06.12.2019 | 12:30h ► 20:19h Berlin

Merkel u Aušvicu: Duboko se stidim varvarskih zločina Nemaca

Merkel u Aušvicu: Duboko se stidim varvarskih zločina Nemaca Foto: Beta / AP
Nemačka kancelarka Angela Markel rekla je danas u nekadašnjem nemačkom nacističkom logoru Aušvic-Birkeanu na jugu Poljske koliko duboko se stidi varvarskih, nezamislivih zločina koje su počinili Nemci u tom logoru smrti i tokom Drugog svetskog rata.

"Osećam duboki stid zbog varvarskih zločina koje su ovde izvršili Nemci. To su bili zločini koji su prešli sve granice toga što čovek može da zamisli", kazala je Angela Merkel koja je, prvi put kao kancelarka, obišla tu najveću fabriku smrti koju su nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, na 10. godišnjicu osnivanja međunarodne Fondacije koja je prikupila sredstva za konzervaciju i održavanje memorijalnog kompleksa koji je postao simbol Holokausta.

Angela Merkel naglasila je danas da je za Nemce to odgovornost koja nikada neće proći.

"Aušvic-Birkenau je nemački logor smrti. Stvorili su ga Nemci. Stalo mi je da naglasim tu činjenicu. To je odgovrnost koja nikada ne prolazi. Ošvjenćim se nalazi u Poljskoj. Ali u logoru (Aušvic) izvršioci zločina bili su Nemci", kazala je nemačka kancelarka.

Angela Merkel obišla je logor i davno ranije, prilikom posete svog partijskog šefa, tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola koji je u logoru odabrao 1989. i 1995. godine ćutnju, jer, kako ja zapisao, pred takvim zlom čovek ostaje nem.

Prvi nemački kancelar koji je posetio Aušvic, Helmut Šmit, obratio se 1977. godine sa tog najvećeg groblja porukom da jedini ko u Aušvicu nema pravo da ćuti jeste upravo kancelar Nemačke, zemlje koja je odgovorna za te monstruozne zločine.


Foto: Beta / AP

"Danas sam govorio kancelarki o logoru Treblinka. Ona je takođe simbol onih vremena. Danas nestaju ljudi koji su bili svedoci tih strašnih vremena. Naša obaveza jeste da negujemo to sećanje, jer ako sećanje nestaje to je kao kada bi po drugi put naneli patnju onima koji su tu preživeli nezamisliv pakao", kazao je danas poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Poljski premijer je podsetio da svaki zid, baraka, staze u Aušvicu jesu nemi svedoci ondašnjih zločina.

"Zofija Koščak Ščucka je govorila da svako ko je ravnodušan pred zlom je kao saučesnik zla. Mi danas možemo da kažemo da onaj ko je ravnodušan pred istorijskim lažima kao da je koautor tih laži", kazao je poljski premijer i obećao je preživelim logorašima da će Poljska brinuti o svim mestima, svim memorijalima gde su počinjeni zločini Drugog svetskog rata.

Angela Markel najavila je pred dolazak u Aušvic na obeležavanje 10. godišnjice osnivanja Fondacije u koju su 38 država sveta i privatni donatori uplatili 120 miliona evra za konzervatorske radove, kako se kompleks logora zbog zuba vremena ne bi pretvorio u ruševine, da će Nemačka, koja je 2009. godine kao najveći pojedinačni donator uplatila 60 miliona evra i sada uplatiti identičnu sumu.


Foto: Beta / AP

"Tu su ubijani Jevreji a takođe Poljaci, Romi, Sinti, sovjetski zarobljenici. Ta zemlja, ti zidovi su natopljeni strahom, krikom, suzama i krvlju ljudi koje su masovno ubijali. To mesto će zauvek biti upozorenje za sva pokoljenja kakve zločine je u stanju da počini čovek opijen mržnjom i prezirom prema drugim narodima", poručio je u pismu poljski predsednik Andžej Duda.

Angela Merkel i Mateuš Moravjecki u logor su ušli danas kroz glavnu kapiju sa ciničnim nacističkim napisom "Rad oslobađa", položili vence pred Zid smrti, gde su u prvim godinama logora masovno streljani logoraši, dok nacisti nisu usavršili monstruoznu industriju ubijanja u gasnim komorama.

Nakon obraćanja na svečanosti, Merkel i Moravjecki polažili su cveće i pred glavni Spomenik žrtvama logora ispred ruševina nekadašnjih gasnih komora.

 

Poljska želi da kupi Mauthauzen

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je danas da njegova vlada želi da od Austrije otkupi lokaciju nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, gde su tokom Drugog svetskog rata ubijene desetine hiljada Poljaka.

Moravjecki je rekao da je cilj da se sačuva sećanje na oko 120.000 žrtava logora, među kojima je bilo mnogo poljskih intelektualaca.

Logor Mauthauzen je otvoren 1938. i bio je prvi koji su nacisti otvorili u okupiranoj zemlji. Do trenutka kada su saveznički vojnici 1945. stigli do njega, kroz logor je prošlo 335.000 zatvorenika. Uslovi života u logoru su bili takvi da su dovodili do masovnih umiranja.

Među onima zatočenim u njemu bili su protivnici nacizma, komunisti, homoseksualci, poljski intelektualci, Španci, sovjetski ratni zarobljenici i drugi.

Poljska vlada, koja obraća mnogo pažnje na istoriju, tvrdi da izgrađeni stanovi i kancelarije koje pokrivaju deo lokaliteta ne odgovaraju njegovoj prirodi.

Varšava je ponudila Austriji da otkupi lokalitet da bi ga očuvala za budućnost, rekao je premijer Moravjecki iako nije objasnio kako bi eventualna kupovina bila izvedena.

"Ne možemo dozvoliti da lokacija nekadašnjeg logora za istrebljenje bude pretvorena u nešto što nije vredno obeležavanja", rekao je poljski premijer.

Moravjecki je to rekao u Aušvicu, najvećem nacističkom logoru smrti, tokom prve posete nemačke kancelarke Angele Merkel tom lokalitetu.

Nemci su izgradili Aušvic-Birkenau u okupiranoj Poljskoj 1940. godine i do 1945. tu ubili oko 1,1 miliona ljudi, najvećim delom Jevreja.

autor: MIM/ AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side