14.03.2018 | 08:00h ► 10:42h London

Preminuo Stiven Hoking

Preminuo Stiven Hoking Foto: Beta, AP
Svetski poznati fizičar Stiven Hoking preminuo je u 76. godini, u svom domu u Kembridžu, preneo je BBC.

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru.

Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.

Imao je dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze (ALS) od 21. godine života i davane su mu male šanse, a mnogi doktori i naučnici smatraju da je pravo čudo što je doživeo svoje sedamdesete s takvom bolešću, jer osoba koja se od toga razboli prosečno živi do pet godina. Dvadeset godina preživi samo pet odsto obolelih. ALS počinje slabljenjem mišića, zatim sledi opšta iscrpljenost, pa paraliza, gubljenje sposobnosti govora, gutanja, pa čak i disanja.

Potpuno nepokretan, u kolicima, s vremenom je izgubio i sposobnost govora, pa je s okolinom komunicirao jedino uz pomoć kompjuterskog sintetizatora glasa.

Hoking je pobedio ovu tešku fizičku onesposobljenost i još više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i prenoseći ga kad probleme promisli do kraja.

Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru.

Najpopularnije delo mu je naučni bestseler "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time), koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog Sunday Timesa i tamo se zadržao rekordne 237 nedelje.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.

Planirao je da pre smrti odleti u svemir.

 

Stiven Hoking u nekoliko citata

Čuveni britanski astrofizičar Stiven Hokin koji je umro je danas u 77. godini poznat je i po svojim filozovskim izjavama.

Sledi nekoliko od njegovih najčuvenijih citata.

- O pitanju zašto postoji univerzum:

"Ako na to nađemo odgovor to bi bio najveći trijumf ljudskog razuma - jer bi tada poznavali misao Boga i znali bi duh Boga (Iz "Kratke istorije vremena", 1988. godine) - O svojoj bolesti:

"Nada mi je svedena na nulu sa 21 godinom sve od tada je dobitak" (Intervju za Njujork tajms u decembru 2004. godine).

"Živeo sam pet decenija više nego što su mi prognozirali lekari. Pokušao sam dobro da iskoristim svoje vreme.. Zato što svaki dan može da mi bude poslednji želim da izvučem najbolje iz svakog minuta" (U dokumentarcu "Hoking" iz 2013. godine)

- O svojoj slavi:

"Nedostatak moje slave je da ne mogu nigde da idem a da me ne prepoznaju. Ništa ne vredi da stavim naočare za sunce ili periku, kolica me izdaju" (Intervju za italijansku televiziju, decembar 2006) - O intelektualcima koji se hvale:

"Osobe koje se hvale o svojoj inteligenciji su gubitnici" (Razgovor za Njujork tajms, decembar 2004.) - O savršenstvu:

"Bez nesavršenosti vi i ja nebismo postojali" (U dokumentarcu "Into The Univers", na kanalu Diskaveri, 2010.)

- O vanzemaljcima:

"Ako nas vanzemaljci posete jednog dana mislim da bi rezultat bio sličan onome što se desilo kada se Kristofer Kolumbo iskrcao u Americi, ne baš pozitivan rezultat za Indijance (U dokumenarcu "Into the Universe", Diskaveri kanal, 2010. godina)

- O veštačkoj inteligenciji:

"Primitivni oblici veštačke inteligencije koje već imamo su se pokazali vrlo korisnim. Međutim mislim da bi razvoj potpune veštačke inteligencije mogao da znači kraj za ljudsku rasu" (za BBC, decembar 2014)

- O smrti:

"Živim sa perspektivom rane smrti 49 godina. Nije me strah smrti ali se ne žurim da umrem. Ima toliko stvari koje još treba da uradim (Intervju za Gardijan, maj 2011.)

autor: JU izvor: N1
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side