28.08.2018 Beograd

CINS: Pepeo iz TE Kostolac više od decenije truje meštane

CINS: Pepeo iz TE Kostolac više od decenije truje meštane Foto: CINS
Elektroprivreda Srbije (EPS) duže od 10 godina ne rešava problem sa pepelom koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama Kostolac, iako merenja ukazuju na zagađenja vazduha, zemljišta i podzemnih voda u blizini depona pepela, piše CINS.

Pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama Kostolac trenutno se odlaže se na deponije Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo, dok je u planu i odlaganje u deo zatvorenog kopa Drmno.

Sa deponije Srednje kostolačko ostrvo godinama se raznosio pepeo na okolna naselja Kostolac, Selo Kostolac, Drmno, Klenovnik i Petku, u kojima živi više od 13 hiljada ljudi. Zbog toga je EPS planirao da tu deponiju zatvori do 2015. godine, što se još uvek nije dogodilo.

Da bi se ova ekološki opasna deponija zatvorila, EPS 2010. godine otvara novu u nekadašnjem kopu Ćirikovac, koju najavljuje kao ekološki potpuno bezbednu. Međutin, poslednjih godina, kada bi duvao vetar, od količine pepela u vazduhu meštani sela Klenovnik tvrde da nisu bili u stanju da hodaju ulicama. Taj problem privremeno je rešen tako što je polovina te deponije, koja se do sada koristila za odlaganje pepela, prekrivena zemljom. Trenutno se koristi druga, prazna polovina, a meštani su skeptični prema tvrdnjama da neće biti novog razvejanjanja.

Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5 su opasne po ljude, a dovoljno su male da mogu udisanjem da se prenesu do pluća, odakle mogu da pogoršaju stanje obolelih od bolesti srca ili pluća. Među najranjivijima su deca, kod koje izloženost ovim česticama može da uzrokuje nepravilan razvoj pluća.

Nivo PM2.5 se u okolini kostolačkih termoelektrana, kopova i deponija pepela ne prati, dok EPS meri nivo PM10 čestica u Ćirikovcu, Drmnu, Kostolcu i Klenovniku. U toku 2016. i 2017. godine dozvoljene vrednosti PM10 čestica na ova četiri merna mesta prekoračene su ukupno 109 puta.

Osim sitnih čestica, arsen, metali poput nikla i olova i drugi zagađivači sa deponija pepela dospevaju u površinske i podzemne vode i mogu opteretiti vodotokove ili vodu za piće. Takođe, čestice koncentrisanih retkih elemenata, najčešće metala, dospevaju u vazduh iz letećeg pepela, a onda se talože na zemljište, površinske vode, vegetaciju i time opterećuju sve delove ekosistema.

Među najopasnijim zagađivačima je arsen čija je koncentracija osam puta veća u pepelu nego u uglju, a koji se nalazi i u PM10 česticama. Arsen se akumulira u organizmu - najviše u kosi, noktima i kostima. Može se uneti u organizam preko pijaće vode ili biljaka koje su rasle na pepelu, a povećava šanse za dobijanje kancera.

Prema EPS-ovom Izveštaju o stanju životne sredine za 2017. godinu, koncentracija arsena u podzemnim vodama u blizini kasete B deponije Srednje kostolačko ostrvo u pojedinim merenjima je bila čak 12 puta veća od dozvoljene količine za pijaću vodu, i čak dvostruko veća od vrednosti koja ukazuje na značajnu kontaminaciju podzemnih voda.

Opširnije na portalu CINS-a.

autor: Milena Ilić Mirković izvor: CINS
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side