Nova knjiga o mutnim vodama američke politike: Da li je Finska deo Rusije
26.06.2020 Beograd

Nova knjiga o mutnim vodama američke politike: Da li je Finska deo Rusije

Nova knjiga o mutnim vodama američke politike: Da li je Finska deo Rusije Foto: AP/Alex Brandon
Osveta Džona Boltona, Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, poslužena je hladna, na 592 strane.

Piše: Milan Mišić
 


Kad ode u političku penziju, posle jednog ili dva mandata, svejedno, 45. predsednik SAD će biti zapamćen po mnogo čemu, a između ostalog i po broju bliskih saradnika koji su svoja sećanja na vreme provedeno u Beloj kući pretvorili u memoare u kojima su se osvetili bivšem šefu i usput dobro zaradili.

Najnovija knjiga iz ovog žanra ima naslov koji više odgovara nekom trileru nego političkom štivu: “Soba u kojoj se to dogodilo”. Njen glavni junak je autora, i pre nego što je pročitao njegovo delo (što najverovatnije nikad neće ni učiniti), slikovito opisao: “Nezadovoljna, dosadna budala koja je želela samo da zarati – ni o čemu nije imao pojma, izopšten je i najuren. Kakav glupan!”.

Ta “nezadovoljna budala” je Džon Bolton (71), Trampov treći po redu savetnik za nacionalnu bezbednost (posle dvojice penzionisanih generala Majkla Flina i H. R. Makmastera). Na ovom važnom mestu u administraciji svakog američkog predsednika – savetnik za nacionalnu bezbednost je taj koji filtrira informacije Pentagona, Stejt departmenta i za predsednika definiše bezbednosne opcije – Bolton je ostao samo 17 meseci (april 2018–septembar 2019).

Dve su verzije kako je otišao. Prema Boltonovoj, podneo je ostavku zbog političkih neslaganja sa šefom, a prema Trampu, što se vidi i iz gore citiranog tvita – dobio je otkaz.

Taj razlaz u svakom slučaju nije bio prijateljski, sudeći po sadržaju Boltonovih memoara, koji su u knjižarama od utorka, posle neuspešnog pokušaja Bele kuće da zaustavi distribuciju knjige sudskom zabranom. Sud je, naime, argument da autor “iznošenjem činjenica koje ugrožavaju bezbednost zemlje nanosi neotklonjivu štetu” odbacio sa obrazloženjem da je zakasnio jer je “sa stotinama hiljada primeraka već na svim stranama sveta šteta već načinjena”, pošto je izdavač pre zvaničnog lansiranja knjigu dostavio vodećim novinskim kućama koje su pak iz nje već publikovale najsočnije delove.

Pravni zaplet, doduše, ovim nije završen – Department pravde razmatra opciju krivične prijave protiv autora jer je, navodno, prekršio “ugovor o poverljivosti” koji je potpisao pre stupanja na dužnost. Predsednik je ovim povodom izneo uverenje da je sve što on izgovori podrazumevajuća državna tajna, a oglasili su se i branioci Prvog amandmana, koji definiše i štiti osnovne građanske slobode, uključujući i slobodu govora i slobodu štampe.

Uz sve ovo, podnesak vlade sadrži i jednu veliku protivrečnost – Tramp i njegovi savetnici, naime, tvrde da je ono što je napisao Bolton “gomila izmišljotina”, koje kao takve ne mogu da budu državna tajna.

Bolton je inače poštovao obavezu da rukopis pre štampanja dostavi na uvid i odobrenje za te poslove nadležnoj kancelariji Bele kuće, koja mu je zatražila da neke delove ukloni ili izmeni. On je to učinio, i na uvid dostavio redigovanu verziju, ali ono što je po proceduri trebalo da usledi – da mu se izda formalna dozvola da rukopis ide u štampu – nije se dogodilo.

