18.03.2018 Beograd

Banke podstiču projekte hidro-centrala koji uništavaju reke Balkana

Banke podstiču projekte hidro-centrala koji uništavaju reke Balkana Foto: Pixabay
Međunarodne razvojne banke podržale su najmanje 82 hidro-energetska projekta širom Jugoistočne Evrope, uključujući i u zaštićenim područjima, čime doprinose uništavanju netaknutih balkanskih reka, navodi se u studiji međunarodne nevladine organizacije "CEE Bankwatch Network".

Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije od ukupno 727 miliona evra za 82 hidro-elektrane.

To obuhvata 37 projekata u zaštićenim područjima - nacionalnim parkovima i područjima "Natura 2000" i u međunarodno priznatim oblastima visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja gde se okupljaju ptice.

U studiji koja obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, navodi se da je EBRD najveći poznati finansijer hidroenergetike na Balkanu koji je sa 126 miliona evra podržao ukupno 61 hidroenergetsko postrojenje, od čega 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

Studijom kojom je dopunjen izveštaj iz 2015. godine, utvrđeno je da novac koji plasiraju komercijalne banke "igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata".

"Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u tom sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja s takvim finansiranjem, od kojih je 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet", piše u saopštenju.

U Srbiji su vodeći finansijeri takvih projekata banke Erste (26 projekata) i Unikredit (10).

Erste banka je finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Te hidrolektrane, i još osam u istom području koje se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su, kako je navedeno, veliki deo lokalnih reka s malo ili bez i malo vode tokom većeg dela godine.

Unicredit banka finansira projekat "Zvonce" kod Babušnice, koji se sada gradi, uprkos protestima meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji, čiji su finansijeri utvrđeni, nalazi se u zaštićenim područjima, a najveći pritisak je u Parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU, Natura 2000.

U studiji je navedeno da od multilateralnih razvojnih banaka, EIB predvodi po posrednim kreditima preko komercijalnih banaka čime je finansirala 12 projekata u Srbiji.

EBRD je i u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Jošaničke banje, i pet projekata za koje je novac plasiran preko Unikredit i jednom preko banke Sosijete ženeral.

"CEE Bankwatch Network" upozorava da hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito kada nedostaje sredstava i sposobnosti za "odlučan inspekcijski nadzor".

Zbog povlašćene cene otkupa električne energije, predviđene za male hidroelektrane, taj sektor privlači investitore povezane političkim i ekonomskim elitama koje "često posluju na granici ili s druge strane zakona".

Autori studije i saradnici ističu da Srbija treba da razvija sektor obnoviljivih izvora energije, ali upozoravaju da je šteta koju prouzrokuju male hidroelektrane velika u poređenju s proizvedenom električenom energijom.

Oni smatraju da finansijeri moraju preuzeti deo odgovornosti i osigurati usklađivanje s domaćim i međunarodnim standardima, jer "neodgovorne investicije mogu zauvek uništiti stotine netaknutih balkanskih reka".

Upozorava se da je oko 2.800 novih brana planirano na teritoriji između Slovenije i Albanije, zbog čega su "EuroNatur" i "RiverWatć" pokrenuli kampanju "Sačuvajmo plavo srce Evrope", u okviru koje je urađena studija o finansiranju malih hidroelektrana.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Branka Prpa: Manjak demokratije je usud Jugoslavije Intervju Branka Prpa: Manjak demokratije je usud Jugoslavije

    Na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu biće predstavljena knjiga kojom se objašnjava uloga srpskih intelektualaca u stvaranju jugoslovenske države. Doktorsku disertaciju Branka Prpa je odbranila 1996, a zašto je više od dve decenije odbijala da knjigu “uzme u ruke”, objašnjava u razgovoru sa Nadeždom Gaće i Jelkom Jovanović

  • Intervju Igor Radosavljević: Strah i(li) stid od ludila Intervju Igor Radosavljević: Strah i(li) stid od ludila

    U manjim sredinama se, sa većim brojem neobrazovanih ljudi, u priličnoj meri zadržao “stid od ludila”, a to je verovatno i snažnija emocija nego “strah od ludila”. Uverio sam se da veliki broj ljudi ne razlikuje nijanse između lečenja oboljenja kao što je shizofrenija, depresivni poremećaj, anksioznost ili situaciona kriza. Za njih je sve to isto, nešto “strašno i beznadežno”, kaže, između ostalog, u razgovoru za Novi magazin Igor Radosavljević

