31.12.2017 Beograd

Svet u 2017. - Rast populizma, secesionizma i ekonomski oporavak

Svet u 2017. - Rast populizma, secesionizma i ekonomski oporavak Foto: Beta, AP
Godina 2017. možda nije gora od 2015. i 2016, ali nećemo je pamtiti po mnogo toga dobrog, a neki njeni dugi repovi nastaviće se i u vremenu ispred nas

Piše: Julijana Mojsilović

 

Donald Tramp – beli biznismensa malo ili nimalo političkog iskustva, nasledio je Baraka Obamu, prvog afroameričkog predsednika SAD i profesionalnog političara, u Beloj kući – i pod parolom “Amerika na prvom mestu” uneo nesagledivu pometnju na svetsku političku i ekonomsku scenu.

Njegova pobeda iznenadila je mnoge, uglavnom u negativnom kontekstu, da bi njen vetar u leđa svetskom trendu populizma mogao da poprimi uraganskusnagu.

Naravno, nije ga Tramp izmislio, ali kad – kako se to još govori – najmoćniji čovek na svetu sprovodi često nejasnu i kontroverznu politiku, začinjenu populizmom i, što da ne, nacionalizmom, a zasnovanu na velikoj moći, nije začuđujuće što “male” i “malo manje moćne” zemlje ili slede primer svetske sile ili ga hrabrije obznanjuju.

 

EU & SAD: Odnos SAD i Evropske unije u Trampovoj eri pošao je nizbrdo. I to u vremenu u kojem jedna od nekad bitnih članica, Velika Britanija, napušta blok u mučnim pregovorima u kojima London pokušava da nadmudri Brisel i još više se oslanja na Vašington, u kojem sedi čovek koji, čini se, više voli da razdvaja nego da spaja. Još kao pretendent za Belu kuću, marta 2016, Tramp je izjavio da je siguran da će Britanija izaći iz Unije. “Sa ovim ludilom koje se dešava sa migracijama, gde ljudi dolaze sa svih stana, mislim da će Britanija da se rastane od EU. To je moje mišljenje”, rekao je Tramp tadau intervjuu za ITV.

A jedan američki diplomata u Londonu je krajem osamdesetih u neformalnom razgovoru ovako sumirao odnos SAD – VB: “Oni nas tretiraju kao bivšu koloniju, a mi njih kao poštansko sanduče za Evropu.”

Kako god, te dve zemlje se javno deklarišu kako najveći saveznici i prijatelji, a od obe mnogo toga zavisi u svetskojpolitici.

Nju od 2015. umnogome definišu sukobi na proširenom Bliskom Istoku, čiji su rezultat milioni izbeglica i migranata koji hrle u Evropu, pa i u Ameriku, ko prođe. Nemačka, objektivno najveća ekonomska, pa i politička sila u EU, prva je –a i jedina – širomotvorila vrata za izbegle i prognane, čime je kancelarka Angela Merkel ozbiljno ugrozila svoju do tada neprikosnovenu političku poziciju. London se izlaskom iz EU jasno izjasnio po pitanju izbeglica i migranata, a Tramp sastavlja liste zemalja čiji građani ne mogu dobiti nikakvu vizu za dolazak u Ameriku. Pogađate, te zemlje su upravo one iz kojih ljudi najviše beže.

Jedna od dobrih vesti stigla je iz Pariza. Francuzi su za predsednika izabrali Emanuela Makrona, odbacivši krajnju desničarku Marin le Pen, uprkos porastu populizma i nacionalizma u zemlji. Mladi političar, čija je zvezda u usponu, deklarisani je proevropejac čija politika u značajnoj meri može da pomogne Nemačkoj da se EU sačuva od daljeg rasipanja.

 

TEROR NOVIH ČLANICA: Ali, za razliku od bar nekih starih demokratija, u zemljamabivšeg sovjetskog bloka populizam, nacionalizam i religijska netolerancija uzimaju toliko maha da je sada mnogima u Briselu verovatno krivo što u sporazumu o Uniji nema eksplicitnog stava o žutim i crvenim kartonima za članice koje svesno podrivaju osnovne principe na kojima je blok nastao. Prijem nekih zemalja, samo u inat Moskvi i zarad širenja sopstvenog interesa, bio je, sada je jasno, pucanj u sopstvenu nogu za stare članice. Zvuči neverovatno da se o tome nije razmišljalo, ali malo je logike – i da li samo logike – i u drugim političkim “igrama” i na Zapadu i na Istoku koje se posle izvesnog vremena pretvore u zlog duha puštenog iz boce.

Primeri poput Višegradske grupe – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka –najbolji su dokaz kako zemlje koje, ovako ili onako, postanu članice EU, dobiju pravo glasa zbog pravila o konsenzusu i onda rade u suprotnosti sa onim što Unija podrazumeva.

