04.11.2019 Beograd

Ivan Vejvoda: Cigla koja je pokrenula lavinu

Ivan Vejvoda: Cigla koja je pokrenula lavinu
Pad berlinskog zida 28 godina nakon što je podignut doveo je do niza ključnih događaja

U Berlinu u noći 9. novembra 1989. dramatično je okončan međunarodni poredak čije je izvorište bilo na konferencijama u Jalti i Potsdamu 1945. Podela Evrope na sfere uticaja koja je tada ustanovljena dovela je, između ostalog, do podizanja berlinskog zida 1961, nakon što je 1945. podignuta “gvozdena zavesa”.

Pad berlinskog zida 28 godina nakon što je podignut doveo je do niza ključnih događaja. Kraj hladnog rata, pad komunizma u Evropi, ujedinjenje Nemačke 3. oktobra 1990. Ujedinjenjem dve Nemačke započela je u Istočnoj Nemačkoj prva ubrzana tranzicija ka demokratiji od jedne bivše komunističke zemlje. Nakon svekolikog političkog, ekonomskog i socijalnog projekta integracije, Nemačka je danas jedna od glavnih i ekonomski najjačih aktera u Evropi i Evropskoj uniji – uz sve probleme s kojima se suočava, posebno sa rastom krajnje desnice.

 

KRATKA PREDISTORIJA: Kraj komunizma u Evropi dogodio se iznenada i mnogo ranije nego što je iko očekivao. Mnoge su okolnosti, manjeg ili većeg značaja, dovele do ove istorijske prekretnice. Pojedinci i pokreti građana u nekoliko komunističkih zemalja od 1945. naovamo hrabro su ustajali i borili se za svoja prava i slobode, od protesta u Istočnoj Nemačkoj 1953. i Mađarskoj i Poljskoj 1956, sve do Čehoslovačke 1968. i opet Poljske 1981, stvarali su u nemogućim uslovima alternativne prostore slobode, oaze građanskog društva. Najčešće su brutalno ugušeni i potisnuti, ali su održali nepomućenu posvećenost slobodi, s nadom da će njihova borba za ljudsko dostojanstvo i slobodu jednog dana pobediti.

Helsinški ugovor i njegova načela iz 1975. dali su veoma značajan dodatni oslonac za nastavak borbe za ljudska prava i slobodu u autoritarnim/totalitarnim režimima istočne Evrope na koje su disidenti mogli da se pozivaju. Fizičar i nobelovac Andrej Saharov [1921-1989] je oličenje te borbe za slobodu, kao i pre neki dan preminuli sovjetski/ruski disident Vladimir Bukovski [1942-2019].

Dolazak Mihaila Gorbačova na čelo Sovjetskog Saveza 1985. doveo je prvobitno do skromnog političkog otvaranje putem “glasnosti” i “perestrojke” sa reformskim obeležjem. Gorbačovljevo usmerenje/doktrina nazvana je “My Way” – moj put, davanje mogućnosti sovjetskim satelitskim zemljama u istočnoj Evropi da slede sopstveni put u budućnost. Time je on popustio kontrolu kojom su te zemlje držane pod potpunom sovjetskom dominacijom. Ovo je postepeno dovelo do unutrašnjeg popuštanja i labavljenja autoritarnih struktura, do prihvatanja nakon 1989. demokratskih političkih ustanova, uvođenja tržišne privrede i društva zasnovanog na vladavini prava – u Baltičkim zemljama, Poljskoj, Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji.

Politički, ekonomski i vojni pritisak od SAD i zapadnoevropskih zemalja tokom 1980-ih takođe je u znatnoj meri doprineo geopolitičkoj dinamici koja je dovela do kraja hladnog rata i pada komunizma. Međutim, osnovno obeležje i nasleđe 1989, annus mirabilisa, jeste ono o hrabrosti i istrajnosti pojedinaca i društava u svom traganju i borbi za prava i slobode, najčešće u izuzetno teškim okolnostima. Pokret “Solidarnost” u Poljskoj početkom 1980-ih jedan je od najboljih primera ove borbe.

Povratak (ovih zemalja) u Evropu, kako se njihova težnja nakon 1989 nazivala; povratak demokratiji, vladavini prava i tržišnoj privredi – u velikoj meri bio je uspešan.

U godinama nakon pada berlinskog zida, pada komunizma, Evropska unija je pokrenula svoje najveće proširenje putem procesa demokratizacije koji je vodio integrisanju ovih zemalja 2004. i 2007, te 2013. godine. NATO je vodio sopstveni uporedan proces proširenja i primio nove članice 1999, 2004, 2009 i 2017.

 

RASPAD FEDERACIJA: Ovi tektonski istorijski događaji vodili su istovremeno raspadu tri komunističke federacije: mirnom razlazu Čehoslovačke 1993, manje-više mirnom raspadu Sovjetskog Saveza 1991. i deceniji rata i sukoba u Jugoslaviji tokom 1990-ih. Najduže razdoblje mira u (zapadnoj) Evropi, omogućeno američkim bezbednosnim kišobranom, nastavlja se na području cele Evrope nakon sukoba u bivšoj Jugoslaviji, izuzev na području Ukrajine, gde je Rusija anektirala deo suverene teritorije Ukrajine i gde podržava separatizam u predelu Donbasa.

