Tragična romansa sredovečnog zapadnog liberala
21.08.2020 USA

Tragična romansa sredovečnog zapadnog liberala

Tragična romansa sredovečnog zapadnog liberala Foto: Nadežda Cipova
En Eplbaum želi da razume iliberalizam koji je u porastu, ali se drži moralnog okvira Hladnog rata koji više ne važi.

En Eplbaum započinje svoju novu knjigu “Sumrak demokratije: zavodljiva draž autoritarizma” scenom duge zimske noći 31. decembra 1999. u tek obnovljenoj porodičnoj kući negde u unutrašnjosti Poljske, gde se veliko društvo okupilo da dočeka novi milenijum. Poslednja scena dešava se u toj istoj kući 20 godina kasnije, gde se autorka nalazi u karantinu tokom pandemije koronavirusa. Za dve decenije koje su protekle između dva događaja, mnogi od gostiju sa milenijumske zabave – šarolika mešavina konzervativnih intelektualaca, diplomata i političara – postali su politički neprijatelji En Eplbaum, strastvene pristalice Donalda Trampa i poljske antiliberalne kontrarevolucije.

“Da li su neki od naših prijatelja uvek bili prikrivene autokrate?”, pita se ona. “Ili su se ljudi sa kojima smo se kucali čašama u prvim minutima novog milenijuma promenili u sledeće dve decenije?” Knjiga je izvanredno traganje za odgovorima i prelazi dug put kako bi ih pružila, ali bi bilo korisno razmotriti da li su pitanja koja Eplbaum postavlja prava od kojih treba početi.

Nova knjiga En Eplbaum je istovremeno briljantna politička reportaža, psihodrama centralnoevropskog stila, ali i lični dnevnik. Takođe je postskriptum jedne specifične epohe. Priča koju nam ona govori je ona o smrti antikomunizma kao javne filozofije Zapada. Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez nije bio samo glavni američki vojni protivnik, već i ideološki i moralni “drugi”. I levica i desnica u Americi i Zapadnoj Evropi branili su svoje suprotstavljene vizije liberalnog društva reagujući na staljinističku noćnu moru.

To je bilo naročito izraženo u Sjedinjenim Državama. Takmičenje sa sovjetskim komunizmom uticao je na način razmišljanja Amerikanaca o fundamentalnim principima koji leže u osnovi njihovih institucija. Jer je američki liberalizam bio, ili se bar činio takvim, sovjetski totalitarizam okrenut naopačke. Sloboda govora i štampe, kao i sloboda savesti, bili su idealizovani baš zato što su bili surovo suzbijani na moskovski način. U istom duhu, Amerikanci su isticali slobodu kretanja, pravo na stvaranje privatnih udruženja, pravo na pošteno suđenje i pravo da se glasa na kompetitivnim izborima na kojima oni koji su na vlasti mogu biti smenjeni. Isto je tako bila naglašena sloboda akumulacije privatnog bogatstva, i pretpostavka da samo decentralizovana i neplanirana ekonomija može obezbediti osnovu za prosperitet i političku slobodu.

Knjiga En Eplbaum jasno stavlja do znanja da su za ljude kao što su mađarska istoričarka Marija Šmit, urednik u Nešnel rivjuu Džon O'Saliven ili glasna Trampova pristalica Lora Ingram, liberalni principi imali vrednost samo zato što su bili delotvoran instrument za uništavanje komunizma. Kada je taj cilj ispunjen, vrednosti kao što su slobodni mediji i podela vlasti počeli su da budu pretnja Zapadnoj civilizaciji i tradicionalnim hrišćanskim vrednostima. Novi proroci iliberalizma upotrebili su sav svoj talenat da ubede svoja društva da su prava drugih pretnja njihovim sopstvenim pravima i da liberalni sistem deobe vlasti nije način da se sačuva sloboda pojedinaca, već instrument za elitu da zloupotrebi volju naroda.

Eplbaum je veoma dobar pisac, stil joj je lucidan, a argumenti čvrsti. To je od nje učinilo jedan od najmoćnijih glasova antipopulističkog otpora. Ali snaga njene nove knjige nije toliko u izlaganju autoritarne prirode populista na vlasti, već u otkrivanju intelektualne praznine antikomunističkog konsenzusa. U prikazu istorije neokonzervativizma “Znali su da su desno” Džejkoba Hajlbruna, autor i novinar Timoti Noa oštro je ocenio: “Biti neokonzervativan je skoro kao da svakodnevno svedočite uskrsnuću Adolfa Hitlera”. U mnogo liberalnijoj i optimističnoj verziji Eplbaum, biti neokonzervativan je kao da svakodnevno svedočite padu Berlinskog zida. Njen politički identitet sastavljen je od divljenja moralnoj hrabrosti istočnoevropskih disidenata i veri u potencijal SAD da učine svet boljim mestom.