Poslednji ispad jedne od tih zemalja dogodio se u Poljskoj u novembru, kada je u glavnom gradu oko 60.000 ljudi učestvovalo u proslavi nezavisnosti zemlje, sa krajnje desničarskim i nacionalističkim ispadima. Uatmosferi huliganskog navijanja, uz baklje i petarde nošeni su rasistički transparenti “Bela Evropa bratskih naroda”, “Evropa će biti bela ili bez ljudi”, “Čista krv”, “Svi različiti, svi beli”.

U pohodu na 99. godišnjicu obnavljanja nezavisnosti Poljske, koju su poljske vlasti označile za divno patriotsko praznovanje, skandiralo se i “Smrt neprijateljima otadžbine”, “Poljska katolička, bela, ne svetovna”, uzvikivane su antiukrajinske parole, a takođe i “Molimo se za islamski holokaust”.

Poljska premijerka Beata Šidlo je, braneći proslavu,oštro odbila poziv iz rezolucije Evropskog parlamenta da osudi rasističke parole i transparente na maršu u Varšavi. “Želim kategorično da protestujem zbog tvrdnji koje su danas pale u EP i da kažem glasno i jasno: u Poljskoj nema antisemitizma i rasizma. Ne smeju marginalni izgredi da se poistovete sa celim narodom”, rekla je Šidlo u jednom intervjuu.

I tu nije kraj problemima koje je ova zemlja izazvala u 2017. Prošle sedmice, prvi put u istoriji, Evropska komisija je pokrenula član 7 Ugovora o Evropskoj uniji i započela sankcije protiv jedne države članice. Brisel optužuje vladu u Varšavi za kršenje nezavisnosti sudstva i vrednosti Evropske unije. Član 7 Ugovora odnosi se na poštovanje i sprovođenje vrednosti na kojima se temelji Unija (poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti i vladavine prava, te poštovanje ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinama). Posle aktiviranja ovog člana Poljskoj je dato vreme da izmeni sporne zakone i praksu, ali se čini da od toga nema ništa. Dalje sankcije značile bi i zatvaranje pristupa EU fondovima, ali ta odluka zahteva konsenzus kojeg izgleda neće biti jer je Mađarska već rekla da će glasati protiv.

Sa Poljskom i Britanijom, pa delimično i sa SAD i Rusijom, muke Unije se ne završavaju. Na red je došla Španija, gde je Katalonija, jedna od najbogatijih regija, na referendumu izglasala nezavisnost od Madrida. Volju Katalonaca nisu priznali ni Madrid ni EU, pa su iz prestonice raspuštene vlasti regije i raspisani novi izbori. Na njima je želja za nezavisnošću opet dokazana najvećim brojem glasova za separatističku opciju. Još jedan rep koji će se vući Evropom u budućnosti.

U druge svakako spada koalicija konzervativaca i krajnjih desničara sa nacističkom prošlošću u Austriji, prvoj evropskoj zemlji u kojoj je takva stranka direktno u vlasti od Drugog svetskog rata. Svojevrstan presedan je da je na čelu zemlje predsednik, član zelenih, ali bez uticaja na izvršnu vlast.

U susednoj Nemačkoj traju pregovori oko obnavljanja tzv. velike koalicije Hrišćanskih demokrata Angele Merkel i socijaldemokrata. Situacija se posle izbora iskomplikovala, budući da Merkel nije dobila većinu da sama formira vladu, plativši cenu toleranciji prema izbeglicama i migrantima, a nova koalicija je neophodna u smanjivanju uticaja krajnjih desničara koji jača i u Nemačkoj.

 

BLISKI ISTOK: Malo dalje od starog kontinenta i EU, na Bliskom Istoku – sve gore. Jesu li pokreti džihadista nastali sami od sebe kao pokušaj nametanja iskrivljenog islama i muslimanskoj braći i drugim veroispovestima ili im se malo pomoglo, a sve u širenju pravde i demokratije? Verovatno i jedno i drugo.Nema, naravno, opravdanja ni za 11. septembar ni za sve potonje terorističke zločine u ime Alaha, ali se čini neizbežnim zaključak da Zapad ne razume najbolje ni zemlje ni ljude u kojima interveniše politički ili vojno, ili često “ispod žita”. Ili za njih ne mari, bez obzira na posledice.

Ove godine jedna od dobrih vesti bila je i da je tzv. kalifat Islamske države gotovo nestao u združenim akcijama koalicije zemalja predvođenih Amerikom i Rusije koja, osim Irana, jedina pomaže sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu u borbama protiv ID, ali i protiv opozicije njegovom režimu u zemlji.

