Nova metodologija ne može da zameni ono što Srbija mora da uradi u vladavini prava
16.07.2020 Beograd

Nova metodologija ne može da zameni ono što Srbija mora da uradi u vladavini prava

Nova metodologija ne može da zameni ono što Srbija mora da uradi u vladavini prava Foto: Medija centar Beograd
Nova metodologija proširenja EU sama po sebi može doneti dosta dobrih stvari, ali ne može da zameni ono što Srbija mora da uradi, prvenstveno u vladavini prava, istakao je danas potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak.

Međak je rekao da je metodologija promenjena zato što je uočeno da se Srbija i Crna Gora, koje su najviše odmakle u procesu pristupanja, umesto da se približavaju, zapravo udaljavaju od EU dodajući da je prethodna metodologija "omašila" u domenu osnovnih prava i demokratizacije.

"Promena je napravljena da se to zaustavi", rekao je Međak na onlajn debati "Srbija posle korona virusa: Novi zamah u procesu proširenja" u organizaciji EPuS i Fondacije Fridrih Ebert i istakao da nova metodologija predviđa veće političko prusustvo EU.

On je rekao i da EU treba da izvrši veći pritisak na političke elite a ne na države u procesu pristupanja i da je to glavna promena u novoj metodologiji.

Kako je istakao, ako bude primenjena, situacija na Balkanu će biti drugačija jer je jasno rečeno da je demokratija osnov svega, a ne stabilokratija.

Šef kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Briselu Dušan Reljić je za novu metodologiju rekao da je to politički postupak a ne tehnički i da ništa ne zavisi od toga kakve su odredbe, već od onoga što se dešava realno.

Takođe je rekao da se u celom regionu krenulo u suprotnom pravcu od stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i osnovna prava.

Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju u Sarajevu Tanja Miščević je rekla da je metodologija samo strateški pravac za ono što je u pregovorima a to je da država definiše svoj pravac, vreme, rokove za pristupanje EU.

Ona je ukazala da u novoj metodologiji više nema Akcionih planova već mapa puta, što je manje-više isto, ali i da nije primetila kako će se izveštatvati o ispunjavanju merila u vladavini prava, što bi moglo da bude problematično.

Takođe je kazala da raduje mogućnost ubrzavanja uključenja u neke politike EU, da region dok pristupa bolje sarađuje sa EU.

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je istakao da nova metodologija treba da doprinese da evropska perspektiva regiona postane realnost i da se dese velike promene "na terenu", dodajući da su pregovori jedini način da se nešto promeni, da EU utiče u regionu.

On je istakao i da je taj posao pun izazova ali da bi zamrzavanje pregovora bio kraj evropske perspektive regiona.

Miščević se složila sa Bilčikom da zaustavljanje pregovaračkog procesa nije dobro jer je strateško opredeljenje Zapadnog Bakana da ide ka EU dodajući da je izgradnja demokratije procedura a da nova metodologija daje procedure, konkretnije kriterijume da se ocenjuje napredak.

I Međak je mišljenja da je kažnjavanje zemlje pogrešna politika i kaže da EU može jednostavno da promeni stvari samo ako odluči da hoće.

Kada je reč o najavljenoj ekonomskoj pomoći za region, Reljić je ukazao da se "ne zna odnos između bespovratne pomoći i kredita i da je to ključno pitanje".

Međak je oko evropske pomoći regionu rekao da je to najbolji potez EU u ovom trenutku pandemije i istakao da EU to treba da iskoristi da bude mnogo vidljivija u javnom nastupu i da ojača proevropsko opredeljenje u regionu.

Na ocenu Bilčika da bi bilo opasno zamrzavati pregovore i Tanje Miščević da bi to bilo neodgovorno, Reljić je rekao da je "krajnje neodgovorno nastavljati pregovore sa zemljama koje ne dele evropske vrednosti i demokratske principe EU".

Reljić je predložio formiranje i slanje evropske komisije za ispitivanje stanja demokratije na Zapadnom Balkanu, sastavljene od predstavnika Evropske komisije, Evropskog parlamenta, nevladinih organizacija, predstavnika opozicije.

Rekao je i da su izveštaji EK o stanju u kandidatima za članstvo "dosta tehnički i nerazumljivi za većinu" i uvek su rezultat kompromisa, tako da ne odražavaju pravu sliku.

O protestima u Srbiji Reljić je rekao da su nasilni i da je politička dimenzija dovela do zaoštavanja političke klime u Srbiji i dodatnog zaoštravanja odnosa vlasti prema građanima.

Takođe je ocenio da ti protesti nisu prvenstveno povezani sa pandemijom nego su to protesti protiv tipa vlasti koji se zasniva na autokratiji.

On je ukazao da se zbog teške situacije ljudi iseljavaju iz regiona i naveo da region svakih 90 sekundi gubi jednog čoveka, računajući i umrle.

Bilčik je rekao da je pravo ljudi da demonstriraju i da pokažu nezadovoljstvo na miran način i da vlast u Srbiji ne odgovara na nezadovoljstvo ljudi.

Rekao i da je EU tu da pomogne Srbiji da bude zemlja koja ima stvarnu perspektivu članstva u EU.

Reljić se u debati založio za ukidanje termina "evropska perspektiva regiona", koji je, kako smatra, mnogo integrisaniji u EU nego neke od njenih članica, i istakao da se ne radi samo o pomoći EU, nego o odgovornosti i solidarnosti sa celim regionom Zapadnog Balkana.

autor: IG izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side