26.03.2017 Rim

Rimska Deklaracija EU zaustavila raspad, kriza ostala

Rimska Deklaracija EU zaustavila raspad, kriza ostala Foto: Beta, AP
Usvajanjem Deklaracije s političkim zamislima za obnovu i izvlačenje Evropske unije iz kriza koje prete da je razore, vođe EU su poručile da žele da ostanu ujedinjene, ali već za tri dana kreću u teške pregovore o izlasku Velike Britanije iz članstva, a čeka ih i hitno rešavanje drugih pretećih kriza.

To je sažetak ocena analitičara i medija u EU pošto su šefovi država ili vlada Unije u subotu u Rimu usvojili smernice za reforme u idućih deset godina.

Njihov ključni cilj je da se sistemu odlučivanja vrati delotvornost i, naročito, da se vrati teško poljuljano poverenje sve širih slojeva građana u sposobnost Unije da im zajamči bezbednost od terorizma i masovne imigracije, kao i da smanji nezaposlenosti i zaštiti ih od pogubnih posledica "mondijalizacije" i prevlasti gole tržišne bitke za profit, kojom gospodare i sav ćar za sebe grabe banke i multinacionalne kompanije.

Iako je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio da će "EU proslaviti i 100. godišnjicu osnivanja", Rimska deklaracija je samo prigušila sukob zapadnih i istočnih članica Unije, sve dublje nerazumevanje bogatog severa i manje imućnog juga, nesuglasice oko odnosa s Amerikom Donalda Trampa i sankcija, odnosno dugoročnih veza s Rusijom.

"Evropa je u krizi, nužna je promena u hodu, a nema ni hrabrosti, niti nužne jednoglasnosti za preko potrebne korenite zaokrete", ocenjuje italijanski list "Stampa".

Ključna nagodba vođa EU u Rimskoj deklaraciji govori o jasnom opredeljenju za stvaranje više grupa članica koje će moći da se brže i jače udružuju unutar zone evra, o izgradnji odbrane, o podsticanju ekonomskog rasta i zapošljavanja, i drugim sektorima.

Ali, ostaje velika nedoumica da li je ublaženom formulacijom o "Evropi u više brzina" i jačoj socijalnoj komponenti udruživanja, samo izbegnuto da buntovne Poljska i Grčka ne potpišu Rimsku deklaraciju, ili je - u šta mnogi više veruju - i dalje ostala velika sumnja nekih zemalja da će biti stvorene dve kategorije članica.

Svi analitičari su saglasni da bi najveći iskorak ka snažnijem udruživanju trebalo da se nađe u izgradnji evropske odbrane, što znači i u razvoju i industriji naoružanja, bez sudara s NATO, ali neki mediji, poput torinske Stampe, upozoravaju da ambicija da se zajamče sloboda kretanja u Šengenskom prostoru i izvan njega, kao i spoljne granice, "predstavlja u ovom času najveći izazov i odgovori EU su tu obespokojavajući".

Španski list "Pais" u uvodniku kaže da veliko dostignuće Evropske unije nepobitno jeste da su "tri pokoljenja Evropljana živela bez carina, granica, diktatura i ratova", ali primećuje i da je "jedna decenija razorila Evropu na sever i jug zbog krize evra, istok i zapad zbog imigrantske krize, Kanal Lamanš načinila novim jazom jer Velika Britanija napušta EU".

List primećuje da je, po svima i dalje najmoćniji evropski političar - nemačka kancelarka Angela Merkel, bila veoma uzdržana na skupu evropskih vođa u Rimu i jedva da je spomenula reč "jedinstvo", dok je "s desetak reči rekla sve ključno: U budućnosti ćemo morati da se veoma pozabavimo otvaranjem novih radnih mesta".

Francuski list "Žurnal di dimanš" upozorava da "Evropa s teškom mukom traži novi zamah" i smatra da, iako su potpisale Rimsku deklaraciju o očuvanju jedinstva, "članice EU nisu uspele da sakriju razmimoilaženja".

Briselski internet portal EUobserver navodi da Rimska deklaracija znači pokušaj novog zamaha ka opstanku jedinstvene Unije, "ali su tu i upozorenja da je jedinstvo tog bloka i dalje krhko".

"Puno simbolike je bilo u tome što su vođe EU šetali ruševinama, ostacima Rimskog carstva", primećuje ovaj portal koji se bavi evropskim pitanjima, i kaže da je "Deklaracija iznela na videlo jako malo podrobnih ciljeva za iduću deceniju, u kojoj u evropsku integraciju treba da se unese nova snaga".

Bivši predsednik Evropske komisije i u dva navrata italijanski premijer Romano Prodi je u autorskom članku u "Stampi" predočio da je "Evropska unija sve slabija i sve više podeljena", iako je iznedrila najveća dostignuća dugotrajnog mira, boljitka i razvitka u decenijama posle Drugog svetskog rata.

"Ali, smatrati da je to jednom zauvek dato i ubuduće, bila bi tragična greška, o čemu nas poučava i istorija", upozorio je Prodi.

Taj bivši čelnik Evropske komisije, a veliki zagovornik evra, ukazuje: "Suočeni smo sa zaostajanjem Francuske, sa odlaskom Velike Britanije, te jedina zemlja na koju se sada svi pozivaju jeste Nemačka".

"Međutim", dodaje on, "moćna po svojim vrlinama i zaslugama, Nemačka svoje vođstvo ostvaruje ne deleći taj napor s ostalim članicama, što je nužno da bi njeno vođstvo bilo prihvaćeno".

Prodi zaključuje da uz burni odlazak Velike Britanije, nacionalizme koji razjedaju i samu zamisao o Uniji, i populizme koji prete da je razore, "sad se priključio i izazov koji je Tramp lansirao s one strane okeana".

On kaže da "nijedna nacija sama, pa ni Nemačka, Francuska, niti Italija ili Španija, ne mogu da se nose s Amerikom ili Kinom koje daju svoj pečat svetu u svim poljima - od vojnog, ekonomskog, pa do naučnog i tehnološkog".

Prodi kao jedino rešenje vidi da se ponovo krene u jačanje i objedinjavanje EU upravo kroz "Evropu s više brzina", jer svi ne mogu ili ne žele da idu istom snagom i tempom, "a doći će vreme kada ćemo se svi ponovo okupiti, jer smo kao sami osuđeni da nestanemo".

Evropsko izdanje američkog lista "Politiko" nudi svoje viđenje: Nužne su hitne reforme koje će svima doneti korist.

Naznaka o tome kakve temeljite reforme bi trebalo odmah pokrenuti u EU, u štivu Rimska deklaracija nije bilo. To tek treba da se utvrdi pošto se temeljito prouči i usaglase mišljenja o Beloj knjizi Evropske komisije, u kojoj o tome stoje mnogi i različiti predlozi.

 

autor: VV izvor: Beta / Dragan Blagojević
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke