Trampov debakl u Kongresu: Demokratska manjina kriva za sve
04.04.2017 Njujork

Trampov debakl u Kongresu: Demokratska manjina kriva za sve

Trampov debakl u Kongresu: Demokratska manjina kriva za sve Foto: Beta, AP
Američki presednik Donald Tramp povukao je zakon poznat kao Obamaker i pre nego što se o njemu glasalo, a za neuspeh prvo optužio demokrate, koji su manjina u Kongresu i od kojih realno trenutno ništa ne zavisi, a potom rekao kako je on sve ovo već predvideo i da će sačekati da ovaj “grozni zakon” uruši sam sebe

Piše: Marija Šajkaš

 

“Neverovatna”, “prelepa”, “fantastična”, samo su neki od prideva koje je predsednik Amerike Donald Tramp koristio tokom kampanje, najavljujući zdravstvenu reformu koju će doneti u “prvih sto dana svoje vladavine”, a nakon što ukine Obamaker. Da je bilo verovati obećanjima, taj novi zdravstveni zakon trebalo je da bude “mnogo bolji od prethodnog” i da “pokrije mnogo više ljudi”. Posmatrano spolja, sve je ukazivalo na to da će do reforme i doći. Republikanci, koji trenutno drže i donji i gornji dom američkog Kongresa, godinama su opstruirali Obamaker, izglasavali su u donjem domu njegovo poništavanje više desetina puta i obećavali da ga zamene nečim boljim. A onda je, pred glasanje o sudbini zdravstvene reforme, koje je bilo zakazano tačno na sedmu godišnjicu izglasavanja ovog zakona, postajalo sve jasnije da se do potrebne većine glasova neće doći glatko. Pre svega, nezavisno kongresno telo iznelo je predviđanja da će promenjen zakon, koji je već bio prekršten u Trampker, Amerikance koštati više, a da će osigurati manji broj ljudi. Paralelno s tim, u javnosti su se danima oglašavali predstavnici različitih renomiranih udruženja, od bolnica i lekara preko žena, penzionera i imigranata, koji su svi sa svojih pozicija predviđali katastrofalne posledice i pozivali članstvo da kontaktira svoje predstavnike u Kongresu.

 

TRAMPKER POSTAO RAJANKER: Pritisak aktivista bio je toliko jak da je kancelarija Pola Rajana, predvodnika republikanaca u Kongresu, objavila da više neće primati mejlove, faksove i telefonske pozive. Aktivisti širom Amerike već su, međutim, bili spremni i u poslednjim danima pred glasanje društvenim mrežama je kolala privatna adresa Pola Rajana, na koju su ljudi slali razglednice sa zahtevom da Obamaker ostane na snazi.

Nekoliko dana pred glasanje u javnost su počele da cure informacije da, bez obzira na godine obećavanja, republikanci zapravo nemaju niti jedinstven pogled na to kako bi reformisani zakon trebalo da izgleda niti zajedničku platformu od koje bi moglo da se krene prema zajedničkom rešenju. Pokazalo se ne samo da postoje frakcije od kojih svaka vuče na svoju stranu, nego i to koliko su Pol Rajan, koji je na rukovodećem položaju tek nepune dve godine, i Donald Tramp, predsednik bez političkog iskustva, zapravo nespremni na vašingtonske zakulisne igre koje su uključivale ne samo promene zakona u hodu nego i individualne političke ustupke.

Na sam dan glasanja javnost je saznala da je predsedniku Trampu dosta politikantstva i da je republikancima postavio ultimatum – potez dostojan televizijskog šoua, ali do sada neviđen u modernoj američkoj politici. Kongres će, rekao je Tramp, ili glasati za novi zakon – koji su njegovi spin-doktori, a pre svih potpredsednik Majk Pens, u trenutku kad je postalo jasno da će glasanje biti tesno, rebrendirali sa Trampker u Rajanker – ili će Obamaker ostati na snazi! Tramp je još dodao da će neposlušni članovi Kongresa možda i zažaliti svoju odluku kad dođe vreme novih lokalnih izbora. Kongresmeni su na ultimatum ostali mrtvi hladni, tako da je Tramp povukao zakon pre nego što se o njemu glasalo, a za debakl prvo optužio demokrate, koji su manjina u Kongresu i od kojih realno trenutno baš ništa ne zavisi, a potom je rekao kako je on sve ovo već predvideo i da će sačekati da ovaj “grozni zakon” uruši sam sebe.

 

KOMPANIJA LAKŠA OD VLADANJA: Nakon debakla u kongresu, Trampa, koji je na predsedničku poziciju došao hvaleći se, između ostalog, kako je on “veliki pregovarač” i kako će pod njim Amerika “toliko pobeđivati” da će joj biti “dosta pobeda”, novinari su te večeri prvi put opisali kao “umornog”, a iz štaba je procurila vest da se svojim najbližim saradnicima požalio da je vođenje kompanije ipak lakše od upravljanja kongresom. Ukoliko želi da održi svoja ostala najznačajnija obećanja, reformu poreskog sistema i izgradnju zida prema Meksiku, koji zasada izgledaju još teže izvodljivi od ukidanja Obamakera, Tramp će morati da pravi kompromise i gradi koalicije koje će, moguće je, uključivati i demokrate koje su mu trenutno krive za sve. Što se promene zakona o zdravstvenoj zaštiti tiče, sva je prilika da će joj se republikanci i predsednik Tramp vratiti posle izvesnog vremena. Na kraju, pre glasanja se oglasio i bivši predsednik Barak Obama, pozvavši demokrate da skupa s republikancima konstruktivno porade na poboljšanju i unapređenju Obamakera.