  • Intervju Aleksandar Popov: Međunarodna zajednica reaguje tek kada nastanu problemi Intervju Aleksandar Popov: Međunarodna zajednica reaguje tek kada nastanu problemi

    Rezultati opštih izbora u BiH održanih proteklog vikenda i konsultativnog referenduma u Makedoniji povodom Prespanskog dogovora Atine i Skoplja o pristupanju NATO-u i EU pod novim imenom – Republika Severna Makedonija – otvorili su nanovo krizna žarišta u regionu, uveren je Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative

  • Savez za Srbiju organizovao u Nišu tribinu i protestnu šetnju Savez za Srbiju organizovao u Nišu tribinu i protestnu šetnju

    Nekoliko stotina Nišlija okupilo se na tribini koju je Savez za Srbiju (SzS) organizovao danas na platou ispred Tržnog centra "Kalča" u Nišu.

  • Haradinaj: Kosovo deo globalne koalicije u borbi protiv terorizma Haradinaj: Kosovo deo globalne koalicije u borbi protiv terorizma

    Premijer Kosova Ramuš Haradinaj ocenio je danas da je Kosovo deo globalne koalicije u borbi protiv terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizma, koju predvode SAD, saopšteno je iz Vlade Kosova.

  • Hrkalović s ambasadorima Belorusije i Azerbejdžana o Kosovu i Interpolu Hrkalović s ambasadorima Belorusije i Azerbejdžana o Kosovu i Interpolu

    Eventualni prijem Kosova u članstvo Interpola bio bi suprotan procedurama i pravilima ove međunarodne policijske organizacije, rekla je danas državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović u razgovorima s ambasadorima Belorusije Valerijem Briljevom i Azerbejdžana Eldarom Hasanovim.

  • Kabinet Ane Brnabić: Problem sa Guglom tehnički, a ne politički Kabinet Ane Brnabić: Problem sa Guglom tehnički, a ne politički

    Kabinet predsednice Vlade Srbije saopštio je danas, povodom informacija da je kompanija Gugl (Google) stavila Srbiju na "crnu listu", da su iz te firme dobijena "čvrsta uveravanja" da je reč o "tehničkom, a ne političkom, finansijskom ili pravnom problemu".

  • Srpska lista: Zapaljena kuća srpskih povratnika u Belom Polju kod Peći Srpska lista: Zapaljena kuća srpskih povratnika u Belom Polju kod Peći

    Srpska lista osudila je večeras paljenje kuće povratničke porodice Kostić u selu Belo Polje kod Peći i pozvala predstavnike međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji da "konačno počnu da rade svoj, posao i da zaštite Srbe i obezbede funkcionisanje vladavine prava na ovim prostorima".

  • MUP: Hapšenje zbog paljenja njive koje je izazvalo sudar na autoputu MUP: Hapšenje zbog paljenja njive koje je izazvalo sudar na autoputu

    Kragujevačka policija uhapsili je S.Đ. (1951) iz Batočine zbog sumnje da je zapalio nisko rastinje na njivama i time izazvao požar čiji dim je izazvao lančani sudar u kojoj je jedna osoba poginula, a četiri su lakše povređene.

  • SAD će nastaviti da podržava BSK SAD će nastaviti da podržava BSK

    Ambasada SAD u Prištini saopštila je da će nastaviti da podržavaju Bezbednosne snage Kosova (BSK) i nakon usvajanja u prvom čitanju tri zakona koji se odnose na BSK i zahtevaju "disciplinovan i transparentan proces transformacije".

  • Tražioca azila iz Irana na silu izbacili iz kampa u Krnjači Tražioca azila iz Irana na silu izbacili iz kampa u Krnjači

    Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila (APC) Radoš Đurović izjavio je danas da su službenici Komesarijata za izbeglice i migracije nezakonito uskratili jednom migrantu iz Irana pristup prihvatnom centru u Krnjači kod Beograda kao i da su protiv njega koristili fizičku silu, a da lokalna policija nije želela da interveniše uz objašnjenje da nije nadležna.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side