TRAMPIZMI: Među već mnogobrojnim knjigama koje Trampa u ulozi predsednika portretišu kao nedostojnog funkcije, neznalicu, narcisa i lažova, ova se izdvaja po kredibilitetu autora – Bolton je provereni konzervativac s reputacijom jastreba – i po njegovoj važnosti: s Trampom je bio u svakodnevnom kontaktu, a pošto je poznat i kao neko ko pedantno vodi beleške o svakom sastanku – i autentičnosti. Izdavač, kuća “Sajmon i Šuster”, ove memoare, koje je autoru platila dva miliona dolara, inače reklamira kao “najsveobuhvatniji suštinski rezime Trampove administracije” i kao hroniku “predsednika zavisnog od haosa”.

U knjizi, sudeći po prikazima i odlomcima iz američkih i britanskih medija, ima mnogo novog, ali ne i iznenađujućeg. Osnovna poruka je da je Tramp predsednik koji sve što radi podređuje ne interesu nacije koju predvodi nego svom ličnom. U tom procesu krši sve norme koje su uspostavljali i nekako sačuvali svi njegovi prethodnici, od Džordža Vašingtona do Baraka Obame. Glavna preokupacija mu je da osvoji i drugi mandat, a u nekoliko prilika ovlašno je nagovestio ono što je zaista svetogrđe – da bi trebalo da dobije i treći.

Ono što se već znalo – da je Tramp nepredvidiv, impulsivan i frapantno neobavešten, osvedočeno je novim primerima i anegdotama. Prema katalogu “trampizama” iz Boltonove knjige, koji je sastavio britanski BBC, američki predsednik je od kineskog kolege Si Đinpinga (prošlog leta na “usputnom” samitu u Japanu) tražio da mu u osvajanju drugog mandata pomogne kupovinom većih količina soje od američkih farmera.

Zauzvrat, Siju je podelio komplimente, pa čak i konstatovao da su logori koje kineska država u pokrajini Sinkjang pravi da bi kontrolisala tamošnju muslimansku manjinu, “prava stvar”. Odbio je da izda saopštenje povodom godišnjice masakra studenata na pekinškom Trgu Tjenanmen, sa obrazloženjem da je to “bilo pre 15 godina” (reč je bila o tridesetogodišnjici).

Bio je zatim spreman da interveniše u jednom pravosudnom procesu u Americi kako bi pomogao svom prijatelju turskom predsedniku Erdoganu.

Svoje nepoznavanje elementarnih geopolitičkih činjenica otkrio je pitanjem da li je Velika Britanija nuklearna sila (jeste, bila je treća koja je napravila atomsku bombu posle SAD i Sovjetskog Saveza), a drugom prilikom je proveravao da li je “Finska deo Rusije”.

Svakodnevni obaveštajni brifinzi kojima u Beloj kući počinje predsednikov radni dan su, iznosi Bolton, “totalno gubljenje vremena” jer na njima više vremena govori Tramp nego oni koji ga obaveštavaju šta se sve važno u svetu dogodilo u prethodna 24 sata.

Bolton se, međutim, našao na klizavom terenu svojom tezom da su demokrate, Trampovi protivnici u Kongresu, brzopleto formulisali “impičment” – neuspeli proces Trampovog opoziva sproveden krajem prošle i početkom ove godine – zbog ucenjivanja ukrajinskog predsednika, od koga je zahtevao da povede istragu protiv sina svog izazivača Džoa Bajdena. Bolton u knjizi tvrdi da je bilo čak i drastičnijih razloga za impičment, što je dočekano kontrapitanjem: zašto o tome nije svedočio?

Svoju uzdržanost Bolton je objasnio čekanjem “poziva iz Senata” iako je znao da nikad neće biti upućen, pa je tako postao akter republikanskog fronta protiv opoziva. Ne drži vodu ni pravdanje da to ne bi pomoglo demokratama, budući da nijedan republikanac u Predstavničkom domu nije glasao za impičment – izglasan je prostom većinom glasova demokrata – dok je samo jedan (bivši predsednički kandidat Mit Romni) bio za opoziv prilikom izjašnjavanja u Senatu, gde je za osudu predsednika bila neophodna dvotrećinska većina.

