Nezakonite subvencije uglja bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati
08.06.2015 Prag

Nezakonite subvencije uglja bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati

Nezakonite subvencije uglja bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati Foto: Freeimages
Nove investicije u rudnike uglja i termoelektrane bi mogle skupo koštati države zapadnog Balkana i Ukrajinu ako oni ne uzmu u obzir obavezujuća pravila koja se odnose na subvencije (državnu pomoć), pokazuje nova studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch Network.

Praksa kakvu predstavljaju preferencijalni krediti i garancije, mere sa akcijama, dugoročni ugovori i privatizacija su subjekt striktnih pravila po Sporazumu o Energetskoj zajednici otkako je stupio na snagu 2006. godine.

I ipak, države potpisnice i dalje planiraju nove termoelektrane na ugalj i rudnike bez dovoljnog obraćanja pažnje na rizike državne pomoći. Kao rezultat toga, investicioni projekti i postojeća postrojenja mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima, posebno ako država bude prisiljena da od operatera traži nazad iznos pomoći, sudeći prema autorima rezimea, pravniku Peter Staviczky i ekonomisti Phedon Nicolaides.

U januaru ove godine je Skupština Srbije ratifikovala kredit od 608 USD za termoelektranu Kostolac B3 [5] i rudnik Drmno. Za proširenje rudnika je država direktno uzela kredit od kineske ExIm Banke u ime kompanije Elektroprivreda Srbije koja se nalazi u državnom vlasništvu, ostavljajući na taj način EPS izuzetu od svih rizika neplaćanja i dovodeći kompaniju u nepravednu prednost na tržištu.

"Vlade država jugoistočne Evrope više ne mogu da daju sredstva energetskim kompanijama kako žele. One moraju da nauče pravila što je pre moguće – u svakom slučaju pre nego što se finansijski obavežu još više u velike energetske projekt", kaže Pippa Gallop, kordinatorka istraživanja u Bankwatch-u. "U sektoru u kojem odluke imaju uticaja koji traje više decenija, energetske investicije u velikoj meri zavise od troškova i donosioci odluka moraju da preduzmu sve potrebne korake da obezbede pravnu sigurnost. Pitanje državne pomoći u tome nije izuzetak".

"Vlade koje ne budu postupale u skladu sa odredbama o državnoj pomoći suočiće se sa zakonskim rizicima na državnom i evropskom nivou, uključujući odluke koje su donete puno pre evrointegracija. U nekm slučajevima čak moraju i da vrate pomoć.

Državama Energetske zajednice bi bilo dobro da uče iz primera Mađarske koja je potpisala dugoročni ugovor o kupovini struje sa jednom elektranom sredinom 1990-tih godina, ali je nakon pristupanja EU 2004. godine bila predmet procedure provere legalnosti koja je trajala 6 godina i koju je pratilo nekoliko tužbi i međunarodnih tribunala za arbitražu. Na kraju je Mađarska morala da zaračuna razliku između tržišne cene i cene plaćene za struju prema ugovoru i da vrate razliku uvećanu za kamatu", upozorila je Ioana Ciuta, koordinatorka energetike Bankwatcha.

Rezime se može skinuti sa: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid

Studija slučaja je na: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid-cases

autor: AP izvor: Beta / OMS
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side