Damin gambit sa Demokratskom strankom
02.07.2020 Beograd

Damin gambit sa Demokratskom strankom

Damin gambit sa Demokratskom strankom Foto: Novi magazin/Đurađ Šimić
Bilo bi lagodno zbog ideoloških ili političkih neslaganja odbaciti u celini ocene i tvrdnje Zbignjeva Bžežinskog i bez svake analize utvrditi da nije u pravu kada kaže da svet klizi u potpuni nered, da nema nikakve međunarodne strukture koja bi mogla da se uhvati u koštac sa problemima koji će eksplodirati svakog trenutka, te da bi to moglo proizvesti katastrofalne posledice. Nažalost, sagledavajući savremene globalne bezbednosne izazove, svesni smo da je takav scenario i realan i verovatan.

Autor je Nikola Lunić, član Glavnog odbora Demokratske stranke

 

Treba se podsetiti da u partiji šaha, najčešće pioni postaju žrtve važnijih figura, kao što male zemlje postaju žrtve velikih geopolitičkih igara moćnih sila. I kako god mi percipirali sami sebe, hiperbolisali ulogu i značaj, u sagledavanju šire slike smo ipak pioni koji se najčešće nude u šahovskim kombinacijama. Ali naš narod veoma voli zablude koje obično veoma skupo plaća. I možemo svi pokriti oči dlanovima, ali to ne znači da ćemo promeniti stvarnost koja svedoči o agresivnom ostvarivanju interesa mnogih globalnih aktera najbrutalnijim hibridnim metodama ratovanja. Ruke preko očiju su kobnije od poveza, ukazuju predaju i nevoljnost da nešto menjamo. Pre više od deset godina je bivši direktor Ruskog instituta za strateške studije Leonid Rešetnikov izjavio da je Rusija u obavezi da se vrati na Balkan, te da ekonomski odnosi moraju biti podređeni političkim. Tada je kritikovao rusku vladu što ne posvećuje pažnju nevladinim organizacijama na Balkanu i medijskom uticaju. Očigledno je zvanična Moskva kritike uvažila i sada agresivno ispoljava imperijalni interes u svim oblastima, sa posebnom pažnjom na medije i društvene mreže. Ono što budi interesovanje su nespecifični oblici delovanja koja pored obaveštajnih i diplomatskih pritisaka, uključuje i politički, sa objedinjavanjem opozicijskog spektra politika. I potpuna adaptivnost korišćenih metoda.

Mnogi u Srbiji su zatečeni dešavanjima u Demokratskoj stranci, mnogi su isto tako zgroženi isključenjima, raspuštanjima, suspenzijama i otkazima, ali specifičnost ovih dešavanja je što se javnost uglavnom bavi posledicama, a ne uzrocima. Paradoksalno, na primeru Demokratske stranke možda se najbolje uočavaju tehnike oblikovanja javnog mnenja i suštinski male razlike u medijskom pristupu. Posredno, to govori ne samo da vlasnička struktura diktira uređivačku politiku, već da se uređivačka politika dobrim delom kreira u funkciji održavanja stvorene slike o samo dva prividno oštro suprotstavljena aktera. Demokratska stranka se našla u situaciji kada aktuelna interna kriza i interesovanje za istu, uveliko prevazilazi njen uticaj na političkoj sceni i status u Savezu za Srbiju. Čak i nazagriženiji protivnici Demokratske stranke shvataju značaj njenog opstanka za politički pluralizam i demokratske tokove u Srbiji. Pitanje koje se samo nameće je da li je kriza posledica internih sukoba zbog funkcija ili je neophodan obračun sa idejama evropskih vrednosti i institucionalizma u Srbiji.

Građani Srbije uviđaju da problemi u društvu postoje i da se ne rešavaju. Svedoci smo i izbegavanja političkih rasprava, kao i izgradnje autokratskog režima vladavine. Na taj način smo očigledno došli do jednopartijskog sistema kojem je najveći problem da fingira opoziciju u novom sazivu parlamenta. Tragedija je što je taj proces zahvatio i Demokratsku stranku u kojoj su prvo usvojene boljševičke metode obračuna sa neistomišljenicima, a u drugoj fazi je planirano i degradiranje proEU ideja. Jer ukoliko se predsednik protivi razrešenju krize na neposrednim stranačkim izborima, onda je logičan zaključak da mu je cilj produbljenje krize čime sebe pozicionira kao stečajnog upravnika stranke.

Celu krizu Demokratske stranke i posledice parlamentarnih izbora je u svom autorskom tekstu tendeciozno opisao predstavnik Skupštine naroda Evroazije, gospodin Mlađan Đorđević. Tekst je namenjen obrazloženju uspešnosti bojkota za koji kaže da je "kao rešeto prosejao opoziciono žito od kukolja". Pri tome ga interes građana verovatno i ne zanima koliko interes Evroazijske ekonomske unije. Ljude koji su praktički incidentno stali u odbranu demokratskih vrednosti, vladavine prava i evropske orjentacije u Demokratskoj stranci, on naziva "vučićevsko-milovska grupacija" koja želi da "sruši Zorana Lutovca". Za razliku od njegovog prijatelja Jevgenija Primakova koji je iskoristio intervju sa predsednikom Srbije za plasiranje ideje o koaliciji Vučić – Đilas - Obradović, niko nikada iz Demokratske stranke nije ni pomišljao da ponudi Vučiću široku koaliciju i da mu na taj način legitimiše izgradnju kulta ličnosti. Iako analitičari tumače da Primakovljevim postavljenjem za direktora organizacije "Ruska saradnja" Rusija povećava pritisak na Srbiju, gospodin Đorđević se tome raduje. I zato se sa pravom pitamo čije interese on zastupa i ko mu uopšte daje toliki prostor u medijima. Bez obzira da li mu to omogućuje kum ili novac sumnjivog porekla, zaključak se sam po sebi nameće – zabludeli kvazi intelektualci postavljaju strane interese ispred nacionalnih. Opori ukus njegovih reči ostaje. Kao i konkretno činjenje. Ono što može da umanji značaj samozvanog arbitra je rezolutan stav predsednika Demokratske stranke. Ćutanje i blagonaklonost na koje nailazi Mlađen Đorđević nedopustiva je i sa moralnog i sa političkog stanovišta. Princip koji je uveo aktuelni predsednik DS da iza zatvorenih vrata SzS brani demokrate je nedelotvoran, štetan, pa čak i koban i samo osnažuje sve koji javnim prozivanjem uglednih demokrata utiru put kompromitaciji stranke, tradicije, idejnog i vrednosnog nasleđa i politike.

Dok zemlje EU ozbiljno shvataju hibridne pretnje i posebno nekonvencionalne metode ratovanja poput dezinformacija i lažnih vesti, klub ljubitelja evroazijskih integracija pažljivo osluškuje savete i očigledno sprovodi instrukcije sa Istoka. Treba naglasiti da se ova zemlja izborila za svoj evropski put koji je definisala kao svoj nacionalni interes i da će Demokratska stranka ostati posvećena svojoj političkoj ideji promocije evropskih vrednosti u našem društvu. Koliko bismo kao društvo i država izgubili da Demokratska stranka nije dala zamajac procesima evropskih integracija? Pozitivan uticaj praktične orijentacije ka EU nisu samo novčane tranše i materijalna pomoć, već vrednosti dijaloga, kompromisa, solidarnosti, mira i ekonomske stabilnosti. Kada se sagledaju svi uticaji unutar Demokratske stranke, uključujući i finansijske, očigledno se ne radi o borbi za fotelje kako ih neki predstavljaju, već o ideološkom sukobu koji je nalik na onaj iz 1992. godine. Tada se Demokratska stranka Srbije otcepila iz svoje matične stranke isključivo zbog ideoloških razlika i posebno zbog odnosa prema EU. I ova kriza će biti ispit ne samo za članove Demokratske stranke, već i za društvo u celini. Evropske ideje i integrativne procese ne treba zamenjivati populističkom pričom o interesima na Istoku bez ikakvih pokazatelja. Emocije je zdravo pokazivati i kontrolisati, ali racio nam je neophodan za ostvarenje nacionalnih interesa. A politika Demokratske stranke je jedan od suštinski bitnih nacionalnih interesa, bez obzira ko i koliko bio obožavatelj same proEU ideje.
 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side