Uprkos mnogim optimističnim predviđanjima, simbolizovanim idejom o “kraju istorije”, istorija ne samo da nije doživela kraj nego se nastavila nasilnim raspadom Jugoslavije, povratkom nacionalizma i geslom “svoj na svome”, koji ne samo da nije bio izuzetak nego je bio najava onoga što će se u drugim delovima Evrope i sveta pojaviti kasnije – populizam, politika identiteta, renacionalizacije.

Znatan broj zamrznutih sukoba koji su nastali ranih 1990-ih u Gornjem Karabahu (između Jermenije i Azerbejdžana), u Pridnjestrovlju, Abhaziji, Južnoj Osetiji, do danas ostaje nerazrešen. Kipar od 1974. ostaje podeljeno ostrvo, mada punopravni član EU. Na drugom kraju sveta 1989, u Kini je nasilno u krvi ugušen demokratski, studentski i građanski pokret na trgu Tjenanmen.

Danas je bipolarni svet hladnog rata postao multipolaran. Taj poredak se pomalja, u nastajanju je, ali još nema tako jasne obrise poput onih stvorenih nakon Vestfalskog mira 1648, Bečkog kongresa 1815, Versajskog ugovora 1918-19 ili nakon Drugog svetskog rata. U mnogim društvima pojave javnog razočaranja politikom i političkim strankama, rastuće manifestacije nacionalizma i populizma, rastuća socijalna i ekonomska nejednakost, regionalni pokreti za nezavisnost – onemogućavaju veću predvidljivost u životima građana, društava i država. Živimo u svetu nepredvidljivosti, složenosti, nestalnosti.

Nova Evropska komisija, koja će uskoro preuzeti kormilo Evrope pod vođstvom Ursule von der Lajen, uz Evropski savet samodefinisana je kao geopolitička, što govori o svesti o okruženju s kojim je Evropa suočena. Evropska unija je pod udarom unutrašnjih i spoljašnjih turbulencija. Suočena s Trampovom Amerikom i Kinom čija ekonomska i vojna moć rastu, ukoliko želi da ima veći strateški uticaj u svetu Evropska unija mora da se suoči s neophodnošću većeg angažovanja u širim geopolitičkim pitanjima.

Način na koji je nedavno EU prihvatila stav Francuske i njenog predsednika Makrona da ne otvori pregovore o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom nažalost pokazuje ozbiljan manjak odgovornosti i strateškog promišljanja o svojoj budućnosti, ulozi u svetu i kredibilitetu evropskog mirovnog projekta koji je Evropu učinio onim što ona danas jeste. Ukoliko EU nije kadra da integriše zemlje Zapadnog Balkana, teško je videti kako će se suočiti sa izazovom kakav je, na primer, Bliski Istok, koji je u prvom komšiluku Evrope.

Pitanje demokratije i izazovi s kojim je demokratija suočena na raznim svetskim meridijanima i u mnogim Evropskim zemljama nalaze jasniji pristup u samoj EU u odbrani osnova vladavine prava i demokratije.

Još uvek živimo pomeranja tla posle istorijskog potresa 1989, koji je otvorio veliko nadanje u jačanje slobode i demokratije. Ekonomska kriza 2008, čiji se efekti još uvek osećaju, povećala je podele u društvima i dovela do velike polarizacije. Napukline u Evropi između severa i juga, koje su se pojavile tokom svetske ekonomske krize, i između istoka i zapada Evrope nastale posle migrantsko-izbegličkog talasa 2015. zahtevaju veće angažovanje u prevazilaženju razlika i stvaranju mogućnosti za veće međusobno razumevanje kroz zajedničko formulisanje politika za budućnost rešavanja nagomilanih problema.

 

 

Pročitajte još:


Dejan Jović: Tri decenije od pada Berlinskog zida - 1989: obećanja i razočaranja

U stvarnosti se liberalni ideal pokazao nedovoljnim da objasni “drugu stranu” 1989. To se, prije svega, odnosi na porast nacionalizma, pa i povratak radikalnih (profašističkih) ideologija, politika i praksi. Opširnije OVDE
 


Vladimir Gligorov: Najpre oslobodimo Berlin

Iz Beograda gledano, nije lako oceniti da li je gore videti propušteno ili sada više nedostižno. Kako su drugi znali šta da rade, a mi nismo? Opširnije OVDE
 


Tamara Jorgovanović: Zabrinuti optimisti

Građani nekadašnjeg Istočnog bloka ne žale za starim vremenima, ali ih brinu funkcionisanje političkih sistema i jaz između bogatih i siromašnih u sopstvenim zemljama, pokazuje istraživanje Pju centra. Opširnije OVDE

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side