09.11.2017 Beograd

Doživotno za život: Tragom Inicijative Fondacije “Tijana Jurić”

Doživotno za život: Tragom Inicijative Fondacije “Tijana Jurić” Foto: Fondacija "Tijana Jurić"
Pooštravanje kazne za najteže seksualne i krvne delikte sa smrtnim ishodom nad decom, trudnicama i nemoćnim ženama, doživotni zatvor predložen je za teško ubistvo. Doživotni zatvor bio bi, prema inicijativi Fondacije “Tijana Jurić”, praćen i zabranom pomilovanja. To je ključna tačka na kojoj se stručnjaci razilaze

Piše: Jelka Jovanović

 

Danas 9. novembra Fondacija “Tijana Jurić” podneće Narodnoj skupštini Srbije inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora bez prava na pomilovanje za ubice i silovatelje dece, trudnica i nemoćnih žena. Inicijativa Fondacije i dnevnika Blic podržana je sa više od 150.000 potpisa građana, prikupljenih za samo nedelju dana u 40 gradova Srbije.

Doživotni zatvor predložen je za teško ubistvo – deteta i trudnice, ubistvo maloletnog lica na svirep i podmukao način, silovanje – ukoliko je došlo do smrti deteta, obljubu nad nemoćnim licem ili detetom – ako je ishod smrt. Ideja je da se, kao u engleskom i holandskom zakonodavstvu, zabrani mogućnost pomilovanja, kao i da se za ta dela zabrani izricanje kazni nižih od minimuma koji iznosi 10 godina.

U eri velikih rasprava o povratku smrtne kazne i sada doživotnog zatvora, pravi kuriozitet je i podatak da je Inicijativu potpisalo više od 35 sudija i više od 150 zatvorenika Centralnog zatvora.

Uvođenjem doživotne kazne Srbija bi se priključila nekim evropskim zemljama, ali i bila jedina u regionu.

 

PROCEDURA: Trenutno, najduža zatvorska kazna za najteže krvne i seksualne delikte počinjene u miru je 40 godina, s pravom pomilovanja! Od ukidanja smrtne kazne – kojoj je doživotni zatvor bio alternativa, u pravnom vakuumu 2002. na maksimalnu zatvorsku kaznu pravosnažno je osuđeno 72 zločinca, među kojima je 35 koji bi bilo obuhvaćeni novim zakonom i klauzulom “bez pomilovanja”. Naravno, pod uslovom da već nisu stekli privilegiju dužinom odslužene kazne jer je teško pretpostaviti da bi novi zakon imao retroaktivno dejstvo.

Sa zakonodavne tačke gledišta, predlog Skupštini mogu da podnesu Vlada, svaki narodni poslanik, zaštitnik građana i Narodna banka Srbije iz svog resora, kao i peticijom 30.000 punoletnih građana. Eventualnom izjašnjavanju poslanika po inicijativi prethodi provera tehničkih metoda donošenja zakona, pa ako je sve u skladu sa propisima, upućuje se nadležnim odborima i Vladi na mišljenje, a tek potom – ako su ispunjeni svi uslovi – u skupštinsku proceduru. Činjenica koju inicijatori nisu razmatrali jeste da bi uvođenje doživotnog zatvora u krivično zakonodavstvo Srbije povuklo izmenu niza propisa u kaznenom zakonodavstvu, uključujući pravila o zavodskim sankcijama, što može delovati gotovo simbolično, ali daleko je od toga. To je, zapravo, novi kućni red u zatvorima, s pratećim službama.

Kazna doživotnog zatvora, kako što je rečeno, ima mesto i u nacrtima izmena Krivičnog zakona koji čekaju da se nađu pred Vladom i Skupštinom, međutim, kako objašnjava predsednik radne grupe profesor Zoran Stojanović, ona bi više bila simbolična, ne bi mogla da se primenjuje kao u SAD već u skladu sa odlukom Suda za ljudska prava, gde se navodi da vreme posle kojeg osuđenik na doživotni zatvor može da traži uslovni otpust ne može biti duže od 25 godina. Prema statistici, u Nemačkoj prosečna dužina “doživotnih kazni” je 19,8 godina zatvora jer oni imaju pravo da traže uslovni otpust posle 15 godina.

