Država i prosveta: Visoko obrazovanje nisko palo
14.03.2020 Beograd

Država i prosveta: Visoko obrazovanje nisko palo

Država i prosveta: Visoko obrazovanje nisko palo Foto: pixabay.com
"Srbija je isključena ne samo zbog lošeg rada Ministarstva i nadležnog tela (mada je to svakako uticalo na odluku) već pre svega zbog sistemske korupcije koja je legalizovana Zakonom o visokom školstvu."

Piše: Olga Manojlović Pintar, istoričarka

Na sastanku borda The European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA) 20. februara 2020. doneta je odluka da se Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (Nacionalno akreditaciono telo – NAT) isključi iz članstva te organizacije. Učlanjena 2012. kao ravnopravna članica, Srbija je pre dve godine prebačena u status članica “pod nadzorom”, a NAT je dobio rok od dve godine za ispravljanje nedostataka i prelazak sa sistema “nadgledanja”, na sistem “obezbeđivanja” kvaliteta visokog školstva.

Kako na vreme nisu ispunjene očekivane obaveze, izgubljeno je mesto u najznačajnijoj evropskoj asocijaciji koja garantuje kvalitet ustanova visokog školstva, a čiji su članovi akreditaciona tela Austrije, Belgije, Bugarske, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Gruzije, Hrvatske, Irske, Italije, Jermenije, Kazahstana, Kipra, Nemačke, Letonije, Litvanije, Mađarske, Nizozemske, Norveške, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Španije, Švajcarske, Vatikana, Velike Britanije. Prema propisima ENAQA, eventualno ponovno učlanjenje može biti pokrenuto u naredne dve godine.

ODGOVORNI: Portal Srbija danas prvi je obavestio javnost, a Blic preneo tekstove koji su kao krivce imenovali ministra prosvete nauke i visokog obrazovanja Mladena Šarčevića, predsednika Upravnog odbora NAT Simu Avramovića i direktorku tog tela Jelenu Kočović. Veoma oštro ocenjen je njihov rad kao nezadovoljavajući i ključan za najveći fijasko koji jednoj državi može da se dogodi, odnosno da se njeno visoko obrazovanje oceni kao nekompetentno.

U tekstovima su jasno navedene brojne zamerke, dokumentovan javašluk i nerad nadležnih i najavljeno otvaranje čitavog niza afera vezanih za Ministarstvo Mladena Šarčevića i fakultete u Srbiji. Na kraju jednog od tekstova zaključeno je da “ dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić bori da poveća ugled Srbije u svetu obilazeći i primajući u posetu sve najznačajnije svetske lidere i predstavnike svih međunarodnih organizacija i dok se bori da preokrene poziciju Srbije u vezi s pitanjem Kosova (…), Ministarstvo prosvete na čelu s Mladenom Šarčevićem i NAT nisu bili u stanju da zadrže poziciju u organizaciji čiji smo bili punopravni član”.

Kraće izjave o ovom problemu dali su i prozvani, a 1. marta se pojavilo Saopštenje za javnost koje je izdaoNAT,u kojem se kaže da i pored velikih napora da unese potrebne izmene, ovo telo nije uspelo da vrati Srbiju u punopravno članstvo. U Saopštenju se navode razlozi za donošenje takve odluke, koji su istaknuti i u tekstovima Srbija danas, ali je navedeno i sledeće: “Najvažnija primedba od Borda ENQA, koja je verovatno bila presudna za donošenje ovakve odluke, bio je žalbeni postupak regulisan članom 23. st. 11-17. Zakona o visokom obrazovanju, po kome Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da promeni odluku o akreditaciji koju je doneo NAT (...) Ocenjeno je da je time ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka od NAT i nije ispunjen ESG standard 2.7, koji se odnosi na nezavisnost agencija. Otklanjanje te primedbe, imajući u vidu da je u pitanju procedura predviđena Zakonom, nije bilo moguće bez promene zakona. Zbog toga je NAT pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju u tom delu, što je i dokumentovao članovima recenzentske komisije ENQA prilikom spoljašnje provere u oktobru 2019. godine”.

Na osnovu svega navedenog, jasno je da je Srbija isključena ne samo zbog lošeg rada Ministarstva i nadležnog tela (mada je to svakako uticalo na odluku) već pre svega zbog sistemske korupcije koja je legalizovana Zakonom o visokom školstvu. Jasno je da je najznačajnija evropska institucija garancije kvaliteta visokoškolskog sistema prepoznala način na koji država, tj. vladajuća partija (danas jedna, sutra druga) kontroliše otvaranje i funkcionisanje univerziteta u Srbiji. Zakonom je, dakle, predviđeno da svaka odluka nadležnog (navodno) nezavisnog tela može biti izmenjena od tela čije članove imenuje Vlada.

