20.09.2018 Beograd

Beograde Pride 2018. - I TI reci DA!

Beograde Pride 2018. - I TI reci DA! Foto: Beta / Emil Vaš
Učesnici/ce zatražili od države i sugrađana da kažu DA registrovanim istopolnim zajednicama, što je glavni zahtev ovogodišnjeg protesta LGBT ljudi i pobornika/ca njihovih prava. Prvi put u Srbiji na Paradi je više učesnika/ca nego policajaca

Priredila: Jelka Jovanović

Beograd Pride 2018. (Parada ponosa) održana je 16. septembra pod sloganom “Reci DA!”. Učesnici/ ce su u šetnji centralnim ulicama Beograda zatražili od države i sugrađana da kažu DA usvajanju Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu, što su i glavni zahtevi ovogodišnjeg protesta LGBT+ ljudi i pobornika-ca njihovih prava.

Posle protestne šetnje, u Studentskom parku organizovana je žurka, dok je u prethodnim danima tokom Nedelje ponosa održano više debata.

Prajd Info Centar, koji je otvoren 16. avgusta kako bi građani mogli da se informišu o Paradi Ponosa i aktivnostima organizacija koje se bave pravima LGBT+ zajednice, biće otvoren do marta sa ciljem da informiše društvo o problemima sa kojima se suočavaju LGBT+ osobe.

Prvi put, izvestili su novinari, na Paradi je više učesnika nego policajaca,a policija je sprečila protivnike Parade Ponosa da priđu učesnicima. Sve ulice duž trase šetnje bile su zatvorene za saobraćaj između 10 i 15 časova. Ulaza u krug predviđen za šetnju bilo je više nego prethodnih godina.

Prema rečima jednog od organizatora Gorana Miletića, Parada ponosa je svuda bila ključni stepenik, posle kojeg je sve ostalo došlo, dakle Prajd je tu samo da se ukaže da problemi postoje.

 

Pismo poslanicima

Miletić je izjavio da je svih 250 poslanika Skupštine Srbije dobilo pismo u kojem se navodi da su pripadnici LGBT zajednice i dalje izloženi diskriminaciji, da LGBT zajednica već godinama traži regulisanje istopolnih zajednica, kao i da je potrebno doneti i moderan zakon o rodnom identitetu.


 

Uoči šetnje, na trg Slavija stigla je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a u šetnji su bili i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ministri za rad i državnu upravu Zoran Đorđević i Branko Ružić, kao i predstavnici međunarodne zajednice, uključujući ambasadora SAD Kajla Skata, te predstavnici civilnog društva.

“Ovo je veoma važan dan da se građanima sveta i Beograda pošalje poruka da je Beograd grad otvorenog srca, koji poštuje toleranciju i slobodu svih i sve različitosti”, rekao je gradonačelnik uoči početka šetnje, dok je ministar Ružić naglasio da je promovisanje tolerancije obaveza kako svih članova Vlade Srbije tako i građana, i da je “jednakost garantovana Ustavom i različitim zakonskim rešenjima”.

Prema rečima ministra Đorđevića, u Srbiji se poštuju ljudska prava, što dokazuje i ovogodišnja Parada ponosa: “Radićemo na tome da se ljudska prava poštuju sve više, iz dana u dan. Srbija se promenila i sada je potpuno drugačija zemlja. Srbija je otvorena zemlja, a Beograd je otvoren grad.”

Istopolne zajednice u Srbiji funkcionišu iako su pravno nevidljive, zbog čega je, prema procenama LGBT+ organizacija, oko pola miliona ljudi diskriminisano: nemaju mogućnost korišćenja zdravstvenog osiguranja partnera ukoliko je jedan nezaposlen, nema nasleđivanja zajedničke imovine nakon smrti jednog od partnera, kao ni poseta u bolnici ako je ona dozvoljena samo članovima porodice.

Otuda je poziv svim građanima jasan, a mogao bi se malom modifikacijom slogana formulisati kao: “I TI reci DA!”.

