08.05.2019 Beograd

Latinska Amerika: Sudbina Venecuele u rukama vojske?

Latinska Amerika: Sudbina Venecuele u rukama vojske? Foto: Beta, AP
Nakon što je u prošlonedeljnim sukobima demonstranata, policije i vojske povređeno više od 70 ljudi, opozicioni lider Huan Gvaido kaže da razmatra opciju da od SAD zatraži da pokrenu vojnu intervenciju u njegovoj zemlji u cilju smene predsednika Nikolasa Madura; Tramp, međutim, tvrdi da “ne razmatra da angažuje vojsku SAD u Venecueli”. Stiče se utisak da je pozicija i jednog i drugog lidera veoma upitna, budući da obojica prilično zavise od podrške vojske

Piše: Marija Kojčić

 

Opozicioni lider Venecuele Huan Gvaido rekao je da razmatra opciju da od Sjedinjenih Država zatraži da pokrenu vojnu intervenciju u njegovoj zemlji pogođenoj političkom krizom. Kako je naglasio, “razmotriće sve opcije” koje su mu na raspolaganju da smeni predsednika Nikolasa Madura, te da mu je američka podrška od suštinskog značaja. “Mislim da je stav Donalda Trampa veoma čvrst, što poštujemo i mi i ceo svet”, kazao je Gvaido. Prema njegovim rečima, “odgovorno je izvršiti procenu” mogućnosti međunarodne intervencije, odnosno “svih opcija ako bude neophodno.”

Gvaido je prošle nedelje pokušao da izazove vojnu pobunu i tako prisili Madura da se povuče s predsedničke funkcije. On se javnosti obratio putem video-snimka iz vojne baze nedaleko od Karakasa, okružen vojnicima u uniformama i u prisustvu Leopolda Lopeza, jednog od opozicionih lidera, koji je pušten iz kućnog pritvora na koji je osuđen pod optužbom za podsticanje nasilja za vreme protesta 2014.U prošlonedeljnim sukobima demonstranata, policije i vojske povređeno je više od 70 ljudi. Maduro se, međutim, kasnije javio iz baze u Karakasu, takođe okružen vojnicima.

Gvaido se u januaru proglasio privremenim liderom Venecuele, tvrdeći da je Madurov prošlogodišnji reizbor bio nelegitiman. On se kao lider Nacionalne skupštine koja je pod kontrolom opozicije pozvao na Ustav i zadobio podršku više od 50 zemalja, uključujući SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo i većinu latinoameričkih zemalja. Maduro, sa druge strane, uživa podršku Rusije i Kine, ali očito i vojnih lidera, i odbija da se povuče s vlasti.

 

BORBA ZA NAKLONOST VOJNOG VRHA: Gvaidova taktika da mobiliše što veći broj pristalica očito nije uspela, a komentatori ocenjuju da se njegova tvrdnja od prošle nedelje da je veći deo vojske prešao na njegovu stranu negativno odrazila na njegov ugled i kredibilitet kao lidera, budući da se pokazala kao netačna, što je kasnije i potvrđeno Madurovim obraćanjem iz vojne baze u Karakasu u prisustvu vojnih lidera. Maduro je tom prilikom pozvao vojne snage da potuku “sve organizatore vojnog puča”. “Neka se niko ne usudi da takne našu svetu zemlju ili donese rat Venecueli”, poručio je Gvaido u petak, nakon višednevnih sukoba.

On, međutim, poriče da je poražen. “Mislim da jedini koji sam sebe povređuje jeste Maduro. On stalno gubi. Sve je slabiji, sve usamljeniji i nema međunarodnu podršku. Za razliku od njega, mi nailazimo na prihvatanje, podršku i opcije za budućnost”, rekao je opozicioni lider, naglasivši da “vojne snage očito više ne podržavaju Madura.”

U svakom slučaju, stiče se utisak da pozicija i jednog i drugog lidera nije stabilna, s obzirom na to da obojica prilično zavise od vojne podrške. Njihova borba se, tvrde analitičari, između ostalog ogleda upravo u nastojanju da se pridobije, odnosno zadrži naklonost generala, što ide u prilog tome da vojska ima ključnu ulogu u krizi u Venecueli, pošto zasad ne izgleda da je ikakvo političko rešenje na vidiku.