Desetog dana novembra 1989. je Eplbaum, tada mlada novinarka, sela u automobil u društvu Radeka Sikorskog, svog budućeg muža koji će jednog dana postati poljski ministar spoljnih poslova i odbrane, i vozila od Varšave do Berlina da svojim očima vidi pad Berlinskog zida. Ta je godina bila početna tačka svega što je Eplbaum radila u naredne tri decenije. Njene veoma hvaljene istorijske knjige o sovjetskom gulagu i uspostavljanju komunističkih režima u Centralnoj Evropi bile su istorijski uvod u neminovnost 89. Za nju kraj Hladnog rata nije bio geopolitička, već moralna priča, presuda koju je izrekla sama istorija. Ona posthladnoratovski svet vidi kao epsku borbu između demokratije i autoritarizma, slobode i represije.

U tom smislu, Eplbaum je klasičan “osamdesetdevetaš”. Kao mnoge od nas, oblikovao ju je Hladni rat, a da ga nikada nije zaista iskusila. Za ovu generaciju, Hladni rat je bio ono što je antifašistički otpor bio za studente revolucionare na Zapadu, sezdesetosmaše – vreme inspirativnog heroizma i moralne jasnoće. U njenom pogledu na svet, brak između demokratije i kapitalizma stvoren je u raju, i većina sukoba u svetu nije se odvijala zbog interesa već vrednosti. Na osnovu takvog načina razmišljanja mnogi osamdesetdevetaši su prvi predosetili opasnost koja dolazi od Rusije Vladimira Putina, ali i poslednji koji su osudili strašni rat u Iraku Džordža Buša mlađeg.

Knjiga može da se čita u dva različita moda. Može se videti kao priča o izdajama u maniru s gorčinom napisanog izravnavanja računa “Bivši prijatelji” Normana Podhoreca, ili pre kao verzija za 21. vek klasika “Zarobljeni um” Česlava Miloša iz 1953. godine – pokušaj da se objasni zavodljiva moć komunizma kroz lične izbore intelektualaca načinjene u osvit Drugog svetskog rata. U svakom slučaju, lični ton u naraciji dozvoljava Eplbaum da ide dalje od uobičajenih liberalnih tirada protiv novih antiliberala i da otkrije zanemarene izvore iliberalizma nekih intelektualaca.

Podnaslov “Zavodljiva draž autoritarizma” nas obmanjuje. Za razliku od komunizma, autoritarizam nije ideologija. Populisti, za razliku od komunista ili fašista, ne sanjaju o “novom čoveku” koji će biti rođen u njihovoj revoluciji. Ono što vodi intelektualce koji podržavaju Trampa i Viktora Orbana u Mađarskoj nije neka nova vizija društva, već patološka mržnja prema liberalizmu. Centralna i najgorča spoznaja u knjizi je da bivšim prijateljima En Eplbaum nije žao što su prekinuli veze sa njom – u stvari, oni se prvenstveno osećaju oslobođenim od druženja sa ljudima kao što je ona. Za nacionalističke populiste, 1989. godina je pobeda koja je izgubljena, a ljude poput Eplbaum i njenih liberalnih kolega krive jer su pretvorili pobedu u poraz.

Populističko odbacivanje posthladnoratovskog sveta ima svoje posebne poljske, britanske i američke verzije, ali ono što je zajedničko svim novim antiliberalima je ideja o ukradenoj pobedi. U Poljskoj, pristalicama stranke Pravo i pravda nepodnošljivo je da su bivši komunisti ispali pobednici u padu komunizma. U Velikoj Britaniji, pobeda Zapada u Hladnom ratu otkrila je opadanje britanskog uticaja. U SAD, Trampove pristalice su ubeđene da nije Zapad, već komunistička Kina, pravi pobednik Hladnog rata. Intelektualci koji podržavaju antiliberalnu kontrarevoluciju smatraju da ih je istorija duboko izdala. Oni plivaju u pesimizmu i očajanju čak i kada pobeđuju na izborima.

Ogorčenost bivših prijatelja En Eplbaum prema ljudima kao što je ona njihova je prava ideologija. Ozlojeđenost prema liberalizmu na mestima kao što je Poljska je ozlojeđenost prema kosmopolitski orijentisanoj lokalnoj eliti, onoj koja govori strane jezike, pridružila se globalnoj eliti i na postkomunističku tranziciju gleda kao na uspeh. Na sličan način, novi antisemitizam u zemlji kao što je Poljska nije toliko uperen protiv Jevreja, pošto je malo njih ostalo tamo, već protiv Poljaka koje je sramota zbog poljskog antisemitizma. Antiliberalni intelektualci maskirali su svoju ogorčenost u ideologiju.

