Italija: Ustrašena pošašću, ogorčena Evropom
02.04.2020 Beograd

Italija: Ustrašena pošašću, ogorčena Evropom

Italija: Ustrašena pošašću, ogorčena Evropom Foto: AP/Oliver Dietze
Pandemija koronavirusa definitivno je posekla noge evropskoj ekonomiji, italijanskoj zasad više nego drugima.

Piše: Luiđi Verano

 

 

 

Italijani ovakve strašne biltene nisu slušali još od Drugoga svetskog rata – svakog dana javljaju da je umrlo nekoliko stotina lica zaraženih koronavirusom COVID-19, koji izaziva sindrom veoma otežanog disanja (sars-CoV 2). U poratnim godinama bilo je nekoliko strahovitih zemljotresa, ali njihova smrtna žetva obavljena je tokom jednog užasnog dana, a sada Italijom, naročito njenim severom, nedeljama jezdi pošast koju upoređuju s kugom kakvu je Alesandro Manconi opisao u “Verenicima”, mori svakog italijanskog srednjoškolca, ili sa onom “crnom smrću” koja je Đovanija Bokača inspirisala za Dekameron. Prerano je govoriti hoće li i pandemija koronavirusa nadahnuti umetnička dela, ali već je pouzdano da je posekla noge evropskoj ekonomiji, italijanskoj zasad više nego drugima.

Doduše, najnovije algoritamske projekcije govore da bi sadašnja žetva smrti mogla definitivno da prestane sredinom maja, ali koronavirus ostaje u telima i vazduhu. Celog narednog leta, kako kažu eksperti, Italijani će morati da hodaju i rade sa maskama na licu na rastojanju od barem dva metra jedni od drugih. Policija će se starati, na primer, da ne bude gužve na žalu u Riminiju – ako Italijani i drugi uopšte budu imali novca i vremena da odu tamo na prženje i bućkanje.

Do kraja prošlog meseca u Italiji je umrlo više od 12.000 pacijenata zaraženih koronavirusom. Ne znamo, međutim, koliko ih je umrlo od koronavirusa, a koliko s koronavirusom, ali od neke prethodno stečene bolesti. Prema nekim nedemantovanim popisima, samo je 3,8 odsto preminulih bilo zdravo pre zaraze.

NAJSTARIJE STANOVNIŠTVO U EVROPI: Italija ima najstarije stanovništvo u Evropi i nakon Japana najstarije na svetu, pa je verovatno i to jedan od razloga veće stope smrtnosti od one koja je zabeležena, na primer, u Kini. Prosek godina obolelih od koronavirusa u Kini je 43, a u Italiji 63 godine, prosek umrlih 81 godina, prema podacima Nacionalnog zdravstvenog zavoda. Među svim umrlima 90 odsto je imalo 70 i više godina. Dvojica najmlađih umrlih, obojica sa 39 godina, bili su ozbiljno bolesni i pre zaraze – jedan je imao rak, a drugi težak dijabetes s komplikacijama. Iako najviše strada vremešna populacija, taj podatak nije utešan po sebi – prošla su vremena lapota.

Potcenili smo opasnost od koronavirusa, kazao je Masimo Gali, infektolog i primarijus bolnice Sako u Milanu. Naime, bilo je virologa u Italiji koji su smatrali da je koronavirus poput malo jačeg gripa, pa su izostale ozbiljne pripreme za sve što je usledilo.

Prvi oboleli zabeleženi su u Italiji već 21. januara. Tada je dvoje kineskih turista doputovalo u Milano, te nakon nekoliko dana u Rim, gde su im se manifestovali simptomi, pa su smešteni u infektološku bolnicu “Spalancani”. Nakon toga oboje su upali u komu, činilo se da neće preživeti, ali su ozdravili i pušteni su iz bolnice posle više od dve nedelje na respiratoru i lečenja lekovima protiv HIV-a i ebole, te još nekim antiviroticima.

