Rehabilitovan Draža Mihailović
14.05.2015 | 08:36h ► 14:08h Beograd

Rehabilitovan Draža Mihailović

Rehabilitovan Draža Mihailović
Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.

Predsednik tročlanog sudskog veća sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.

Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna.

Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu.

"Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.

Detaljno obrazlažući odluku o rehabilitaciji sudija Trešnjev je istakao da je sud utvrdio da postupak protiv Mihailovića nije bio fer i korektrno sproveden uz poštovanje prava okrviljenih, kako po standardima današnjih prava, tako i ondašnjih.

"Pored toga što nije imao fer postupak, protiv Mihailovića je postupak bio politički obojen što jasno proizlazi iz činejnice da su se predstavnici izvršne vlasti mešali ne samo u sam tok postupka već učestovali u donošenju ključnih odluka i meritorno odlučivanje", rekao je sudija.


Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga, naveo je sudija i podsetio na prepisku visokih kominističkih funkcionera Ðilasa i Rankovića o tome kako će se postupak voditi, da li je suđenje treba da bude javno ili tajno, kako će izgledati optužnica...

Prema rečima sudije, utvrđeno je i da su branioci tokom celog suđenja uspeli smao pet puta da kontaktiraju Mihailovića i to "u prisustvu organa vlasti što govori o tome koliko je sud ometao postupak".

Sudija Trešnjev je istakao da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica i izvođenjem zaključaka da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne.

To, kako je ukazao, posle ovoliko vremena i nije bilo moguće učiniti.

"Nadležnost ovog veća iscrpljuje se u tome da li je Dragoljub Mihailović imao fer i pravično suđenje, odnosno da li je sudska odluka doneta i iz političkih i ideoloških razloga", naglasio je sudija.


Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

On je napomenuo da i predmet ovog postupak nije bila rehabilitacija Ravnogorskog pokreta ili Oslobodilačke vojske u otadžbini, jer je to je već delimično učinjeno Zakonom i Uredbom, već zakonitost sprovedenog postupak protiv Mihailovića.

Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, tako da je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta, a oni koji nisu uspeli da uđu ispred Palate pravde pevali su ravnogorske pesme, noseći zastave i druga obeležja.

U publici su, između ostalih, bili princ Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pripadnici ravnogorskog pokreta, Obraza, Žene u crnom, i drugi zainteresovani, među kojima je bilo i onih u narodnim nošnjama, kao i sa četničkim obeležjima.

Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.

Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.


Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Odlukom suda potvrđene su tvrdnje predlagača rehabilitacije da Mihailoviću tokom procesa nije bilo omogućeno pravo na odbranu, da nije video svog advokata do početka suđenja, da nije imao ni pravo na nepristrasan sud, dok mu je optužnica uručena sedam dana pred suđenje.

Na presudu, nije imao ni pravo da uloži žalbu, već je dva dana od izricanja streljan u tajnosti.

Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.

Mihailović inače nema grobno mesto.

U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.

autor: VV izvor: Tanjug
Ostavi komentar (5) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.05.2015, 12:44h milena (4)

    OD DANASNJEG DANA SRBIJI CE CVETATI RUZE.SAMO JE JOS OVO NEDOSTAJALO.NIKOLICU, SAD VASA TITULA CETNICKOG VOJVODE POSTAJE LEGITIMNA.jOS SAMO DA PUSTITE BRADU.....

  • 14.05.2015, 12:40h ISTINA o RAVNOJ GORI

    Od 6.aprila 1941. Pukovnik Mihailović je ratovao protiv nemačkih nacista kojima su pomagali hrvatki nacisti-ustaše, dok su jugo-komunisti sedeli u toplim sobama i čekali komandu Staljina koji je tada sa Hitlerom imao potpisan Sporazum o saradnji !!

  • 14.05.2015, 10:54h soja

    i time smo dobili sta?

  • 14.05.2015, 10:42h МИСТЕР (3)

    СРАМОТА! ЈАДНА ЈЕ ДРЖАВА КОЈА РЕХАБИЛИТУЈЕ ИЗДАЈНИКЕ И САРАДНИКЕ ОКУПАТОРА. ЈАДНА И ПРЕЈАДНА!

  • 14.05.2015, 09:47h РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ (1)

    Жив је Ђенарал Дража, умро није, док је Срба и Србије.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side