Direktor Petnice: Žalosno je vršiti pritisak preko dece
28.03.2015 Beograd

Direktor Petnice: Žalosno je vršiti pritisak preko dece

Direktor Petnice: Žalosno je vršiti pritisak preko dece Foto: Beta
Direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić izjavio je da bi bilo korektnije da su nastavnici "prve korake" u protestu usmerili na smanjivanje svojih administrativnih obaveza i da je "žalosno" što u Srbiji prosvetni radnici, a naročito neki od sindikalnih funkcionera pritisak vrše preko dece.

"Kada gledate proteste u zemljama sa ozbiljnijom demokratskom tradicijom, videćete da se izlazi na ulicu sa transparentima gde se prvo postavljaju zahtevi i argumenti zašto je to važno, zatim se ide ispred Vlade i obraća se Vladi, a ne pojedinačnom ministru. Tek nakon takvih poteza protesti se zaoštravaju do nivoa kada to osećaju deca", rekao je Majić agenciji Beta.

Govoreći o protestu prosvetnih radnika u Srbiji koji je počeo 17. novembra Majić je istakao da "ministar nema zakonsku moć da raspolaže budžetom i određuje platu".

"Za mene bi bilo etički korektnije da su nastavnici prve korake u protestu usmerili na smanjivanje svojih administrativnih obaveza, da su, recimo, prekinuli da pišu pripreme za časove, godišnje planove, da popunjavaju nepotrebne rubrike u dnevnicima i formularima... a što bi bio protest usmeren protiv administracije, a što se Ministarstvu ne bi svidelo", rekao je on.

Majić je ocenio da je potrebno vršiti pritisak na onaj segment vlasti gde se donose odluke o budžetu.

"Dakle, pozovite prvo svoje narodne poslanike pa im objašnjavajte kako je materijalni položaj prosvete loš i zahtevajte da se zalažu da se ta situacija promeni. Nemojte odmah na decu, pa zna se da je intenzitet rada u školama ionako jako nizak", rekao je on.

Majić je kazao da je njegova procena da đaci do sada i nisu pretrpeli ozbiljniju štetu, jer je rad u školama uglavnom veoma neefikasan i skoro da nema vannastavnih aktivnosti.

"Decenijama imamo loše sadržaje i lošu organizaciju nastave, ali i veoma loš sistem obuke nastavnika na fakultetima i naravno lošu selekciju kadrova koji rade u prosveti. Mali je procenat nastavnika koji vole i žele da se bave svojim poslom, koji se trude da kvalitet svoga rada poboljšaju i koji imaju hrabrosti da pokreću inicijative
da se nastavni programi i organizacija rada u školi unaprede", rekao je on.

Direktor Istraživačke stanice Petnica ocenio je da je za većinu političara tokom protekle tri decenije obrazovanje bilo "oblik potrošnje, a ne strateška investicija, neuporedivo važnija od kojekakvih drugih pompeznih investicija gde se olako potroše ogromne pare".

Majić je istakao da je "obrazovanje ključna razvojna investicija" i da mora imati prioritet, ali i da se proces obrazovanja mora drugačije organizovati.

"U uređenim i uspešnim državama plate nastavnika su veoma pristojne, ali se dnevno u školi provede najmanje osam sati i posao se lako gubi ako ne zadovoljavate očekivanja. Ako vaši đaci ne uspeju savladati minimum standarda, izvesno je da ćete morati tražiti drugi posao. Kod nas je posao u prosveti doživotan, siguran i komotan. Malo koga brine koliko su učenici razumeli i usvojili znanja i vrednosti", naveo je on.

Prema njegovim rečima, "barem 20 odsto zaposlenih u prosveti trebalo bi odmah da izgubi posao, jer definitivno loše rade i ne trude se da rade bolje".

"Svaki posao od koga očekujemo efikasnost mora biti izložen stalnoj konkurenciji i dokazivanju. Zaposleni moraju shvatiti da je obaveza države da što kvalitetnije obrazuje mlade i da se to postiže zapošljavanjem sposobnih nastavnika, a ne obratno - da je obaveza države da doživotno zaposli nastavnike a da oni to opravdavaju tako što rade nešto sa decom", kazao je Majić.

On je kazao da bi u sistemu obrazovanja u Srbiji trebalo promeniti mnogo toga.

"Najpre je potrebno promeniti način i mesto gde se mladi obrazuju za posao nastavnika. Oni koji ih tome uče, nedovoljno znaju svoj posao a još manje znaju kako se to radi u drugim zemljama. Često imamo profesore univerziteta koji podučavaju nastavnike važnih predmeta koji ne znaju ni jedan svetski jezik...Barem polovina takozvanih nastavničkih fakulteta je suvišna, nepotrebna, skupa i služi samo za udomljavanje nesposobnih poluintelektualaca", ocenio je Majić.

On je ukazao da bi trebalo reorganizovati i sistem upravljanja školama, počev od kvaliteta stručnjaka koji sede u ministarstvu, sekretarijatima i školskim upravama do članova školskih odbora i kvalifikovanosti direktora.

"Takođe, valja ugasiti gomilu nepotrebnih, minijaturnih škola, ali i škola koje školuju jalova zanimanja i postoje samo zbog lokalnih političkih interesa. Samo se mi hvalimo po naslovnim stranicama medija da imamo jednog nastavnika kome je posao da svaki dan putuje do straćare - ne mogu da upotrebim reč '˜škola' koju pohađa jedno dete", kazao je Majić.

On je dodao da bi trebalo pozvati na odgovornost sve one koji su to omogućili.

Majić je ocenio da "finansije nisu pitanje broj jedan", ali da ne smeju ostati ni na začelju prioriteta, kao i da će se ako se uradi nešto od navedenog naći dovoljno novca da se plate upristoje i tako motivišu i nagrade najbolji nastavnici.

"Naša je nesreća što trenutnom ministru zameramo što govori istinu umesto da se razmeće šarenim obećanjima i bajkovitim optimizmom. Od njega u proteklih blizu godinu dana nisam čuo ni jednu rečenicu koja je netačna ili nekorektna i zbog toga je, nažalost, postao vrlo nepopularan", rekao je Majić.

On je ukazao da će dolazak ozbiljnih investitora u Srbiju moći da se očekuje kada bude postojao "dominantan segment radno sposobnog stanovništva koji je kvalitetno obrazovan, ne samo po napamet naučenim definicijama i formulama, već po razumevanju procesa, ideja, pojava i problema, po spremnosti da sami stalno uče, da pitaju, komuniciraju sa drugima, da su spremni da promene mišljenje ako naiđu na argumente". 

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.03.2015, 14:21h Oliver

    Da li Direktor lično poznaje Ministra?

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side