“Uhvaćeni smo sleđa. Još 20. februara mislio sam da smo se izvukli od širenja zaraze, a svima nam je sada jasno da nije bilo tako. Koronavirus je u severnu Italiju ušao još 25. januara i, prema računicama koje smo sproveli, iz Nemačke do područja grada Lodija, pa se zatim širio nekoliko sedmica”, priznao je Gali. Niko nije primetio uljeza sve dok – iz trećeg pokušaja – nije konstatovano da 38-godišnji Matija iz Kodonja blizu Lodija, “pacijent broj jedan”, nije fasovao običan virus gripa nego koronavirus COVID-19.

Kad je prvi put stigao u bolnicu lekari su mu rekli da je to jača prehlada. Kad je došao drugi put i žalio se na teškoće pri disanju, kazali su mu da ima laganu upalu pluća i dali mu antibiotik. Tek kada je došao treći put, jedna mlada lekarka predložila je da se testira na koronavirus. Bio je pozitivan. Premešten je u bolnicu u Paviju, u kojoj je 18 dana bio na respiratoru, izlečio se i pre nekoliko dana izašao iz bolnice. Zahvalio je lekarima koji su ga, kako je rekao, “istrgnuli iz ruku smrti” i rekao da se veseli što će moći da bude sa suprugom kad bude rađala njihovo dete. Zarazio je i nju i svog oca, koji je kasnije i umro od koronavirusa. U međuvremenu su, još kad je prvi put ušao u bolnicu, zaraženi lekari, ostali personal i neki pacijenti, bolnički i spoljni. To nije na vreme primećeno jer inkubacija traje oko 14 dana, a sve vreme je zaraženo lice istovremeno i izvor zaraze. U tih 14 dana koronavirus se širio lančanom reakcijom. A Italijani vole da putuju.

Kodonjo i još devet opština zatvoren je u karantin, takozvanu “crvenu zonu”, pa oko 50.000 stanovnika nije smelo da proviri iz svojih kuća, ali tek kada je Matijin test bio pozitivan, dakle pošto je zloduh pušten iz flaše.

U međuvremenu još jedno žarište izbilo je u Bergamu. Tamošnji fudbalski klub Atalanta igrao je na milanskom stadionu utakmicu protiv Valencije. Na utakmici je bilo 40.000 navijača iz Bergama, kao i više hiljada navijača iz Valencije. Tu se koronavirus mogao satima u gužvi širiti i veselo razmnožavati. Jedan od gledalaca doneo je koronavirus i u susednu Hrvatsku.

“COVID-BOND”: Italija je u četvrtak zajedno sa Španijom i Francuskom odbila da podrži nacrt zajedničkih zaključaka Saveta Evropske unije koji su “šerpe” usaglasili za sastanak stalnih predstavnika članica u Briselu u video-konferenciji sa šefovima država, odnosno vlada zemalja članica. Italija je, naime, zahtevala da sve članice EU solidarno garantuju zajedničko evropsko izdavanje specijalnih dugoročnih obveznica za prevladavanje posledica pandemije koronavirusa (tzv. “Covid-Bond”). Tome su se suprotstavile Nemačka i Holandija, te Finska, a u četvrtak im se pridružila i Austrija. Te države smatraju da svaka članica EU treba za sebe da snosi rizik eventualnih dugovanja za saniranje posledica pandemije.
Isti je stav zauzela i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli smatra da je to loše, da takva manifestacija sebičnosti tera vodu na mlin suverenistima i nanosi brzu i direktnu štetu samoj ideji evropskog jedinstva, ugrožavajući opstanak Unije.

Možda bi Angela Merkel i pledirala makar za neki kompromis, ali ona je u Nemačkoj “hroma patka” – nije više partijski šef Hrišćansko-demokratske unije i ne usudi se da dodatno ugrozi svoj narušeni prestiž pre sledećih izbora za Bundestag. Njoj su objektivno vezani i ruke i jezik.