Međutim, kako trenutno stvari stoje, ispostavlja se da je Maduro u prednosti. Razlog za to možda treba tražiti u zaostavštini njegovog prethodnika Uga Čavesa, koji je po dolasku na vlast 1999. naklonost vojnih pripadnika obezbedio tako što je visoke vojne zvaničnike postavljao na ministarske i druge uticajne pozicije, između ostalog i u finansijskim ustanovama. Maduro je nastavio trend svog prethodnika, pa je ključne sektore poverio vojsci, između ostalog, službu za distribuciju hrane na čijem je čelu ministar odbrane Vladimir Padrino i državnu naftnu i gasnu kompaniju PDVSA, koja je pod rukovodstvom generala majora Manuela Kveveda, šefa Nacionalne garde. Upravo je to tokom godina prokrčilo put korumpiranosti vojske. Sa druge strane, vojni pripadnici nižeg ranga boje se kazne zbog dezerterstva i strahuju za bezbednost svojih porodica.

 

PREPUCAVANJE SAD I RUSIJE: Nakon haosa poslednjeg dana aprila, Vašington i Moskva razmenili su u nedelju “žaoke” u vezi s (ne)mešanjem u venecuelansku krizu. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov apelovao je na SAD tokom posete venecuelanskog kolege Horhea Areaze Moskvi, koji je u Rusiju doputovao najverovatnije s namerom da naglasi međunarodnu podršku za Madura, da odustanu od svog “neodgovornog” plana da smene venecuelanskog šefa države, dok je državni sekretar SAD Majk Pompeo kritikovao, kako je rekao, mešanje Rusije u unutrašnje stvari Venecuele. “Nastojanja da se izvrši nasilni prevrat u Karakasu nema nikakve veze sa demokratskim procesom i samo ugrožavaju bilo kakve izglede za političko rešenje (krize)”, rekao je Lavrov, upozorivši da će svaki pokušaj SAD da silom smene Madura imati “ozbiljne posledice”.

Pompeo je prethodno apelovao na Rusiju da prestane da se meša u krizu u Venecueli. “Želimo da Venecuela bude autonomna, nezavisna, suverena država, čiji će zvaničnici biti izabrani u demokratskom procesu. To je ono što želimo venecuelanskom narodu. Ne želimo da se iko meša u stvari Venecuele”, naglasio je Pompeo.

Apeli su usledili nakon 90-minutnog telefonskog razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u petak, nakon kojeg je američki lider rekao da njegov ruski kolega “uopšte ne teži da se umeša u krizu u Venecueli, osim što bi hteo da se (tamo) dešava nešto pozitivno”, te da on “slično razmišlja”, odnosno da “ne razmatra da angažuje vojsku SAD u Venecueli.” O (ne)mešanju, međutim, svedoči, na primer, i to da je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton otvoreno izrazio očekivanje da će vojska okrenuti leđa Maduru i prikloniti se Gvaidu.

Nakon haosa od prošle nedelje, na ulice Venecuele se izgleda vratio mir, bar sudeći prema izveštajima agencija do zaključenja ovog broja Novog magazina. Opozicija je u subotu održala niz protesta s ciljem da se održi pritisak na Madura. Međutim, odziv je bio znatno slabiji u odnosu na masovne demonstracije koje su potresale zemlju otkad se Gvaido, uz podršku SAD, u januaru proglasio privremenim predsednikom. Izgleda i da su se građani umorili od višemesečnog haosa, te da im slabi početni entuzijazam i nada u bolje sutra.

Venecuelu pogađa najveća humanitarna kriza u njenoj modernoj istoriji. Građani jedva obezbeđuju osnovna sredstva za život, glad je prilično rasprostranjena, zdravstveni sistem je u izuzetno lošem stanju, domaćinstva često ostaju bez električne energije...

Međunarodni monetarni fond prognozira da će stopa inflacije u Venecueli ove godine dostići deset miliona odsto, što će biti jedan od najgorih slučajeva hiperinflacije u modernoj istoriji. Stručnjaci navode da su loše rukovodstvo i korupcija najviše zaslužni za sve ekonomske nedaće koje pogađaju Venecuelu, što je rezultiralo velikim odlivom ljudi iz zemlje. Prema podacima UN, od 2014. zemlju je napustilo oko 3,4 miliona ljudi, a većina je u potragu za boljim životom krenula u Kolumbiju, Peru, Čile i Ekvador.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side