 

 

RETROSPEKTIVA – SVE NAŠE PARADE PONOSA

30. JUN 2001: Prva beogradska Parada ponosa pod sloganom “Ima mesta za sve nas” okupila je malo ljudi na Trgu Republike. Napali su pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija nije adekvatno reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba, dok je zvanična reakcija Vlade izostala.

 

2002–2009. NIJE BILO PARADE: Razlog zabrana uvek je bio – bezbednosni, pri čemu su organizatori doživljavani i u medijima označavani kao “rizična” grupa koja izaziva nerede zahtevima, a ne oni koji ih napadaju. Karakteristična je 2004, kada je zbog nemira na Kosovu organizatorima sugerisano da prekinu s pripremama Prajda.

U ovom periodu, kao i u kasnijim godinama izmenjen je niz propisa i zakona kojima je donekle ublažen izrazito loš položaj LGBT ljudi. Tako je 2002. Zakon o radiodifuziji predvideo suzbijanje govora mržnje u elektronskim medijima, između ostalog i po osnovu seksualne orijentacije, a Zakon o radu (2005) prvi put zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije u radnom okruženju, dok Zakon o visokom obrazovanju garantuje to pravo i građanima drugačije seksualne orijentacije.

Zavod za transfuziju krvi pristao je 2007. da promeni naziv dela baze podataka koji je do tada postojao kao “0041 – Visokorizično seksualno ponašanje: homo, biseks, promiskuitetni”. Naredne godine usvojen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, u kojem se predviđa da su naročito osetljivi podaci oni koje se odnose, između ostalog, i na seksualni život, i da se mogu prikupljati samo na osnovu slobodno datog pristanka.

Godine 2009, uprkos velikom otporu verskih zajednica, usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije. Pripremljena Parada ponosa pod sloganom “Vreme je za ravnopravnost” za 20. septembar, zabranjena je uoči održavanja. Pre toga su vlasti preporučile park na Ušću kao moguće mesto održavanja, što su organizatori odbili.

 

10. OKTOBAR 2010: Održan je Prajd pod sloganom “Možemo zajedno”, s nekoliko stotina učesnica/ka, oko 5.000 policajaca i isto toliko huligana. Policija je zaštitila učesnike/ce od napada, ali nije sprečila demoliranje Beograda. U neredima je povređeno 132 policajca i 25 građana, uhapšeno je oko 250 osoba. Te godine organizovana je i prva Nedelja ponosa, koja je ostala jedini deo manifestacije bez bezbednosnih problema. Ustavni sud Srbije 2011. donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2009. neustavna. Doneta je i osuđujuća prvostepena presuda za tešku diskriminaciju LGBT+ osoba protiv političara Dragana Markovića Palme.


Belgrade Pride 2018 - Foto: Beta / Emil Vaš

 

2011. I 2012. PRAJD U ČETIRI ZIDA: Beograd prajd 2011. pod sloganom “Prajd. Normalno.” bio je zabranjen pošto država nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima skupa, pa je organizovan “Prajd u četiri zida” u Medija centru, posle kojeg izlaze na centralnu beogradsku ulicu, posipaju boje duge na kolovoz, zaustavljaju saobraćaj i nose transparent “Ljubav”. Nedelja ponosa prošla je bez incidenata sa mnogo raznovrsnijim programom.

Te godine izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da se najmanje 65 odsto od cene zdravstvene usluge za promenu pola iz medicinskih razloga obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Beograd Prajd 2012. pod sloganom “Ljubav, vera, nada” ponovo je bio zabranjen, kao i prethodne godine, država i dalje ne može da garantuje bezbednost skupa. Ponovo je organizovan “Prajd u četiri zida” u Medija centru Beograd, posle čega su ispred ove zgrade najavili datum održavanja Beograd Prajda 2013. godine. Nedelja Ponosa prošla je mirno, izuzev masovnih protesta ekstremista uoči izložbe “Ecce Homo”, u kojoj je autorka koristila biblijske motive. Izložba je, i pored protesta, održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz veliki broj posetilaca.

