Žarišta zaraze na francuskim univerzitetima lekcija Evropi
18.09.2020 Beograd

Žarišta zaraze na francuskim univerzitetima lekcija Evropi

Žarišta zaraze na francuskim univerzitetima lekcija Evropi Foto: AP/ Sarah Amaziane
Od početka rada francuskih univerziteta ovog meseca pojavilo se najmanje desetak žarišta bolesti KOVID-19 što je znak upozorenja za zemlje širom Evrope u kojima se većina univerziteta sprema da narednih nedelja počne predavanja i istraživanja.

Od početka rada francuskih univerziteta ovog meseca pojavilo se najmanje desetak žarišta bolesti KOVID-19 što je znak upozorenja za zemlje širom Evrope u kojima se većina univerziteta sprema da narednih nedelja počne predavanja i istraživanja.

"Vraćamo se na univerzitet u uslovima koji su pomalo ekstremni i bojimo se da bismo mogli dobiti KOVID-19", rekla je o gužvi na univerzitetu Elize Žilber(20) koja studira književnost na Sorboni.

Dosadašnje iskustvo Francuske suprotno je onome što se dešava u Velikoj Britaniji, gde promene izazvane pandemijom znače da će univerzitetski život izgledati mnogo drugačije nego pre. Nemačka i Italija takođe prilagođavaju svoje visoko obrazovanje sanitarnim zahevima zbog pandemije.

Francuska vlada bila je odlučna da vrati đake i studente u učionice da bi premostila nejednakosti u obrazovanju koje je pandemija pogoršala. Vlada je pozvala građane da se vrate na radna mesta da bi reanimirali ekonomiju i "naučili da žive s virusom".

Na univerzitetima je ove godine glavna novina obavezno korišćenje sanitarnih maski sve vreme. Ali održavanje rastojanja među studentima izgleda nemoguće na mnogim mestima.

Neki studenti se na to žale na društvenim mrežama, objavljujući fotografije prepunih učionica i hodnika.

Navode i da nema sapuna za pranje ruku i da se između predavanja ne dezinfikuju učionice, od kojih su neke bez prozora, te nema ni provetravanja.

"Prilično je teško", rekla je Franciska Hajmburger, pomoćnica direktora Engleskog odeljenja Univerziteta Sorbona. "Nemamo dodatnih nastavnika, nemamo više prostora".

Hajmburger je rekla da nastavnici neće kažnjavati studente zbog izostanaka povezanih s pandemijom. "Imala sam studente koji žive s bakom i dekom, a strahuju da im ne donesu virus", rekla je ona.

Mnogi studenti su ljuti jer su francuske vlasti nedavno jačanje epidemije uglavnom pripisale zabavama studenata.

Jedan od faktora prenatrpanosti je što ove godine francuske univerzitete pohađa više studenata nego pre. Broj upisanih studenata skočio je za 270.000, na 2,8 miliona, pošto su zbog pandemije otkazani kvalifikacioni ispiti. Maturantima je umesto toga odobren pristup na univerzitete samo na osnovu školskih ocena, te ih se za studiranje kvalifikovalo mnogo više nego obično.

Uz to se sanitarne mere u velikoj meri razlikuju među francuskim univerzitetima. Neki imaju stroge mere, s ograničenjima veličine odeljenja i kombinacijom časova u učionicama i na internetu. Ali, drugi su morali privremeno da zabrane dolazak na nastavu jer su desetine studenata bile pozitivne na testovima na virus. Nastavu su prebacili na internet, kao u jeku epidemije, kada je Francuska ograničila kretanje svih građana, ali je dosad ipak imala 31.000 umrlih.

U Velikoj Britaniji većina univerziteta počinje rad tek krajem septembra ili početkom oktobra i sprema se na velike promene.

Na Univerzitetu Sent Endrjus, u Škotskoj, gde je jesenji semestar počeo u ponedeljak, mnogi časovi se predaju on-lajn, a studenti dolaze samo na nastavu u laboratorijama i drugu gde je neposredan rad nužan. Studentskim društvima je zabranjeno da se sastaju, a mnogi studenti koji stižu iz inostranstva, moraće u karantin na dve nedelje, u skladu s vladinim protokolima.

U Univerzitetskom koledžu u Londonu koristiće se samo jedna četvrtina kapaciteta zgrada. U svim prostorijama za nastavu moraće da se održava rastojanje među ljudima i svi će morati da sve vreme koriste maske. Taj univerzitet je za studente napravio aplikaciju da upozore vlasti ako imaju simptome, i planira testiranje do 1.000 studenata i osoblja dnevno da bi Koledž bio bezbedan.

U Nemačkoj većina univerziteta neće početi predavanja pre sledećeg meseca, a uveli su brojna pravila kako bi se osiguralo održavanje rastojanja među studentima, povećala higijena. Zabranjene su studentske zabave. Nemački univerziteti takođe šire on-lajn nastavu.

Studentska udruženja u holandskom univerzitetskom gradu Delftu su ih ove nedelje pismom pozvala da "preuzmu odgovornost" za suzbijanje infekcije koja se poslednjih dana brzo širi, posebno u studentskim domovima, jer, ako se zaraza ne suzbije, predstoji iseljavanje iz domova.

Mnogi italijanski univerziteti ove jeseni počinju rad samo nastavom na daljinu. Dolazak u učionice je omogućen samo studentima prve godine, da bi se privikli na taj za njih nov nivo univerzitetskog školovanja.

U Sjedinjenim Državama desetine univerziteta su žarišta zaraze. Iako su studenti razdvojeni u učionicama i trpezarijama, virus se i dalje širi u skučenim studentskim domovima i na zabavama van kampusa, okrivljenim za hiljade slučajeva oboljevanja.

Nalet epidemije je neke univerzitete prinudio da pošalju studente kući i da otkažu nastavu u učionicama do kraja jesenjeg semestra. Američki zvaničnici osuđuju takav pristup, tvrdeći da bi on mogao izazvati izbijanje bolesti negde drugde. Umesto toga, od univerziteta se traži da zadrže studente tamo gde jesu, a da nastavu privremeno drže on-lajn.

autor: MĐ izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Rak – bolest nestabilnosti genoma Rak – bolest nestabilnosti genoma

    Evolucija adaptira sve što postoji u korist preživljavanja, bez razmatranja dugoročnih posledica. Genetska oštećenja su uključena u signalne sisteme ćelija, gde regulišu metabolizam, ćelijsku aktivnost i mnoge druge procese. Deo rakova i samog procesa starenja je nusprodukt činjenice da evolucija nije imala bolje osnove za gradnju signalnih sistema

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side