No, kako su u Ministarstvu pravde rekli za Novi magazin, oni su još 2015. godine kroz izmene Krivičnog zakonika, koje su tada rađene, predložili uvođenje doživotne kazne zatvora. “Kako su mišljenja stručne javnosti bila podeljena, odlučeno je da se javna rasprava produži jer uvođenje doživotne kazne zahteva ne samo izmene Krivičnog zakona već i svih drugih zakona i podzakonskih propisa koji regulišu sistem izvršenja krivičnih sankcija”, odgovoreno je Novom magazinu na upit da li će inicijativa Fondacije biti razmatrana.

Ministarstvo, dodaje se, pozdravlja inicijativu Fondacije i gospodina Jurića, koji su takođe prepoznali važnost ovog pitanja, jer ovo o čemu ćemo se “svi složiti jeste da svi moramo da radimo u najboljem interesu naših građana”.Napokon, u Ministarstvu su uvereni da će članovi Radne grupe, razmatrajući predlog za uvođenje doživotnog zatvora, doneti najbolju odluku koja će naš krivično-pravni sistem učiniti još efikasnijim, posebno kada su u pitanju krivična dela svirepih ubistava žena i dece.

Što svakako nije sporno. Ono o čemu se stručnjaci različitih profila spore jesu efikasnost doživotne zatvorske kaze, ali i moralna načela, ma koliko to zvučalo grubo kada su najteži zločini u pitanju.

 

Tijanin zakon

Igor Jurić, otac Tijane Jurić koju je 2014. oteo i ubio Dragan Đurić, pre dve godine je pokrenuo promenu zakona, tada s ciljem da potraga za nestalom decom bude efikasnija. Izmene Zakona o policiji, poznate kao “Tijanin zakon”, omogućile su da za nestalim detetom sve policijske službe u potragu krenu odmah, svim raspoloživim sredstvima, umesto da se čeka 48 sati.

 

RAZLOZI PROTIV: Kriminolog Dobrivoje Radovanović je pristalica doživotne robije, a ne vremenski ograničene kazne, “pogotovu ne na smešnih 40 godina”. On se protivi smrtnoj kazni kao nespojivoj sa osnovnim principom kažnjavanja – prevaspitanje i zaštita društva, ali, potpomognut najnovijim istraživanjima u oblasti psihologije koja aktuelizuju teze o rođenim ubicama, smatra da je za zločine nad decom, poput ubistava Tijane Jurić i trogodišnjih devojčica Katarine i Anđeline doživotni zatvor jedina prava mera. Uz napomenu da zaprećena kazna nije prepreka zločinu.

I profesor prava Milan Škulić smatra da počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebalo da usledi već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano. Škulić naglašava i princip kojem se javnost protivi, ali prihvata ga i sam Igor Jurić, humanost prema krivcima.

Protivi se i poznati advokat Ivan Janković, koji je ranije podsetio za Novi magazin da je doživotna robija u savremene krivične zakonike, uključujući srpski, uneta kao zamena za smrtnu kaznu. “Logika kojom su se rukovodili zakonodavci bila je da smrtna kazna možda nema generalno preventivno dejstvo – pogubljenje jednog zločinca ne odvraća druge od izvršenja krivičnih dela – ali da svakako ima specijalno; čovek pogubljen na osnovu smrtne presude sasvim izvesno ne može ponoviti krivično delo. Prema toj logici, doživotni zatvor će učiniti isto što i smrtna kazna: onemogućiće osuđenog da ponovi krivično delo.”

Analogija je, međutim, kaže on pogrešna: čovek osuđen na doživotni zatvor može da ponovi krivično delo, bilo tako što će pobeći iz zatvora, bilo tako što će u zatvoru ubiti nekoga, zatvorenika, čuvara ili posetioca.

