13.12.2019 | 14:38h ► 14:55h Beograd

DRI: U Srbiji opasan otpad predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi

DRI: U Srbiji opasan otpad predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi Foto: pixaby
U Srbiji se industrijskim otpadom ne upravlja u dovoljnoj meri na efikasan način, a uz to ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, što je rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, upozorila je danas Državna evizorska institucija (DRI).

 

Državni revizori su u izveštaju o reviziji srvsishodnosti poslovanja "Upravljanje industrijskim otpadom" naveli da je tokom 2018. godine proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, 2,4 tone više nego 2016. godine, odnosno 1,7 tona otpada po stanovniku.

"Od ukupne količine otpada u prošloj godini više od devet miliona tona je industrijski otpad, a Srbija je, u poređenju za zemljama Evropske Unije, u grupi zemalja sa najmanjim procentom ponovne upotrebe otpada", rekao je predsednik DRI Duško Pejović na konferenciji na navinare.

Od ukupno proizvedenog otpada u 2018. godini, 92 hiljade tona klasifikuje se kao opasan, koji najvećim delom potiče iz industrije.

Pejović je naveo da oko 80 odsto proizvedenog industrijskog otpada u Srbiji ostaje na lokaciji samog proizvođača, što ukazuje na nizak procenat tretmana industrijskog otpada, kao i na nedovoljno korišćenje otpada kao sirovine.

Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) je, prema rečima Pejovića, najveći generator industrijskog otpada i nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake "Srednje kostolačko ostrvo", jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine kako je predviđeno glavnim projektom.

U izveštaju DRi je navedeno da je u 2018. godini EPS proizveo 7,5 miliona tona otpada – pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93 odsto odnosi na pepeo u termoelektranama u Obrenovcu i Кostolcu.

U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,73 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525 hiljada tona, što je 2,5 odsto.

Akcionim planom 2010-2014. godine, kao sastavnim delom Strategije upravljanja otpadom je predviđeno iskorišćenje letećeg pepela iz termoelektrana u izgradnji puteva, građevinarstvu i industriji građevinskog materijala, ali taj cilj, po nalazima revizora, nije relaizovan. Takođe je utvrđeno da je od predviđene donacije pepela Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u količni od 3.630 tona za izgradnju puteva realizovano svega 73 tone pepela, pa je umesto te sirovine nabavljana druga, što je uticalo na troškove izgradnje.

Državni revizori su utvrdili da ukupni troškovi deponovanja pepela EPS-a u periodu 2016-2018. godine iznose 9,4 milijardi dinara. Zbog nepostojanja efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem otpadom prihodi budžeta Srbije u periodu 2014-2018. godine su manji za 6,7 milijardi dinara samo od uvoza vozila kao proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, navodi se u izveštaju DRI.

Kako je objašnjeno, Agencija za zaštitu životne sredine nije obavljala efikasnu kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka.

"Princip samoprijavljivanja, bez efikasne kontrole i nadzora nadležnih institucija, nosi rizik da privredni subjekti ne dostavljaju podatke ili dostavljaju netačne podatke, jer im to smanjuje obavezu po osnovu naknada, čime se ostvaruju manji prihodi od naknada u oblasti životne sredine", predočili su državni revizori.

 

Ugroženi prevencija poplava i finansiranje zaštite od voda

Državna revizorska institucija Srbije saopštila je da nadležne institucije i javna preduzeća nisu preduzele sve neophodne mere kako bi u praksi prevenirale poplave, a ugrožen je i način finansiranja zaštite od voda.

DRI je u reviziji svrsishodnosti na temu "Prevencija poplava u Srbiji" obuhvatila institucije i javna preduzeća u čijoj je nadležnosti zaštita od poplava - Republičku direkciju za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" i Javno vodoprivredno preduzeće "Vojvodinavode".

Precizirano je da je revizija urađena, jer su poplave u Srbiji sve učestalije.