Foto: Beta, AP

Američki zdravstveni sistem

O tome kakvo je zdravstvo bilo pre i nakon donošenja Obamakera, kao i šta bi pod Trampom moglo da se promeni, razgovarali smo sa Maksom Heldlerom, višim menadžerom zdravstvenog zagovaranja u NYIC, organizaciji koja je aktivno učestvovala u pritiscima na članove Kongresa nastojeći da se Obamaker održi.
 

Ljudima van Amerike baš i nije najjasnija borba koja se ovde vodi oko zdravstvenog osiguranja. Za nas u Evropi, na primer, zdravstvene usluge spadaju u domen prava, ne privilegije.

Nije rečsamo oljudimau Evropi. Mnogi Amerikanci ili imigranti ne razumeju sasvim naš sistem, delimično zbog toga što je prilično kompleksan. Ovde ne postoji univerzalna zaštita koju obezbeđuje savezna država već samo pojedinačni programi, od kojih je najpoznatiji Medikejd (Medicaid). Za najveći deo stanovništva zdravstveno osiguranje u Americi ide preko poslodavaca. To konkretno znači da veće firme koje imaju određeni broj zaposlenih imaju obavezu da obezbede medicinsko osiguranje. U ovakvom sistemu posebno su pogođeni ljudi koji ne rade puno radno vreme, jer za njih nije obavezno obezbediti osiguranje, i oni koji su zaposleni u industrijama bez velikih poslodavaca, kao što su ugostiteljstvo ili pružanje građevinskih usluga, dakle, u velikom broju slučajeva upravo imigranti.

 

Zbog čega se očekuje da poslodavac bude odgovoran za medicinsko osiguranje svojih radnika?

Poslodavac ne plaća porez na novac koji izdvoji za osiguranje, a generalna ideja je da će zakoni tržišta to dovesti u balans. U pozadini ovog pristupa zdravstvenoj zaštiti je ideja, popularna među konzervativcima u Americi, da je za državu bolje ako se ona što manje “upliće” u pitanja građana. Novi zakon, koji je nameravao da predloži predsednik Tramp, u svojoj suštini bio je takav da je novac uzimao od država i u vidu kredita davao ga najbogatijima u društvu.

 

Kakva je bila situacija pre Obamakera?

Pre Obamakera gotovo da nije postojala regulacija tržišta medicinskog osiguranja. Nije postojao čak ni osnovni minimum koji bi bio obavezujući za kompanije koje izdaju osiguranje. Bilo je, na primer, dozvoljeno da medicinsko osiguranje za žene košta više nego za muškarce. Ili da je medicinsko osiguranje za starije ljude više od onoga za mlađu populaciju. Pa onda, zakon je dozvoljavao da kompanije odbiju da osiguraju ljude koji su imali neku od hroničnih bolesti. Na kraju, pre Obamakera, u raznim delovima Amerike imigranti uopšte nisu mogli da računaju na bilo kakvu pomoć pri korišćenju zdravstvene zaštite. Prema Trampu, novi zakon bi bio toliko ekstreman da su se rame uz rame sa zagovaračima ljudskih prava našli guverneri republikanskih država kojima je odmah bilo jasno šta bi promene donele u praksi. Bez osiguranja bi ostalo dvadeset četiri miliona ljudi.

 

Bavite se lobiranjem da imigranti dobiju veća prava uzdravstvenoj zaštiti. Ta praksa je na Balkanu još prilično apstraktan koncept. Koje su metode i uspesi?

Uspeh je u udruživanju. Da bismo nešto postigli, mi se ne udružujemo samo sa imigrantskim organizacijama nego, u konkretnom slučaju, sa svima ostalima koji rade na unapređivanju zdravstvene zaštite. Znači i sa bolničkim grupama, sa grupama koje okupljaju ljude sa invaliditetom, sa onima koji rade sa medicinskim pristupom za stare itd. Mi smosponaizmeđu običnih ljudi i zakonodavaca na lokalnom, državnom i federalnom nivou. Lobingje nekad uspešankada se pregovara sa predstavnicima vlasti, nekada funkcioniše tako što se piše promena zakona, a ponekad tužbom dobijemo ono što je našoj zajednici potrebno. Za stanovnike Njujorka je, recimo,važna tužba iz 2001. kojom je imigrantima dozvoljeno da koriste Medikejd bez obzira na to koliko dugo borave u zemlji.

 

Trampker, Rajanker... baš me briga.

Pun naziv američkog zakona o zdravstvenoj zaštiti je Zakon o zaštiti pacijenata i o pristupačnoj zaštiti, ACA . Vremenom su ga protivnici promena, želeći da zakon omalovaže i da istaknu njegovu vezu sa predsednikom Obamom, prozvali Obamaker. Ispostavilo se da ovaj nadimak nije smetao ljudima koji su zastupali reformu. Čak su ga i tadašnji državni zvaničnici prihvatili kao nešto sa pozitivnom konotacijom, posebno nakon što je predsednik Obama rekao kako mu se naziv dopada jer reflektuje ono što on stvarno oseća. Obamaker, naime, može da se protumači i kao “Obama cares”, odnosno, Obama brine (oljudima).Uoči glasanja donjeg američkog doma o predlogu predsednika Trampa o ukidanju i zameni Obamakera, u medijima se pojavila kovanica Trampker, pa uoči propasti novi zakon jebrže-bolje prozvan Trampker, Rajanker (Pol Rajan, portparol Kongresa, koji je zaista njegov tvorac, prim. aut)... baš me briga. Nakon što je pokušaj ukidanja Obamakera propao, mediji bliski predsedniku Trampu, u želji da se što pre pređe na neku drugu temu i da tobože oslikaju kako se obični ljudi osećaju, lansirali sunaslovTrampker, Rajanker... baš me briga.

 

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side