Milan Antonijević iz Jukoma, uz puno razumevanje motivacije roditelja da se odluče da se na ovakav način bore nakon tragedije koja ih je zadesila, uz velika i izneverena očekivanja da će sudski postupci biti brzi i efikasni i doneti pravdu i utehu, takođe nije saglasan s teškim zahtevima. Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Antonijević za Novi magazin kaže: Uvođenje doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, kako je navedeno u inicijativi građana, bilo bi, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kršenje Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naime, u jednoj od svojih presuda, Vinter i drugi protiv Ujedinjenog kraljevstva, Evropski sud zauzeo je stanovište da kada nacionalno pravo neke države potpisnice Konvencije ne daje mogućnost uslovnog otpusta, odnosno ocene nadležnog organa da li se osuđenik rehabilitovao, ovakvo postupanje predstavlja kršenje člana 3 Konvencije. Član 3 Konvencije propisuje: ‘Niko ne sme biti podvrgnut mučenju, ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju’”. 

Takođe, on podseća da je doživotni zatvor najteža kazna posle smrtne, te da je uveden standard u Srbiji 40 godina zatvora i da se, čak i prema Ustavu, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

“Kako već imamo zakonom propisane kazne koje su gotovo u ravni doživotne, smatram da bi mnogo efikasnije bilo da govorimo o prevenciji ovih krivičnih dela. Kaznena politika nije i ne može biti jedino rešenje, a kazna se zaista ne može posmatrati kao osveta, bez ostavljanja mogućnosti da se o nečijoj krivici raspravlja ukoliko se bilo kada pojave nove činjenice. Smanjenje stope kriminaliteta posledica je više faktora, a jedan od njih je i izvesnost kažnjavanja, a tek potom sama visina zaprećene kazne”, kaže Antonijević i dodaje: “Uz uvažavanje žrtava i njihovih porodica, mi moramo shvatiti kao društvo da su ljudska prava univerzalna i važe za sve, pa i za osuđena lica, i da ovakav iskorak (kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta) može dostignutom nivou ljudskih prava u našoj državi naneti više štete nego koristi. 

No, uprkos argumentima dela struke, vrlo je verovatno da će prava rasprava o doživotnoj kazni tek početi. Povod je, nesumnjivo, više nego značajan.

 

Britanci uvode doživotni zatvor za teške saobraćajne udese

Vozači koji opasnom vožnjom ili vožnjom pod uticajem alkohola izazovu saobraćajnu nesrećusa smrtnim ishodom mogli bi ostatak života da provedu iza rešetakau Velikoj Britaniji, ukoliko tamošnja vlada spovede najavljenu izmenu zakonodavstva.

Sada je maksimalna kazna za nesreću sa smrtnim ishodom – koju je izazvao vozač zbog prebrze vožnje, vozač koji se trkao ili razgovarao telefonom – 14 godina zatvora, a biće pooštrena i izravnata sa ubistvom iz nehata, piše Indipendent. I ta kazna preti i onima koji pijani ili drogirani izazovu saobraćajnu nesreću.

 

IGOR JURIĆ: Ne uzvraćamo nasiljem na nasilje

U 40 gradova za nekoliko dana skupili smo više od 150.000 potpisa, što je pet puta više od zakonskog minimuma da bi zakonski predlog mogao ući u Skupštinu. Da smo imali snage i mogućnosti da uđemo u sve gradove, to bi bio ogroman broj, ali i ovo je za nas i Srbiju impozantno. Poredite, 100.000 potpisa je potrebno za referendum za ustavne promene, a mi smo za zakonski predlog skupili više od 150.000 potpisa, kaže Igor Jurić za Novi magazin.

Potpisi građana, uveren je, obavezuju celo društvo, pa i narodne poslanike da reaguju na inicijativu: “I stručna javnost mora da raspravlja i donese odluku koja bi morala biti u skladu s voljom naroda.”

 

*Ukoliko inicijativa ne bude stavljena na dnevni red, šta ćete preduzeti?

Nećemo se olako pomiriti s tim da se naš predlog stavi u fioku, ali siguran sam da se to neće desiti. Ovo je veoma osetljiva tema i verujem da će poslanici i Skupština brzo raspravljati.

 

*U Ministarstvu pravde se već nekoliko godina raspravlja o vraćanju doživotne robije u Krivični zakonik, ali još nema zvaničnog stava.