Podseća se da je u periodu od 2016. do 2019. Vlada Srbije šest puta proglasila elementarnu nepogodu zbog poplava, a pojedine lokalne samouprave bile su pogođene skoro svakog puta.

"Štete od poplava mere se milionima evra. Samo u maju 2014. godine, u 24 najpogođenije opštine, poplave su izazvale štetu od oko 1,5 milijardi evra. Istovremeno, na svaki dinar uložen u prevenciju poplava, štete se mogu umanjiti od tri do devet dinara", ukazao je na konferenciji za novinare predsednik DRI Duško Pejović.

Državni revizori su ukazali da primena direktive EU u oblasti upravljanja rizicima od poplava nije u potpunosti zaživela u praksi, jer nadležne institucije kasne sa donošenjem ključnih planskih dokumenata.

"Republička direkcija za vode nije preispitala i sačinila preliminarnu procenu rizika od poplava 2011. godine zbog čega nisu prepoznata sva značajna poplavna područja, koja zahtevaju poseban pristup u odbrani od poplava", navodi se u izveštaju DRI.

Istovremeno, javna vodoprivredna preduzeća nisu izradila i verifikovala karte ugroženosti i karte rizika od poplava, koje bi bile dostupne javnosti i državnim organima i unete u prostorne i urbanističke planove.

Republička direkcija za vode i javna vodoprivredna preduzeća nisu pripremila ni planove upravljanja rizicima od poplava, iako je rok bio do 2017. godine.

Dodaje se i da je Republička direkcija za vode u tri, od poslednje četiri godine, kasnila sa donošenjem operativnog plana za odbranu od poplava za vode prvog reda, "što za posledicu može imati da u vreme poplava ne budu jasno utvrđena ovlašćenja i odgovornosti".

Upozoreno je i da postojeći način upravljanja nije uspostavljen tako da obezbeđuje integralno upravljanje rizicima od poplava.

"Podeljeno upravljanje rizicima od poplava između javnih vodoprivrednih preduzeća, na vodnim područjima Dunava i Save, uz odsustvo jasno utvrđenog načina saradnje, nosi rizik da se vodnim područjima ne upravlja na jedinstven, potpun i celovit način", upozorila je DRI.

Ukazano je i da je "ugroženo i ispunjavanje ciljeva Strategije upravljanja vodama, u oblasti zaštite od voda, jer sredstva i kadrovi, u periodu od 2017. do 2018. godine nisu obezbeđeni u potrebnom obimu", kao i da postojeći model finansiranja zaštite od voda, u periodu 2017-2018. godine, nije obezbedio sredstva u dovoljnom obimu i u potpunosti je zavisan od budžeta Srbije i Vojvodine.

U izveštaju je navedeno i da pojedine brane nisu prenete na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima, što za posledicu ima da njihovo stanje nije zadovoljavajuće, a to može uticati na povećanje, umesto na smanjenje rizika od poplava.

Pejović je naveo primer da jednom branom u blizini Lučana, koja je od velikog značaja za to područje, upravlja zemljoradnička zadruga koja je u stečaju.

Po nalazima revizora, javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila pouzdanu evidenciju o branama, odnosno dve trećine brana nije uneto u registar vodnih objekata, a pojedine nisu uključene ni u sistem zaštite od poplava, iako im je to jedna od osnovnih namena.

DRI je Republičkoj direkciji za vode preporučio da preispita preliminarnu procenu rizika iz 2011. godine, precizira sadržinu planova upravljanja rizicima od poplava, pripremi plan upravljanja rizicima od poplava za teritoriju Srbije i uredi način saradnje između javnih vodoprivrednih preduzeća na vodnim područjima Dunava i Save.

Vodoprivrednim preduzećima "Srbijavode" i "Vojvodinavode" preporučeno je da izrade karte ugroženosti i karte rizika od poplava za značajna poplavna područja, pripreme planove upravljanja rizicima od poplava na vodnim područjima, unesu podatke o branama u registar vodnih objekata i pokrenu inicijativu za preciziranje procedure kako bi upravljanje branama bilo preneto na njih.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side