NEODGOVORNI: U ovoj priči niko nije čist. Stručnjaci koji su pohrlili u NAT zbog visokih honorara, direktorka koja nije kontrolisala rad zaposlenih i koja nije osigurala adekvatnu pripremu za dolazak komisije ENQA, ministar koji se ponaša kao realizator naredbi koje dobija “odozgo” i kao vlasnik privatne škole, a ne kao zaposlenik u službi građana, predsednica Vlade, koja ličnim primerom podstiče bahatost ministara i, najzad, predsednik države, koji kršeći Ustav sve koordinira i meša se u rad gotovo svih državnih tela (način na koji se u javnosti interpretira isključenje NAT iz ENQA treba da stvori utisak da je pogrešno prepuštati nezavisna tela stručnjacima). Ne treba izostaviti ni odgovornost brojnih fakulteta i univerziteta, koji još uvek nisu uspeli da organizuju sistem nastave i programe u skladu sa zahtevanim pravilima ENQA.

U ovom trenutku potrebno je da odlučno reaguju Nacionalni savet za visoko obrazovanje, rektorka i Savet Univerziteta u Beogradu, kao i rektori i saveti ostalih državnih univerziteta (pa zašto ne, i privatnih), naučno-nastavna veća svih fakulteta i naučna veća svih instituta, te Zajednica instituta Srbije kako bi zaštitili svoje interese i autonomiju naučne i umetničke delatnosti, ali i interes društva u celini. Potrebno je zahtevati što brže rešavanje navedenih problema: izmenu spornih članova Zakona, izmenu načina rada Nacionalnog tela za akreditaciju, koji je ocenjen kao netransparentan, birokratski i nestručan i, svakako, preispitivanje rada Ministarstva i Vlade koji su, podnoseći Narodnoj skupštini Zakon o visokom školstvu koji je legalizovao korupciju, omogućili da se derogira temeljni sistem funkcionisanja jedne države – a to je sistem školstva.

Ovaj događaj jedan je (ali ključan) u nizu sličnih, koji Srbiju brišu iz reda srednje razvijenih i postavljaju u red nerazvijenih zemalja. Pokazalo se da ne postoji adekvatna kontrola niti je omogućen kvalitetan rad institucija visokog obrazovanja. Pokazalo se da odgovorna agencija ne zadovoljava potrebne standarde, čime je rečeno da je nemoguće garantovati kvalitet diploma stečenih na srpskim univerzitetima. Na taj način suštinski je onemogućeno dalje povezivanje naših s najboljim univerzitetima Evrope i sveta. Naša deca će sve manje moći da koriste brojne programe razmene studenata, da ravnopravno konkurišu na master i doktorske studije ili da se prijavljuju na poslove van Srbije pre nego što prođu dugotrajan i finansijski zahtevan proces nostrifikacije diplome. Takođe, ni studenti iz drugih zemalja neće imati interes da deo školovanja provedu u Srbiji. Jasno je da će već ovog leta veliki broj srednjoškolaca iz Srbije pokušati da upiše fakultete u nekim drugim zemljama, a efekte ove odluke u narednim godinama u ovom trenutku ne možemo ni da pretpostavimo.

Dosadašnji izostanak adekvatne reakcija nadležnih otvara pitanje ukazuje li neaktivnost zapravo na simptom sve veće nekompetentnosti ili pak predstavlja jasan interes vladajuće elite i dela društva, odnosno sve to zajedno? Krivica je svakako u nadležnim državnim organima, dok je deo odgovornosti i na primarnim nosiocima nastavnog i naučnog rada.

Veliki deo javnosti u našoj zemlji već je duže vreme uzbuđen zbog položaja “srpskih svetinja”. Priče o veličini i snazi države i crkve u prošlosti već su decenijama opijum za narod. Davno je zaboravljen Dositej i njegovo bezbroj puta ponovljeno “knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporce”. Visoko školstvo je najveća i najvažnija “svetinja” svakog savremenog, racionalnog društva koje se razvija u skladu sa vizijom budućnosti, a ne sa megalomanskom izmišljenom slikom prošlosti.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side