Evrokomesar za ekonomiju Paolo Đentiloni, bivši italijanski premijer, smatra da zajedničke obveznice nikada neće biti prihvaćene, te da postoje drugi mehanizmi za prevladavanje sadašnje krize

Kriza zahteva ubacivanje masivnih količina svežeg novca, bilo iz rezervi ili zaduživanjem kako bi se suzbili najgori šokovi zbog pandemije – pad proizvodnje, a time i ubranih poreza, smanjivanje plata, pad potrošnje, izbacivanje ljudi sa posla, socijalni neredi…

Evropska unija ne sedi posve na ušima. Evropska komisija je privremeno suspendovala obaveze iz Pakta solidarnosti i rasta koje su članicama ograničavale tekući budžetski deficit na maksimalno tri odsto društvenog bruto proizvoda u istoj godini, a Centralna evropska banka obezbedila je enormnih 750 milijardi evra kao neku vrstu “quantitative easing” za otkup njihovih obveznica u mesečnim tranšama od po 20 milijardi. Ali za te obveznice države moraju negde da se zaduže – kod banaka, kod (svojih) građana, kod fondova.

Italiji to nije dovoljna mera jer se boji, verovatno ne bez osnova, da bi prinos na njene nacionalne obveznice zajma za prevladavanje posledica koronavirusa mogao lako da poraste i tako obezvredi same obveznice, pa i pod udarom špekulanata. Poslednji put kad se to dogodilo prinos je počeo vrtoglavo rasti, preteći da se italijanske državne obveznice pretvore u “junk”, pa je tadašnji premijer Silvio Berluskoni navrat-nanos morao da se povuče, a umesto njega doveden je Mario Monti da vadi kestenje iz vatre.

NEPOVERENJE: Razlog nepoverenja donekle je ideološki – kontinentalci, a naročito protestanti imaju predrasuda u odnosu na mediterance. Drugim delom je činjeničan – Italija ima visok javni dug koji opet raste, pa se u januaru popeo na 2.443 milijarde evra. On iznosi oko 135 odsto jednogodišnjeg italijanskog društvenog bruto proizvoda, a njegovo servisiranje kroz interese godišnje odnosi oko tri odsto godišnjeg BDP-a, dok se stopa rasta BDP-a i zbog toga zadržava ispod jedan odsto godišnje.

Badava je u direktnom polemisanju sa ostalim evropskim liderima u četvrtak italijanski premijer Đuzepe Konte naglašavao da Italija “ima karte u redu” kad je reč o javnim finansijama: “Godinu 2019. zaključili smo sa budžetskim deficitom od 1,6 odsto tekućeg društvenog bruto proizvoda, umesto sa 2,2 odsto, kako je bilo programirano.”

Konte podseća da su “prethodni mehanizmi programirani za asimetrične šokove, s obzirom na finansijske napetosti pojedinih zemalja”. MSE je dogovoren nakon izbijanja finansijske krize u Grčkoj, izazvane preteranim zaduživanjem uz falsifikovanje završnih računa.

“Šta da kažemo našim građanima ako Evropa nije sposobna jedinstveno da reaguje na ovakvu situaciju nepredviđenog simetričnog šoka sa epohalnim dosegom?”, pita Konte. I – poput Ezopove lisice u odnosu na nedostižno grožđe – uvređeno uslovljava: “Ako neko misli na prošle personalizovane zaštitne mehanizme, kažemo jasno – ne sekirajte se, zadržite ih za sebe jer to Italiji ne treba!”

Mimo italijanske indignacije, s jedne strane, a objektivnog italijanskog monetarnog hendikepa, sa druge, ostaje objektivan podatak da se evropske institucije nisu snašle. Predsednica Centralne evropske banke Kristin Lagard neoprezno je ponovila stav guvernera Bundesbanke Jensa Vajdmana da nije njena funkcija da garantuje stabilnost prinosa na državne obveznice svojih članica, pa je prinos na italijanske obveznice smesta istog dana povećan, sve dok nije odrešila kesu. Još je veća ljutnja na Savet Evropske unije, koji je u četvrtak odluku o hitnim potezima odgodio za dve sedmice, dok ljudi u Lombardiji, odnosno Madridu umiru kao muve.

U tim delovima Evrope sporost i neodlučnost Unije vide kao ciničnu bezosećajnost, kao pomanjkanje najosnovnije solidarnosti s najugroženijima.
Taj utisak o bezosećajnosti izaziva ogorčenje i ugrožava evropsko jedinstvo više od suverenističkih formula, koje su tako dobile perfektnu municiju za populističke pamflete.

*Ceo broj nedeljnika Novi magazin možete besplatno pročitati OVDE.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side