Izmenama Krivičnog zakonika uveden je institut zločina iz mržnje. Ustavni Sud Srbije zabranio je ultradesničarski “Otačastveni Pokret Obraz”, čiji su pripadnici najodgovorniji za organizovanje nasilja tokom Parade ponosa 2010.

 

PONOĆNI PRAJD 2013: Posle zabrane skupa, od zgrade Vlade do Skupštine Srbije održan je Ponoćni prajd, šetnja aktivista/kinja, pripadnika/ca LGBT+ zajednice i ljudi kojih ih podržavaju. Međunarodna javnost i mediji proglasili su ovaj događaj Stonvolom Istočne Evrope.

 

28. SEPTEMBAR 2014: Održan je prvi Beograd Prajd sa sloganom “Ponos za sve”, koji je protekao bez incidenata i nije bio praćen organizovanim nasiljem. Zakoni o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima predviđaju seksualnu orijentaciju kao jedan od osnova za zabranu diskriminacije, mržnje i nasilja u programskim sadržajima pružalaca medijskih usluga. Donesen je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koji predviđa da građanin/ka pod ovim merama i sankcijama ne sme biti stavljen/a u neravnopravan položaj, između ostalog, zbog svoje seksualne orijentacije.

 

20. SEPTEMBAR 2015: održan je Prajd pod sloganom “Moja prava, moji zahtevi”. Beograd Prajd postaje član Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride). Nedelja ponosa i Beograd Prajd protiču bez incidenata i uz smanjeno prisustvo policije. Predstavnici vlasti sve češće daju afirmativne izjave koje se odnose na poštovanje ljudskih prava LGBT+ zajednice i podržavaju održavanje Parade ponosa.

 

18. SEPTEMBAR 2016: oko 2.000 ljudi šetalo je pod sloganom “Ljubav menja svet”, dok je u sklopu Nedelje ponosa realizovano više od 25 događaja. Svi događaji protekli su bez incidenata i uz još manje prisustvo policije. Te godine Ana Brnabić postaje ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao prva autovana političarka tog ranga. Naredne godine, 29. juna, postaje predsednica Vlade Srbije.

 

17. SEPTEMBAR 2017: Premijerka Ana Brnabić i dva ministra bili su deo Parade ponosa “Za promenu”. Organizacioni odbor Parade ponosa prvi put zahteva od države da pravno reguliše istopolne zajednice. Otvoren je i prvi Prajd Info centar, koji je radio 30 dana i koji je posetilo više od 3.000 ljudi.

 

 

 

Saša Gajin: Za pravdu se bori!

Pravda počiva na principima demokratije i ljudskih prava. Problem se sastoji u tome što demokratija i ljudska prava ne rastu na drvetu. Dakle, ko želi pravdu trebalo bi da se za nju izbori, i tako mi, u stvari, započinjemo priču o iskrenosti te želje, ali i o veštini i uopšte mogućnostima onih koji se bore. Beogradski Prajd je školski primer upotrebe ovih ideja, kaže profesor i aktivista za ljudska prava Saša Gajin za prvi broj časopisa “Ponos”. Opširnije pročitajte OVDE

 

Jelena Vidić: Kratak uvod u rodni identitet

Za uvođenje pojma roda, rodnog identiteta, rodnih uloga i rodnog izražavanja zaslužni su feminizam i medicina, a dalje su ih razvijali LGBT+ pokret, kvir i transrodna teorija... Nasuprot polu, koji se posmatra kao nešto što nam je biološki dato, rod obuhvata sva ona shvatanja, uverenja, očekivanja, uloge i izražavanja koje određeno društvo smatra tipičnim za osobe određenog pola. Opširnije pročitajte OVDE

 

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije Ana je tu!

I pre nego što sam ušla u Vladu, moja porodica i prijatelji su znali kakva je moja seksualna orijentacija, kao što su, naravno, poznavali i moju partnerku. Bila sam svesna da će to biti deo moje biografije, ako to mogu tako da nazovem, koji će biti interesantan javnosti u Srbiji, kaže premijerka Srbije u intervju za “Ponos”: Opširnije pročitajte OVDE

 

 

 


 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side