KOLABORANT: Ako je Bolton svoju memoarsku osvetu Trampu “poslužio hladnu”, vodeći američki mediji su ovaj povod iskoristili da se, dok su njegovi memoari još vrući, osvete Boltonu, s kojim imaju mnogo neizmirenih računa.
Učinili su to prostim postavljanjem pitanja zbog čega je pristao da bude Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, s obzirom na to da je sigurno znao s kim će imati posla. A kad je to učinio, zašto je ostao i posle Trampovog flertovanja sa Si Đinpingom i zahteva da mu pomogne u reizboru.

Da li je, kao svojevremeno Reks Tilerson, prvi Trampov državni sekretar imao iluziju da predsednika može da kontroliše i amortizuje štetu koju ovaj svojom politikom nanosi? Preovlađujuće objašnjenje je da ga je privukla moć koju donosi položaj savetnika za nacionalnu bezbednost i prilika da svakodnevno bude uz “najmoćnijeg čoveka sveta”. Ali pre svega ambicija da, kako to smatra vašingtonski dopisnik Gardijana Džulijen Borger, vreme provedeno uz Trampa iskoristi za realizaciju sopstvene spoljnopolitičke agende.

Džon Bolton je, reklo bi se, istaknuti predstavnik takozvane “duboke države”, dakle profesionalac u mašineriji vlasti koji ima sopstveni politički program. Poznat je pre svega kao “jastreb” – zagovornik teze da američka moć nema smisla ako se ne upotrebljava. Služio je u tri predsedničke administracije – Ronalda Regana i dva Buša, starijeg i mlađeg. Ostao je upamćen kao zagovornik, kako se pokazalo, po Ameriku pogubnog rata protiv Iraka, a njegova jestrebovska uverenja osvedočena su i u “Sobi u kojoj se to dogodilo” – kada je u junu 2019. Iran oborio jednu američku bespilotnu letelicu, Bolton je od Trampa kao vrhovnog komandanta zatražio da odobri uzvratni vojni napad. Tramp se u prvi mah saglasio, ali je potom u poslednjem minutu zaustavio intervenciju, pošto mu je predočena mogućnost da bude i do 150 žrtava. “Previše poginulih”, objasnio mu je svoju odluku Tramp, “to ne bi bilo proporcionalno”.

Za Boltona je to bilo razočaravajuće, pogotovo s obzirom na njegovo zagovaranje upotrebe vojne sile ne samo protiv Irana nego i protiv još jedne “nepoćudne” države (koja ima nuklearno oružje”), Severne Koreje. A ono što pada u oči, to je da su se Tramp i Bolton veoma slagali kad je reč o demontaži multilateralnih institucija i bilateralnih sporazuma, što će, po svoj prilici, biti glavna Trampova ostavština.

Ključno pitanje je pak da li će i u kojoj meri novo ruženje Trampa uticati na njegove izglede za reizbor? Pikanterije iz Boltonovih memoara dobile su veliki publicitet, ali treba se podsetiti da je to bio slučaj i s prethodnim insajderskim opisima Trampa u Beloj kući.

Boltonovi memoari svakako povećavaju “zamor Trampom” u zamućenim vodama američke politike i još jedna su distrakcija u predizbornoj kampanji, koja je još prigušena zbog još neobuzdane pandemije (čija je najveća žrtva zasad baš Amerika). Do izbora je ostalo još oko 125 dana, dakle dovoljno da Bolton bude zaboravljen. Tramp jeste na nizbrdici, koju potvrđuje i njegov prvi “pandemijski” miting održan prošle subote u Tulsi (Oklahoma), gde je oko sat i po govorio na polupraznom stadionu, njegov rejting je tek nešto više od 40 odsto dok ankete pokazuju postojanu prednost Džoa Bajdena. Iskustvo iz 2016. govori, međutim, da prognoze jesu indikatori, ali nisu i garancije.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side