Ta rasprava je započeta 2014, još nije završena. Ja sam bio u Ministarstvu pre nego što smo pokrenuli inicijativu, želeo sam da ih obavestim o tome šta ćemo raditi. Shvatio sam da su i oni želeli da pokrenu raspravu, ali mislim da su rampu digli neki stručni ljudi i s tim se stalo.

Mi smo kao građani mislimo da postojeći zakon nije dao rezultat i to je jedan od razloga za inicijativu. I mislimo da su ljudi rekli šta im je želja; da najokorelije ubice, ljudi koji su ubijali našu decu, moraju znati kaznu koja ih čeka.

 

*Posle ubistva vaše Tijane i dece pre i kasnije bilo je peticija za vraćanje smrtne kazne. Niste o tome razmišljali?

Vidite, znam da je mnogo građana Srbije, pa i ljudi koji podržavaju rad naše fondacije, za vraćanje smrtne kazne, zločini nad decom su ostavili traga i ljudi su spremni da uzvrate istom merom. Mi razmišljamo na drugi način, ne želimo da se na nasilje uzvraća nasiljem, kao verujući ljudi ne pomišljamo na to da nekome oduzimamo život. Ne treba da pominjemo koliko je dece izgubila Srbija, ali moramo biti razumni jer osuditi nekoga na smrt znači dati nekome pušku u ruke; neko će biti ubijen, neko će ga ubiti.

I naš ustav to ne dozvoljava i evropski zakoni, ali neću o tome – ja se ne slažem sa smrtnom kaznom. Mnogo je važnije da, pre neke nove tragedije i pre nego što bi nekoga linčovali, te ljude sklonimo.

 

*Postoji inicijativa za hemijsku kastraciju silovatelja, neka ga zakonodavstva imaju. Jeste li o tome razmišljali?

Razgovarali smo i o tome, ali morate znati da su u velikom broju slučajeva ti ljudi inače nemoćni i iz te nemoći često izvrše stravične zločine. To ne tvrdim ja nego stručnjaci. Ništa ne bismo postigli hemijskom kastracijom; doživotna kazna je jedini način da ih zauvek odstranimo iz društva, onemogućimo da izađu napolje i ponove zločin.

 

*Vi kažete da je doživotna kazna i za krivce neka vrsta milosti jer je teško vratiti se u život posle više decenija zatvora.

Prvo da vam kažem, u našim zatvorima jedan psiholog brine o 120 teških zatvorenika, pa možete misliti koliko je u stanju da im pomogne. O resocijalizaciji u našoj zemlji suvišno je pričati, ali inače resocijalizacija za one koji počine stravična krivična dela nije moguća.

Psiholog koji je 40 godina radio sa zatvorenicima kaže nam da i deset godina zatvora ostavi toliko traga da se ti ljudi teško snalaze po povratku na slobodu, a zamislite čoveka koji provede 40 godina u zatvoru i treba da se vrati u normalan život! Mislim da je humanije i po njih da zauvek ostanu zatvoreni, za njih nema povratka, niko neće zaposliti čoveka koji je ubio i silovao dete.

Na kraju, mislim da bi povratak na slobodu za njih bio okidač da počine slično delo, ima mnogo primera.

 

*Govorite “čovek” i “ljudi”, ne monstrum, kako ih nazivaju mnogi.

U nastupima i izjavama pokušavam da budem odmeren, ne želim da pokažem mržnju. Ovo nije vid osvete, moja porodica i ja ne želimo da se svetimo i neću ih nazivati drugim imenima; i taj čovek koji je ubio naše dete je čovek. Ali, bio sam prisutan na dva suđenja i video sam da oni nemaju kajanja, ubica mog deteta se nije ni osvrnuo i izvinio. Meni to u tom momentu ne bi ništa značilo, ali shvatio sam da se ti ljudi ne kaju. Kao ni ubica male Anđeline; mi smo za njih jednostavno stvar, oni su bez milosti i osećanja. U tome je poenta; oni se vraćaju na zločin.

A kako se ja osećam, nikome ne mogu opisati.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 10.11.2017, 07:12h pera (1)

    Ovo su najdivniji otac i ćerka na svetu za sva vremena.Nikad ih ništa neće razdvojiti.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije