Skerlića do Jaše Prodanovića, Ljube Davidovića, Grola... Njihova Samostalna radikalna stranka u međuratnom vremenu prerasla je u jugoslovensku, Demokratsku stranku, upravo kao modernu, evropsku i suprotstavljenu demagoškim manipulativnim političkim praksama. Uspevali su povremeno da dobiju većinu, ali nikada dovoljno ubedljivu da bi sproveli dubinske reforme. Antireformske, samim tim i antievropske snage pokazivale su se jačim, dobijale su podršku u društvu jer je tako lakše, jer su ta pravila igre bila poznata i uigrana. Suštinska promena sistema većini je uvek izgledala kao nametanje stega, navlačenje tesnih cipela.

Srbija, a onda i Jugoslavija, tonule su u političke konflikte koji su se nametali umesto napretka. Sukob je postao glavni politički cilj, način vladanja, pitanje svih pitanja. Konflikt je neprekidno podgrevan jer je to pouzdan metod za sprečavanje promena. Tako razumem i ratove 90-ih, koji su napravljeni u trenutku kada je Evropa bila nadohvat ruke, kad smo mogli sve. Ali nismo hteli. Strasti koje je dizala ideja o velikoj državi, osvajanjima, izlasku na more bile su primamljivije.

I evo skoro dva veka od početka osamostaljivanja, kao prva država koja je krenula tim putem, Srbija se nalazi na samom dnu. Ne samo Evrope već regiona. I to po svim pokazateljima – od BDP-a preko procenta visokoobrazovanih do smrtnosti od raka materice ili zagađenja vazduha. Takav tragičan bilans direktna je posledica izbora da se ne ide evropskim putem, da se ne razvija, da se stoji u mestu. I propada.

Na srpskom društvu je da još jednom napravi izbor. Ali i da razmisli o svojim ukupnim rezultatima. Rezultatima izbegavanja dubinskih reformi, stvarne promene sistema vladanja, rečju – otpora i prkošenja evropiezaciji. Možda ćemo se ponovo odlučiti za najlakše rešenje, ali bilo bi makar važno da budemo svesni da je to izbor koji smo napravili. Jer, istorija jeste beskonačno polje izbora. Kontinuiteti na koje sam ukazivala u ovom tekstu nisu naša sudbina, pa ni obavezni i jedini mogući ishod. I evropske snage su jedan od naših kontinuiteta. Evropa je šansa da zaustavimo propadanje i da iz sebe izvučemo najbolje.

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore

    Jasno je da su nam birači poručili da ne treba samo da rušimo vlast već i da treba da znamo šta ćemo sa državom i društvom dan posle.

  • Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima

    Tokom prethodna 24 sata od posledica infekcije koronavirusom u Novom Pazaru umrle su tri osobe, a još troje se trenutno nalazi na respiratorima, izjavio je danas koordinator Opšte bolnice u tom gradu Mirsad Đerlek.

  • Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora

    Kako je moguće da je juče u Srbiji od posledica kovida-19 ukupno preminulo četvoro, od koji je troje bilo iz Novog Pazara, zašto je u novopazarskoj bolnici bilo došlo do ukrštanja crvenih i zelenih zona i zašto je prethodni direktor bolnice Meho Mahmutović na lečenju u Beogradu, pitanja su na konferenciji za novinare na koje danas nisu mogli da odgovore koordinator Opšte bolnice u Novom Pazaru Mirsad Đerlek i njegov kolega Slobodan Milisavljević.

  • Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore

    Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da je za promenu vlasti neophodan širi opozicioni front od postojećeg, a da bi opozicija trebalo da se "pogleda u ogledalo" i "prizna sebi gde je grešila" i da u "ovoj formi" ne može da dobije dovoljno podrške za promene u zemlji.

  • Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni

    Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nađe način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.

  • Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici

    Ukoliko se građani budu pridržavali mera, a mi, lekari, svoj posao uradimo kako treba, savladaćemo virus i izaći iz ove situacije, ocenila je danas anesteziolog iz Kraljeva Tanja Petrović, koja je sa kolegama došla u pomoć novopazarskim kolegama.

  • NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku

    U Tužilaštvu za organizovani kriminal rekli su za nedeljnik NIN da su usmeno komunicirali sa predstavnicima VBA i BIA i da je zbog pandemije došlo do zastoja, a da očekuju da će u narednih desetak dana dobiti izveštaje na njihov zahtev poslat pre sedam meseci da se ispita poslovanje Krušika sa privatnim preuzećima, piše u ovom broju ovog nedeljnika.

  • Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti

    Infektolog-hepatolog Dragan Delić izjavio je da su po ukidanju vanrednog stanja, labavu i ranjivu ravnotežu uspostavljenu strogim restriktivnim merama, narušila masovna okupljanja na fudbalskim i teniskim terenima, klubovima, splavovima, svadbama.

  • Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić je o epidemiološkoj situaciji u Novom Pazaru rekao danas da je ohrabrujuće što se sve veći broj ljudi javlja u kovid ambulantu na preglede, što ranije nije bio slučaj.

  • Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju

    Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je da apsolutna pobeda predsednika države i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na izborima "pružila dobar uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju".

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side