Bez obzira na gubitak teritorija i resursa, glavne terorističke grupacije i dalje deluju. U 2017. dogodilo se osam napada sa više od 100 ubijenih, za koje su odgovorni ili pod sumnjom Islamskadržava, Talibani, Misrata milicija, Islamska džihadunija i Al Sabab. Najviše stradalihbilo je u sukobima u Siriji, Somaliji, Libiji, Avganistanu, na Sinaju.

U Americi se oktobra 2017. čovek sa pikapom zakucao u bicikliste i džogere na stazi kod reke Hadson na donjem zapadnom Menhetnu, ubivši osam i povredivši 11 ljudi. Optužen je migrant iz Uzbekistana, koji negira krivicu.

U Evropi, pored drugih, najveći napadi su bili od maja do avgusta u Mančesteru, Londonu i Barseloni i takođe su ih izveli islamistički džihadisti, povezani sa ID. Teroristi su u evropskim zemljama i Americi prešli na taktiku “spavača”, pojedinaca koji inspirisani islamskim fundamentalizmom seju strah van granica kalifata.

 

ULOGA RUSIJE U SVETU: Osim na strani El Asada, i Rusijana sve načine pokušava da svoje interese sačuva ili proširi izvan granica.Od aneksije Krima pre tri godine i u međuvremenu samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk sa većinskim ruskim stanovništvom u istočnoj Ukrajini, Rusija se, uprkos sankcijama EU i osudi drugih zemalja zbog takve politike, ponovo nametnula kao sila, što su mnogi analitičari protumačili kao obnavljanje Hladnog rata.

Ovoga puta, međutim, neizbežno je vratiti se Trampu. Teško jeodupreti seutisku da je njegov odnos sa Rusijom i predsednikom Vladimirom Putinom pomalo šizofren. Od sumnji – još pod istragom – da je Moskva koristila hakere kao pomoć Trampu da dođe na vlast, što Rusija vehementno negira, preko srdačnosti između dva predsednika pa do međusobnog optuživanja medija za špijunažu, teobostranog prijateljstva sa turskim predsednikom sa sultanskim ovlašćenjima Redžepom Tajipom Erdoganom, sve do nedavne Trampove strategije nacionalne bezbednosti u kojoj navodi da Ameriku “u novoj eri konkurencije ugrožavaju” zemlje poput Rusije, Kine i država sa terorističkim organizacijama. Kina je kritikovana jer ne čini dovoljno u obuzdavanju Severne Koreje, čije nuklearne probe izazivaju i Ameriku i svet. I Moskvi je zamerena blaga politika prema Pjongjangu. “Voleli bismo pomoć Rusije”, rekao je Tramp novinarima.

 

OPORAVAK EKONOMIJE: Uprkos navedenim i mnogim drugim političkim problemima, svetska ekonomija izlazi iz krize. Deset godina nakon velike recesije globalni rast se ubrzava, a berze širom sveta se oporavljaju. Međunarodni monetarni fond MMF je u oktobru saopštio da su “izgledi bolji, uz primetno povećanje investicija, trgovine i industrijske proizvodnje i rast poverenja”. MMF je upozorio da oporavak nije potpun i predvideo da će prosečan globalni ekonomski rast u 2017. biti oko 3,6 procenata. Veći uspon beleži evrozona – rast je u njoj na najvišem nivou u deset godina, a nezaposlenost na najnižem nivou u poslednjih devet godina. Kina je blizu dostizanja planiranih 6,5 odsto rasta, a i Rusija, uprkos sankcijama zbog Ukrajine i niskim cenama nafte, beleži skroman porast.

Ali ključno pitanje ostaje: može li boljitak na ekonomskom planu pomoći politici u borbi protiv narastajućeg protekcionizma i nacionalističkih trendova u svetu? Odgovor, ili bar neke naznake, sledi u 2018. i godinama koje slede.

 

Sve Trampove odluke

Šta god mislili, odluke predsednika SAD Donalda Trampa u najvećoj meri su obeležile 2017. i imaće posledice i u budućnosti:

- otkazao je učešće SAD u Transatlantik partnerstvu;

- povukao je Ameriku iz Pariskog klimatskog dogovora;

- odbio je da potpiše iransko pridržavanje nuklearnog sporazuma;

- priznao je Jerusalim kao prestonicu Izraela;

- povećao je upotrebu dronova;

- demokratiju i ljudska prava pomerio je na marginu američke spoljne politike;

- nije povukao već povećao broj trupa u Avganistanu;

- otpočeo je rat niskog intenziteta sa Svetskom trgovinskom organizacijom.

Mnogi upućeni na većinu od ovih poteza gledaju kao na “politiku povlačenja”, dosad nezamislivu kad je reč o SAD. “Amerika pre svega” druge podseća na izolaciju, tako da Trampova politika brine najbliže američke saveznike u svetu koji pomalo strahuju da je era globalnog liderstva SAD prošla i da, ako je tako, posledice mogu biti velike i dalekosežne.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side