13.05.2019 Beograd

Izbori za Evropski parlament: Šta Evropljani zaista žele?

Izbori za Evropski parlament: Šta Evropljani zaista žele? Foto: Beta, AP
Izbori EU ovog meseca ne predstavljaju borbu između nacionalista i progresivnih snaga; oni predstavljaju potpuni haos

Piše: Ivan Krastev

Prevela: Marija Kojčić

 

Evropljani će uskoro izaći na birališta da bi izglasali sledeći saziv Evropskog parlamenta. Ako čitate najpoznatije novine u Evropi i slušate šta pričaju politički lideri, počećete da verujete da je evropsko izborno telo radikalno polarizovano i da su birači spremni da donesu sudbonosnu odluku. Izbori će ovog meseca, kako često čujemo, postati neka vrsta referenduma. Ekstremna desnica očekuje da oni budu referendum o migraciji (ili, tačnije, o neuspehu Brisela da s njom izađe na kraj) dok progresivne proevropske snage prognoziraju da će to biti referendum o pukom opstanku Evropske unije. Ekstremno desničarski stratezi se nadaju da će izbori ličiti na pobedu Donalda Trampa 2016. dok proevropske progresivne snage očekuju da izbori liče na drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj 2017, kada je Emanuel Makron porazio Marin le Pen. Kako nam je rečeno, obe strane se slažu u vezi s jednim – suočavamo se s plemenskim ratom između populista-nacionalista i posvećenih branilaca Evrope.

Jedino što izgleda da ništa od toga nije tačno.

Detaljna anketa o izborima u kojoj je učestvovalo gotovo 50.000 ljudi u 14 država članica Evropske unije s najvećim brojem stanovnika koju je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja YouGov u ime Evropskog saveta za spoljne odnose pokazala je da postoji ogroman jaz između toga kako mediji predstavljaju evropsko raspoloženje uoči izbora i realnosti.

Nije da je situacija uvek mnogo optimističnija; jednostavno je drugačija. Uverenje o duboko polarizovanim biračima uklapa se u stanje stvari u Poljskoj, gde je prelaženje linije koja deli populističku nacionalističku vladu od opozicije gotovo neverovatno koliko i prelazak u neprijateljski tabor u ratnim vremenima. Ali u ostalim zemljama problem nije to što se birači ne mogu ubediti da se predomisle već to što oni ne mogu da se odluče.

Dok posmatram atmosferu uoči izbora, razmišljam o jednoj šaljivoj rečenici iz jedne glupe priče koje se sećam iz detinjstva: “Lord Ronald nije rekao ništa; izleteo je iz sobe, bacio se na svog konja i pomahnitalo odjahao u sve pravce.”

 

GLAS PROTIV STATUS KVOA: Velika većina Evropljana želi promenu, ali se ta želja može manifestovati na izuzetno različite načine. Tako, na primer, birači su u Holandiji izašli na lokalne izbore u martu da podrže desničarsku stranku koja se protivi migraciji. Slovaci su istog meseca izabrali ženu liberala za predsednika nakon što je njihova zemlja godinama smatrana nesalomljivim populističkim uporištem. I jedno i drugo predstavljalo je glas protiv status kvoa, ali su u Holandiji partije glavne struje smatrane status kvoom, dok su u Slovačkoj status kvoom smatrani populisti.

Ono što se dešava nije to da se glavna struja kreće ka marginama već se birači kreću u svim pravcima, sleva nadesno, od antisistema do glavne struje. Stalno prelaženje ideoloških granica je verzija iz 2019. evropske migracione krize. Ali u slučaju migracije birača izgleda da je stopa povratka značajno viša. Više od polovine birača koji kažu da planiraju da glasaju za pobunjeničke partije takođe kažu da razmišljaju da promene način na koji će glasati.

Na ovim izborima vlada gotovo potpuna neizvesnost. Prema anketama, polovina javnog mnjenja planira da na njima i ne učestvuje. Najmanje 15 odsto još ništa nije odlučilo. A od onih koji su odlučili da će izaći na izbore, 70 odsto su neodlučni birači. To znači da je 97 miliona birača još uvek na raspolaganju za vrbovanje.

Ali možda postoji nešto što ujedinjuje birače širom Evrope.

 

EVROPSKA NOSTALGIJA: Švajcarski lekar Johanes Hofer izmislio je 1688. izraz “nostalgija” da označi novu bolest. Njeni simptomi bili su preovlađujući osećaj melanholije, koji je proizilazio iz žudnje za povratkom na sopstvenu zemlju. Oni koji su njome bili pogođeni često su se žalili da čuju glasove i vide duhove. Evropi danas preti epidemija nostalgije. Evropski birači su besni, zbunjeni i nostalgični. Mnogi veruju da je svet bio bolji juče nego što je danas, ali nisu sigurni kada je to veličanstveno juče bilo. Boje se da će njihovoj deci biti gore nego njima, ali ne znaju kako to da spreče.

Evropski paradoks je to što su Evropljani ujedinjeni u verovanju da je svet bio bolji juče, ali su podeljeni oko toga kada je bilo to zlatno doba. Partije koje se bore protiv migracije sanjaju o vremenu etnički homogenih država, kao da su zaista ikada postojale, dok mnogi u redovima levice osećaju nostalgiju za progresivizmom koji je bio tipična karakteristika evropskih integracija.

Izgleda da su evropski birači rastrgnuti između želje za promenom i nostalgijom za prošlošću. Evropa nije podeljena na one koji veruju u Brisel i na one koji veruju u svoje države-nacije – najveću grupu Evropljana i dalje čine oni koji su skeptični i prema Evropskoj uniji i prema državi-naciji – ali je uglavnom ujedinjuju oni koji se boje da je juče bilo bolje nego što je danas, ali će danas biti bolje nego što će biti sutra.

Postavlja se pitanje da li će izbori za Evropski parlament biti napredovanje bolesti i produbljivanje boljke koja se zove “težnja za prošlošću” ili će oni biti prvi korak oporavka s pratećim povratkom u budućnost. Jedno je sigurno – granica između proevropskih partija glavne struje i evroskeptičnih pobunjeničkih partija danas je najmanje čuvana granica u Evropi. Ovih nekoliko sledećih nedelja biće važne za definisanje konačne odluke izbornog tela o tome gde će većina naći zaklon, odnosno na kojoj strani granice.

 

*Autor je predsedavajući Centra za liberalne strategije i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču. Njegova najnovija knjiga nosi naziv “Posle Evrope”.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side