Autoimunost Srbije, dublje od patologije
30.05.2020 Beograd

Autoimunost Srbije, dublje od patologije

Autoimunost Srbije, dublje od patologije Foto: Beta/Luka Filipović
Još je pre skoro pola veka Đinđić u jednom od svojih filozofsko-političkih eseja (pre nego što je, na svoju nesreću, zaronio u praktičnu politiku) predložio da se ne služimo više terminom “kriza” već da pređemo na medicinski termin “patologija”.

Piše: Novica Milić



Srbija – kao država, kao društvo, kao politika, kultura, obrazovanje, ekonomija itd. – Srbija nije u krizi. Još je pre skoro pola veka Đinđić u jednom od svojih filozofsko-političkih eseja (pre nego što je, na svoju nesreću, zaronio u praktičnu politiku), predložio da se ne služimo više terminom “kriza” već da pređemo na medicinski termin “patologija”. (Kriza je, uostalom, najpre kod starih Grka, bio izraz iz medicine). Jer, “kriza” dođe i prođe, na dobro ili na zlo. Patologija – reč je o političkoj i socijalnoj – ima drugačiju dinamiku. Ona nije stvar relativno kraćeg razdoblja koje se može prelomiti racionalnom odlukom, snagom volje da se odluka sprovede i promeni pravac kretanja, kao što je slučaj kod krize. Patologija ne nalazi izlaz u racionalnosti odluke već, eventualno, u dugom procesu jačanja racionalnosti pomoću učenja; kod nje ne vredi snaga volje jer je snaga često usmerena protiv volje, a pravac se ne vidi; posredi je jedno kružno kretanje. Patologiju je moguće savladati na dugi rok i oslanjanjem na terapiju sa strane.

Treba biti oprezan s prenošenjem medicinskih izraza u političko polje, ali u slučaju Srbije patologija traje već toliko dugo, barem od Đinđićeve dijagnoze od pre pola veka, da je sada tu patologiju moguće precizirati novom, unekoliko dubljom dijagnozom. Ako je patologija bila socijalizam transformisan u nacionalizam, kolektivistička paradigma koja je omogućila ovu promenu spustila se još niže, iz ravni socijalne strukture motivisane ciljem (u socijalizmu “oslobađanje rada”, u nacionalizmu “oslobađanje identiteta”) u ravan gde više nema cilja, gde socijalni sklop doživljava raspad. Nacionalizam može da se umeri stvaranjem države kao okvira za narod kao naciju. U Srbiji država nije iznova stvorena već je, kad su nas ostali napustili, preostala kao provizorijum, sklepotina, skup ili hrpa sila na stalnom rubu nasilja. Izgubljeni ratovi, tri-četiri u toku samo jedne decenije, državu su urušili u unutrašnji prostor za agresiju, u vrstu kazamata za stanovništvo čiji delovi ili beže u inostranstvo ili s mukom podnose tu istu državu koja je pre snaga nereda i kriminala nego reda. Zakoni malo važe ili važe proizvoljno, ekonomija je uglavnom pljačka ili muljačina, društvo je agregat atomizovanih jedinki koje se samo sticajem okolnosti povezuju u privremene grupe interesa, mediji su iz svoje redovne funkcije diskutovanja društva sa sobom kuda dalje, prešli u eksponiranje skandala, otvorenu propagandu klika i klanova, navijanje, denuncijacije, prikriveno ili otvoreno slavljenje ili omalovažavanje.

Nije Srbiji glavni problem nacionalizam. Protivnici nacionalizma uglavnom predlažu povratak opštoj resocijalizaciji, to jest restauraciju socijalizma (ne kažu baš kakvog, ali balkansko iskustvo zna samo za jedan njegov, odavno potrošen vid). Kad se u pojedinim intelektualnim krugovima govori o potrebi “novog sistema vrednosti”, prenebregava se da je “sistem” vrlo jaka reč, to jest, da se “vrednosti” u socijalnom polju grupišu u boljem slučaju u niz “podsistema” koji ne moraju biti u mirnom i skladnom odnosu između sebe, odnosno, u gorem slučaju, vrednosti imaju dinamiku koja ide do uzajamnog poništavanja. (Ovaj gori slučaj je već neko vreme planetarno prisutan usled niza krupnih promena, globalizacijskih, tehnoloških, klimatskih, medijskih.) Kad se predlaže demokratija kao rešenje, to zvuči razumno, ali to je rešenje mogućno tek ako zajednica ima uspostavljenu liberalnu tradiciju jer je demokratija modernog tipa produkt liberalnog političkog stava (onog gde su na delu vrednosti kao što su jednakost pred zakonom, sloboda koja ne ugrožava ostale, javnost kao prostor razmene razloga, a ne samo stavova, odgovornost prema zajednici, a ne samo prema sebi i, tek na poslednjem mestu, izbornost i smenjivost same vlasti, uz mehanizme političkog reprezentovanja i autonomije, odnosno ravnoteže institucija i tzv. grana vlasti). Srbija nema liberalnu tradiciju, a urbani i prosvećeni građanski sloj kod nas je tanušan, ugrožen borbom za opstanak, još slabo edukovan, više kvazievropski nego evropski.

Skloni smo da stanje u kojem smo već duže vreme, pripremljeno ratnom patologijom iz devedesetih, s kratkim predahom od nekoliko godina posle Petog oktobra, a već više od decenije zaparloženo na razne načine, opišemo kao stanje komešanja, gubitka svake orijentacije za budućnost, unutrašnje agresivnosti, praćeno povlačenjem i pasivizacijom obrazovanijih ili inventivnijih socijalnih slojeva, urušavanjem vrednosti koje su nekad smatrane za elementarne, “civilizacijske”, ukratko, kao unutrašnji razdor i vrtložno jedenje vlastitih organa. Dijagnozu za takvo stanje, dublje od patologije poznate iz knjiga o socijalnoj patologiji kao ipak “bolesti” određenih socijalnih segmenata – kod nas je reč o takoreći kompletnom društvu – odredili bismo kao autoimunost.

Šta je autoimunost? Termin se odnosi na bolest u kojoj se, nakon što je spoljašnji činilac prodro u organizam, a organizam reagovao braneći se stvaranjem tzv. antitela, izgubila razlika između elemenata organizma koji su se smatrali zdravim, “svojim”, “unutrašnjim”, i onih elemenata koji su “tuđi”, “spoljašnji”, “bolesni”, pa “imuni sistemi” – tačnije: antitela za odbranu – počinju da napadaju sam organizam, kad antitela odbrane postaju autoantitela napada, kad se raniji odbrambeni mehanizmi okreću protiv onih organa – na kraju i protiv celog tela – koji se vide kao “strani”, “tuđi”, “opasni”, odnosno kad se sredstva lečenja javljaju kao sredstva širenja bolesti. To je situacija “sečenja grane na kojoj se sedi”, autodestrukcija, spas kroz propast.

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side