Priča o antiliberalizmu bivših prijatelja En Eplbaum ne objašnjava precizno uspon Trampa ili Bregzit, ali je od ključne važnosti da bi se razumelo poništenje konsenzusa demokratskog morala u periodu pre 1989. Ona objašnjava transformaciju demokratije u zemljama kao što su Poljska, SAD, Britanija i Španija u građanski rat rečima i glasačkim listićima.

Dobro poznata litografija koju je uradio francuski umetnik Luj Mari Bosredon 1848, godine, onda kada je Francuska usvojila univerzalno pravo glasa za muškarce, pokazuje podeljenost rane evropske demokratije. Slika prikazuje radnika sa puškom u jednoj ruci i glasačkim materijalom u drugoj: meci za neprijatelje nacije i glas za klasne neprijatelje. Ali za nove iliberale, rat protiv političkog protivnika je stvarna borba. U tome leži šmitovsko razumevanje izborne politike kao građanskog rata sa glasačkim listićima – svaka kritika na sopstveni račun ravna je izdaji.

Šta vidimo u zemljama poput Poljske i SAD je da je demokratija građana zamenjena demokratijom fanova. Dok je za liberalnog građanina spremnost da ukaže i ispravi greške svoje partije čin vrhunske lojalnosti, lojalnost fanova je fanatična, nepromišljena i nepokolebljiva. Oduševljeni fanovi, sa isključenim kritičkim sposobnostima, centralna su tačka populističkog shvatanja politike kao igre lojalnosti. Njihovo navijanje dokazuje njihov osećaj pripadnosti. “Veruj, ali proveri” je zamenjeno bučnim obožavanjem. Oni koji odbijaju da aplaudiraju su izdajnici, i svako iznošenje činjenica postaje izjava o pripadnosti.

Kada politički učesnici postanu fanovi, glavni cilj im je da obezbede da njihovi oponenti nikada ne dođu na vlast. Populisti ohrabruju takav način razmišljanja – a u njihovom najromantičnijem raspoloženju, liberalni osamdesetdevetaši uspevaju to da ponove.

U pokušaju da nađe smisao trenutnog “iliberalnog pokreta”, Eplbaum postavlja okvire sa kojima se danas suočavaju intelektualci kao slične onima koje su imali učeni ljudi u Francuskoj tokom Afere Drajfus – nacionalisti protiv kosmopolita, demokrate protiv autokrata. U tome se može osetiti nostalgija osamdesetdevetaša za iluzornom moralnom jasnoćom Hladnog rata. Ali dok taj okvir ima moć da nas mobiliše i daje nam osećaj cilja, on takođe zamagljuje glavni izazov sa kojim se zapadni liberalizam danas susreće – kako podržati zapadni univerzalizam dok moć Zapada opada. Da li će Zapad ostati posvećen slobodnom tržištu ako nezapadne ekonomije postanu kompetitivnije? Da li će Zapad ostati odan slobodnim izborima ako na njima na vlast dolaze antizapadni režimi? Da li je demokratski majoritarijanizam lidera kao što je Orban antidemokratski – ili predstavlja tamnu stranu demokratije o kojoj nam je neprijatno da govorimo?

Dok je Eplbaum završavala svoju knjigu, Covid-19 inficirao je svet krajnjom neizvesnošću. Razlika između demokratskih i autokratskih režima se zamaglila. Kako je rekao politički filozof Dejvid Ransimen: “U karantinu, demokratije otkrivaju šta imaju zajedničko sa drugim političkim režimima: da je i ovde politika u moći i redu”, Ova nova kriza nije spojila polarizovana društva. Pre može da se kaže da ih je još više udaljila. Pandemija je momenat transformacije – možda je transformativna za međunarodni sistem kao nekad kraj Hladnog rata. Ali postoji razlika: 1989. intelektualci su imali iluziju da znaju u kom pravcu svet ide. Sada je ta iluzija mrtva.

Pandemija je razjasnila da povratak idealima 1989. ne može da bude tačka polaska u reformisanju sveta. U tom smislu, strastvena odbrana liberalizma En Eplbaum je najjača kad prepoznaje da liberali moraju biti spremni da ga ponovo izmisle. Trebalo bi da krenu od preispitivanja nekih od očiglednih istina iz 1989.

 

Autor je predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču 

autor: Ivan Krastev izvor: foreignpolicy.com
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side