Nedelja ključnih pregovora Londona i Brisela
29.09.2020 Beograd

Nedelja ključnih pregovora Londona i Brisela

Nedelja ključnih pregovora Londona i Brisela Foto: pixabay.com
Iako su obe strane ublažile ton u razgovorima o budućim trgovinskim odnosima Londona i Brisela posle Bregzita i perioda tranzicije, te uprkos zabrinjavajućim procenama o ekonomskim posledicama nepostizanja dogovora, ovonedeljna ključna runda pregovora još ne garantuje da će sporazum biti postignut do roka koji ističe polovinom oktobra, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Zvanični pregovori EU i Velike Britanije za postizanje trgovinskog sporazuma nastavljaju se danas u Briselu, navodi BBC, ukazujući da vladini izvori tvrde da uprkos određenom napretku, postoje "temeljne praznine" između pregovaračkih strana i da je priča o "optimizmu" poslednjih dana bila preterana.

Period tranzicije posle Bregzita, tokom kojeg se Velika Britanija pridržavala trgovinskih pravila EU, ističe 31. decembra. Ako do tada strane ne dogovore sporazum, Velika Britanija će trgovati s EU prema pravilima Svetske trgovinske organizacije, što znači da će se na većinu britanske robe koja se izvozi u EU primenjivati carine.

Poslednji niz razgovora, kako navodi britanski javni servis, završio s ogorčenjem kada je britanska vlada predstavila zakon o unutrašnjem tržištu koji će omogućiti Velikoj Britaniji da potkopa delove izvornog dogovora o izlasku iz EU, poznatog kao Sporazum o povlačenju.

Zvaničnici iz Brisela tvrde da bi zakon, ako bude usvojen, predstavljao "izuzetno ozbiljno kršenje" tog sporazuma i međunarodnog prava.

Britanski zvaničnici kažu da bi kontroverzni zakon o unutrašnjem tržištu mogao biti izmenjen ako se uskoro postigne sporazum u Briselu, dok kabinet premijera Borisa Džonsona planira odlaganje uvođenje zakona za decembar, piše Dejli telegraf.

Pregovarači EU i Velike Britanije održaće trodnevne sastanke u Briselu ove nedelje u, kako se smatra, ključnoj rundi pregovora, u nadi da će do sredine oktobra finalizirati sporazum koje bi vlade evropskih članica mogle ratifkovati pre kraja godine.

Postoje nagađanja, ističe list, da ublažavanje tona u Londonu dolazi nakon što je Džonson bio šokiran izveštajem Londonske škole za ekonomiju koji ukazuje da bi razlaz bez dogovora s EU koštao Veliku Britaniju tri puta više od pandemije korona virusa.

EU sada zahteva jače i jasnije garancije za buduće usmeravanje politike državnih subvencija Velike Britanije kao i nezavisnost regulatora tržišne konkurencije, nakon što je Brisel odustao od svog početnog stava da Velika Britanija treba da slijedi zakone EU o subvencijama.

Ako deveta runda razgovora protekne dobro, tada će se Lord Frost, pregovarač iz Velike Britanije, i njegov kolega iz EU Mišel Barnije, nadati ulasku u "tunel", gde će konačni detalji biti skovani u tajnosti krajem nedelje, piše Sandej tajms.

S obzirom na to da su obje strane pred završnu fazu razgovora dale ključne ustupke, očekuje se da bi ovonedeljni pregovori mogli dovesti do tajnih rasprava u naredih 15 dana i postizanja konačnog sporazuma neposredno posle sledećeg samita EU u Briselu sredinom oktobra.

Izvori u Londonu i Briselu, navodi list, tvrde da Džonson želi dogovor i da je Frost uoči ovonedeljnih razgovora imao mekši ton nego poslednjih neđelja. Britanski pregovarač je sporazum opisao kao "itekako moguć", pozivajući EU da "spusti svoje nerealne ambicije" u nekim područjima poput ribolova u britanskim vodama.

Prema aranžmanu prema kojem se kreću Frost i Barnije, ukazuje Sandej tajms, Brisel će umanjiti svoje zahtjeve za velikim proverama kretanja robe između Velike Britanije i Severne Irske. Velika Britanija bi se, zauzvrat, pridržavala nekih "osnovnih pravila" u vezi s korišćenjem državnih subvencija za britanske kompanije.

Diplomate iz Brisela tvrde da pregovaračke strane, iako spremne za postizanje sporazuma, još nisu identifikovale potencijalne izlaze na dve najteže prepreke u trgovinskim pregovorima: zahtevi EU za "jednakim uslovima" za britanske i evropske firme i buduća prava EU na ribolov u britanskim vodama, piše Fajnenšel tajms.

Prema tvrdnjama neimenovanih diplomata EU, tokom nedavnih neformalnih razgovora dve strane su raspravljale o ideji "postepenog postupka" ukidanja prava evropskim članicama na ribolov u britanskim vodama.

Poseban je problem što Velika Britanija želi da se dugoročna prava na ribolov zasnivaju na sistemu nazvanom "vezanost zonama" koji bi drastično smanjio evropski ulov. To, dodaje londonski list, ne odgovara evropskim ribolovnim zajednicama koje bi u tom slučaju radije pristale na opciju bez dogovora.

Fajnenšel tajms takođe piše da su firme iz EU upozorile da Bregzit bez dogovora može izazvati gubitke od oko 700.000 radnih mesta, na šta ukazuje istraživanje nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja Hale koje će biti objavljeno u narednim danima. Procene zapravo naglašavaju koliki je ulog obe strane u pregovorima o budućim trgovinskim odnosima, ukazuje list.

Nemačka bi bila najteže pogođena, navodi se u istraživanju koje predviđa da bi u slučaju nepostizanja dogovora najveća evropska ekonomija potencijalno mogla izgubiti 176.000 radnih mesta u firmama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti više od 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.

List dodaje da istraživanje nemačkog instituta potkrepljuje nalaze izveštaja Londonske škole za ekonomiju objavljenog prošle nedelje, u kojem se navodi da je 40 odsto poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koje konzumiraju britanska domaćinstva uvezeno iz EU.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side