Nepoverenje i strah Meksikanaca od bolnica prepreka u borbi protiv korone
12.08.2020 Beograd

Nepoverenje i strah Meksikanaca od bolnica prepreka u borbi protiv korone

Nepoverenje i strah Meksikanaca od bolnica prepreka u borbi protiv korone Foto: Beta/AP/Rebecca Blackwell
Sa više od 53.000 umrlih Meksiko je treća zemlja u svetu po broju smrtnih slučajeva povezanih s oboljenjem COVID-19 dok borbu protiv epidemije dodatno otežava nepoverenje građana u ionako narušen zdravstveni sistem čiji radnici takođe u velikom broju umiru od posledica koronavirusa, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Duboko ukorenjeni strah od bolnica je raširena pojava u Meksiku i mnogi stanovnici gledaju na virusna odeljenja bolnica kao na mesta gde ih čeka sigurna smrt i žele ih izbeći po svaku cenu, ukazuje Njujork tajms, ističući da se u toj državi opterećenoj korupcijom, nepoverenje prema vlasti često proteže na lekare i medicinske sestre u javnim bolnicama.

Gotovo 70 odsto Meksikanaca se ne osećaju "sigurnim" da odvode svoje najmilije u bolnicu u vreme pandemije, a trećina je rekla da bi se radije sami brinuli o rodbini, pokazalo je istraživanje objavljeno prošlog meseca. Vladini podaci takođe pokazuju da hiljade ljudi umire pre nego što vide unutrašnjost bolnice, dok epidemiolozi tvrde da nebrojeni podlegnu bez prethodnog testiranja, čime upadaju u statistiku koja se službeno ne povezuje s pandemijom.

Mnogi Meksikanci kažu da imaju dobar razlog za oprez u bolnicama: gotovo 40 odsto ljudi u gradu Meksiko, epicentru epidemije u državi, koji su hospitalizovani s potvrđenim slučajevima virusa umre, pokazuju vladini podaci. To je, ističe Njujork tajms, visoka stopa smrtnosti i u poređenju s nekim od najkritičnijih gradova u svetu poput Njujorka, gde je na vrhuncu pandemije u bolnicama umrlo manje od 25 odsto obolelih.

Meksiko je, naglašava list, već imao više smrtnih slučajeva od koronavirusa nego bilo koja druga država, osim SAD i Brazila. Lekari kažu da bi više pacijenata preživelo da su ranije potražili pomoć, "jer odlaganje lečenja dovodi do većeg broja smrtnih slučajeva u bolnicama, što tada stvara još veći strah od bolnica".

Situaciju su dodatno zakomplikovale i izjave političkih lidera, koji su izrazili sumnju u virus i potrebu traženja medicinske pomoći, naveo je Njujork tajms. Izuzetno popularni predsednik Andres Manuel Lopes Obrador rekao je da koristi verske amajlije i čistu savest da bi se zaštitio od korona virusa, a zalagao se za borbu protiv pandemije kod kuće, uz pomoć porodice, a ne u bolnicama.

Posle pet meseci meksičke epidemije, siromašni kvartovi grada Meksiko još su žarišta, ukazuje Asošiejtid pres, dodajući da u takvim mestima strah od širenja virusa podstiče strah od bolnica, duboko ukorenjeno nepoverenje prema vlasti i poteškoće u pristupu medicinskoj pomoći.

Utisak o razmeri epidemije upotpunilo je nedavno objavljeno istraživanje vlasti: od 19. aprila do 30. juna u glavnom gradu je zabeleženo preko 17.800 više smrti nego inače.

Počevši od sredine marta, vlasti su ljudima preporučile samoizolaciju, dok zdravstveni zvaničnici mesecima održavaju svakodnevne televizijske konferencije o pandemiji. Ipak, ukazuje agencija, poruke o nošenju maski bile su pomešane, a sam predsednik Obrador nosio ju je samo povremeno.

Podaci meksičke vlade govore da je rizik umiranja zdravstvenih radnika u toj zemlji četiri puta veći nego u SAD i osam puta veći nego u Brazilu, ukazuje Rojters, navodeći i da je prema podacima Međunarodnog veća medicinskih sestara i Meksičkog nacionalnog udruženja lekara i medicinskih sestara, u Meksiku 19 odsto potvrđenih infekcija medicinsko osoblje, što je skoro tri puta više od globalnog proseka.

Dok pojedini lekari kažu da je medicinsko osoblje samo moralo da kupuje zaštitnu opremu, često na neformalnim tržištima i lošijeg kvaliteta, vlada navodi da je na početku bilo manjka opreme, ali da je naporno radila na zaštiti radnika i da je uvezla ključnu opremu iz Kine i SAD.

Više od desetak medicinskih sestara i lekara s kojima je razgovarao Rojters rekli su da su virus delom dobili jer nisu imali pravovremenu informaciju ili zaštitnu opremu, a mnogi su protestovali zbog ponovne upotrebe opreme za jednokratno korišćenje.

Slučajevi koronavirusa naglo su rasli u latinoameričkim zemljama, pridonoseći broju novih infekcija u svetu. Dok je smrtnost u većini zemalja u Evropi smanjena, u mnogim zemljama Latinske Amerike dnevni prosek umrlih od COVID-19 i dalje je velik, ističe BBC.

Brazil ima više od tri miliona potvrđenih slučajeva i drugi je u svetu po broju zaraženih iza SAD. Meksiko, Čile, Kolumbija i Peru takođe se bore protiv velikog širenja epidemije i nalaze se u prvih 10 zemalja sveta po broju potvrđenih slučajeva.

Stručnjaci upozoravaju da se koronavirus "eksponencijalno" širi u mnogim područjima Latinske Amerike i da "nema sumnje da je region postao epicentar" pandemije.

U zemljama regiona zabeleženo je više od 5,4 miliona slučajeva, a umrlo je više od 210.000 ljudi, pokazuju podaci koje je prikupio Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Brazil i Meksiko, zabeležile su najveći broj smrtnih slučajeva - više od 100.000 i 52.000. Peru je imao više od 21.000 potvrđenih smrti, dok je u Čileu umrlo više od 10.000 ljudi.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side