23.10.2018 Hag

Odbor Evropskog parlamenta traži kraće zatvaranje šengenskih granica

Odbor Evropskog parlamenta traži kraće zatvaranje šengenskih granica Foto: pixabay
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode je predložio da ubuduće svako uvođenje privremenog nadzora unutrašnjih, "šengenskih granica" EU, mora da bude detaljno obrazloženo i još više vremenski ograničeno nego sada.

Članovi Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove dogovorili su se da "inicijalni period granične kontrole u slučaju događaja koji se mogu prevideti" bude dva meseca, dok je to sada šest meseci, a da te granične provere ne mogu trajati duže od godinu dana, što je upola kraće od sadašnjeg limita koji iznosi dve godine.

Važeća pravila dozvoljavaju zemljama članicama Šengenske zone da privremeno uvedu kontrole na unutrašnjim granicama u toj zoni u slučaju ozbiljne pretnje javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. 

Poslanici su naglasili da privremene granične kontrole, pošto utiču na slobodu kretanja ljudi, treba da budu primenjene samo u izuzetnim okolnostima i kao poslednja mera, saopštio je danas Evroparlament.

Po toj odluci, zemlje EU bile bi dužne da, ako će da graničnu kontrolu produže i posle inicijalnog perioda od dva meseca, dostave detaljnu procenu rizika u kojoj bi objasnile zašto smatraju da su alternativne mere nedovoljne i kako bi granične provere pomogle u otklanjanju identifikovane pretnje.

U tu procenu treba uključiti i susedne zemlje koje bi bile pogođene eventualnim uvođenjem graničnih kontrola. 

Pored toga, svako dodatno produženje graničnih kontrola koje bi premašilo šest meseci zahtevalo bi i mišljenje Evropske komisije i odobrenje Saveta ministara EU. Članovi odbora žele da i Evropski parlament bude intenzivnije uključen u taj proces.

Predlog izveštaja usvojen je sa 30 glasova za, 13 protiv, uz 12 uzdržanih glasova. 

Izveštač Tanja Fajon rekla je obrazlažući predlog da "uprkos tome što je maksimalan period za to dve godine, šest šengenskih država ilegalno sprovodi kontrole na unutrašnjim granicama već više od tri godine" što pokazuje "dvosmislenost" sadašnjih pravila i da ih države "zloupotrebljavaju i pogrešno tumače". 

Austrija, Nemačka, Danska, Švedska i Norveška - koja nije članica EU, uvele su unutrašnje granične kontrole zbog migrantske krize 2015. godine. Francuska je kontrolu na svojim granicama privremeno uvela pravdajući to kontinuiranom terorističkom pretnjom. 

Šengenski ugovor o uklanjanju graničnih kontrola na unutrašnjim granicama zemalja potpisnica, nazvan po mestašcu Šengen u Luksemburgu gde je 1985. godine potpisan provobitni ugovor, danas omogućava nesmetanu slobodu kretanja 400 miliona građana, kao i stranaca koji borave u zemljama šengenske zone. 

Sporazum, koji je prvobitno potpisalo sedam država, danas obuhvata većinu država EU, sa izuzetkom Bugarske, Hrvatske, Irske, Kipra, Rumunije i Velike Britanije. Članice sporazuma su i nečlanice EU Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

Po sporazumu, vremenski ograničeno uvođenje pograničnih kontrola u zoni Šengena ostaje u nadležnosti država članica, a Evropska komisija ima mogućnost da izrazi mišljenje, ali ne i da uloži veto na odluku zemlje članice.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side