Dogovor o smirivanju situacije u Ukrajini
17.04.2014 Ženeva

Dogovor o smirivanju situacije u Ukrajini

Dogovor o smirivanju situacije u Ukrajini
Na četvorostranom susretu o Ukrajini u Ženevi šefova diplomatije Rusije, Ukrajine, SAD i Evropske unije, usvojen je dokument o deeskalaciji u kojem je upućen poziv na neodložni početak širokog nacionalnog dijaloga a strane pozvane da se uzdržavaju od svakog nasilja, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Na konferenciji za novinare posle susreta, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da sve strane treba da se odreknu nasilja, ekstremizma i izražavanja rasizma, a da ključnu ulogu u deeskalaciji konflikta u Ukrajini treba da igra specijalna posmatračka misija OEBS, koja već funkcioniše u toj zemlji.

Kako prenosi Asošijeted pres, Keri je rekao da su se diplomate saglasile o potezima koje treba preduzeti i ocenio da je rad bio dobar, ali da reči imaju malo značenja ukoliko ne budu praćene delom svih strana na smirivanju situacije.

Prema njegovim rečima, od Rusije se očekuje da pokaže da je ozbiljna u naporima za snižavanje tenzija. "Ukoliko ne vidimo napredak (...) biće dodatnih sanckija, dodatnih troškova", rekao je Keri a prenosi AFP.

Lavrov je rekao da je dogovoreno da sve strane treba da se uzdržavaju od svake vrste nasilja.

Prema njegovim rečima, među potezima koje treba preduzeti su i razoružanje svih nelegalnih oružanih formacija i vraćanje svih administrativnih zgrada njihovim zakonskim vlasnicima.

"Biće potrebna i amnestija za sve demonstrante, izuzev onih koji su počinili teška krivična dela", rekao je ruski ministar inostranih poslova, naglašavajući da rešenja za Ukrajinu treba da budu prihvatljiva za sve Ukrajince.

Lavrov je rekao da se navedene mere odnose na sve regione Ukrajine bez izuzetka "i sva problematična pitanja bez izuzetka".

Prema njegovim rečima, učesnici ženevskog susreta priznali su da krizu treba da rešavaju sami Ukrajinci, zbog čega je upućen poziv na široki nacionalni dijalog.

"Pozivamo specijalnu monitoring-misiju OEBS da u skladu sa njenim mandatom, igra vodeću ulogu kako bi pružila pomoć samim Ukrajincima i vlastima u Kijevu u realizaciji mera za deeskalaciju stanja u Ukrajini", rekao je on, dodajući da će Rusija podržavati rad te misije na uspostavljanju dijaloga, kako bi se korak po korak "deblokirala situacija".

"Misija treba da radi pošteno i objektivno da uvažava ženevsku izjavu", dodao je on.

Lavrov je, takođe, rekao da je u usvojenim dokumentima naglašeno osiguranje dostojanstvene uloge ruskog jezika.

"Nismo upotrebljavali nikakve termine, oni mogu biti različiti. Može biti federacija, gde su prava subjekata sužena a može biti i unitarna država samo po nazivu, sa širokim pravima regiona", rekao je on.

Podsećajući da je tokom priprema za susret Moskva predložila da na njemu budu predstavljene glavne ukrajinske političke opozicione snage, koje izražavaju sumnju u legitimnost ukrajinskih vlasti, Lavrov je rekao da je Rusija u Ženevi predstavila dokumente koje je usvojila Partija regiona, Luganski oblasni sovjet i Jugoistični pokret za federalizaciju Ukrajine.

"Iz organizacionih razloga nije se uspelo u pozivanju u Ženevu predstavnike opozicije, pre svega, sa juga i istoka Ukrajine, ali smo mi predstavili na ovom susretu dokumenta (...) koji se odnose, pre svega, na mere za deeskalaciju napetosti, nedopuštanje primene sile i pretnje silom i što je najvažnije - kako jugoistok vidi odredbe koje treba da budu u novom Ustavu. Pre svega to je decentralizacija, suštinsko proširenje ovlašćenja regiona u izborima zakonodavnih i izvršnih organa, upotreba ruskog jezika", rekao je ruski ministar.

Navodeći da SAD i EU izražavaju iskrenu zainteresovanost za rešenje ukrajinskog problema, Lavrov je rekao da su se strane u Ženevi dogovorile i da nastave sa susretima u različitim formatima.

Sastanak je trajao duže od sedam sati a učestvovali su Lavrov, Keri, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije Andrej Deščica.

Ukrajina prihvatila jurisdikciju MKS

Ukrajina je danas prihvatila jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda čime se omogućava eventaulna istraga o nasilju snaga bivšeg predsednika Viktora Janukoviča nad demonstrantima.

Sud je danas saopštio da Ukrajina, koja nije pristupila sudu, prihvata jurisdikciju tog tribunala u periodu od 21. novembra 2013. do 22. februara 2014. godine rekavši da  napadi Janukovičevih snaga doveli do smrti više od sto demonstranata u Kijevu i drugim mestima.

U deklaraciji Ukrajine o prihvatanju jurisdikcije suda, ne traži se od suda da istraži formalno vojno učešće Rusije na Krimu koje započelo 27. februara, navodi Rojters.

Prihvatanje jurisdikcije suda ne garantuje i pokretanje istrage.

autor: AM izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side