10.05.2019 Beograd

Intervju Željko Jovanović: Romi prirodno nisu populisti

Intervju Željko Jovanović: Romi prirodno nisu populisti Foto: Gordon Welters
Mi smo i dalje na krajnjim marginama evropskih ekonomija, političkih institucija i društvenog i tehnološkog razvoja. Romi na severu i zapadu Evrope žive nešto bolje od onih u istočnoj, ali to nije rezultat napora koje su tamošnje države uložile da oni žive bolje već rezultat daleko jače ekonomije, tržišta i vladavine prava u kojoj rasizam ima drugačiji efekat, kaže Željko Jovanović za Novi magazin

Razgovarala: Nadežda Gaće

 

Ovih dana Evropa slavi pobedu nad fašizmom 9. maja. Među najvećim stradalnicima Drugog svetskog rata su Jevreji, Romi i Srbi. Od tada pa do danas Romi traže da se njihova žrtva prizna, da se prihvati njihov identitet i njihovo pravo na politički subjektivitet u Evropi. U razgovoru za Novi magazin Željko Jovanović kaže da se položaj i uloga Roma nisu bitno promenili u poslednjih 30 godina nakon pada Berlinskog zida.

“Mi smo i dalje na krajnjim marginama evropskih ekonomija, političkih institucija i društvenog i tehnološkog razvoja. Romi na severu i zapadu Evrope žive nešto bolje od onih u istočnoj, ali to nije rezultat napora koje su tamošnje države uložile da oni žive bolje već rezultat daleko jače ekonomije, tržišta i vladavine prava u kojoj rasizam ima drugačiji efekat. Romi u razvijenijim ekonomijama marginalizovani su u odnosu na većinsku populaciju tih zemalja, ali u poređenju sa romskom populacijom u istočnoj Evropi, oni imaju bolji ekonomski položaj. Uostalom, zbog toga su Romi iz istočnoevropskih zemalja prisiljeni da odlaze ka zapadnoevropskim zemljama. Oni znaju da rasizam postoji i tamo gde su se uputili, ali znaju da su šanse da njihov rad donese bolji život veće”, kaže Jovanović.

 

*Bez obzira na to što se brojevima često manipuliše, jesmo li blizu utvrđivanja broja Roma stradalih u genocidu, a ako ne, šta bi svaka zemlja pojedinačno morala da uradi da bi se istina o romskom stradanju utvrdila?

Možemo da vidimo šta je Nemačka uradila po pitanju istine i preuzimanja odgovornosti za sistemsko istrebljenje Jevreja. Oni su uložili mnogo napora da se ustanovi kolektivno sećanje i odgovornost kroz obeležavanje mesta i događaja, školskih i univerzitetskih programa predavanja, memorijala i muzeja. Iako i dalje postoji mržnja prema Romima u Nemačkoj, na sećanju pokušaja kolektivnog istrebljenja Roma urađeno je više nego u bilo kojoj državi u Evropi. Što se tiče našeg područja, na primer u Hrvatskoj je obeležen Jasenovac, svake godine se održava komemoracija nastradalim Romima kojoj prisustvuju mediji i visoki predstavnici vlasti. Ovo ne bi bilo moguće bez velikog napora člana parlamenta romskog porekla Veljka Kajtazija i pomoći vlasti. Tako da ima primera šta može da se uradi ako ima političke volje i namere da se društva zdravo razvijaju u smislu sećanja i odgovornosti.

 

*Pred nama su izbori za Evropski parlament. U jednom od autorskih tekstova nedavno objavljenih i u Novom magazinu izneli ste zanimljivu tezu, pojednostavljeno, da su politički subjektivitet Roma i njihov složeni identitet prirodni saveznici u borbi protiv desnog populizma, ksenofobije i narastajućeg fašizma. Ko su pravi saveznici Roma u borbi protiv ovih zastrašujućih procesa?

Populisti i fašisti već godinama manipulišu javnim mnjenjem i glasačima na razne načine. Oni, naročito desničarski populisti i fašisti, ne mogu da opstanu bez nekog koga oni nazivaju neprijateljem društva ili države. U tom smislu, populisti u Bugarskoj, Italiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj često upiru prst prema Romima kao uzrocima problema, što je besmisleno. Budući da živimo u vremenu kada mnogo ljudi oseća bes i nepoverenje, delovi većinske populacije podležu takvoj manipulaciji. Tako da populisti sem borbe protiv Roma i drugih neprijatelja ne nude rešenja za poštenije društvo, bolje obrazovanje naše dece, bolji tretman u bolnicama, zapošljavanje ljudi koji su izgubili posao u raznim tranzicijama i krizama kroz koje su ljudi prošli u poslednjih 30 godina.

Naši saveznici su svi oni koji nude stvarna i realna rešenja za ova pitanja i koji nas vide kao ljude koji su podjednako vredni kao i svi drugi. Saveznici su nam oni koji nas uključuju u donošenje odluka o rešenjima za sve ljude pogođene problemima i koji smatraju da je država najpotrebnija da pomogne i štiti one koji su najugroženiji i imaju najmanje političke i ekonomske moći.

 

*U dosadašnjem Evropskom parlamentu bilo je svega dva predstavnika Roma. Očekujete li više u ovom sazivu i šta se radi da bi više Roma bilo u EP?

Bilo ih je četiri, po jedan iz Švedske, Nemačke, Rumunije i Mađarske. Zasad je neizvesno koliko će Roma biti u Evropskom parlamentu. Ono što je važno to je da se jača romsko glasačko telo, da se ljudi bolje organizuju, da se informišu ko su kandidati i političari koji su posvećeni poboljšanju situacije Roma i koji rade na tome i zavređuju njihovo poverenje. I da se spreče manipulacije našim glasovima.

Naravno da je bitno da ima što više Roma kao izabranih predstavnika, međutim kad su Romi sve ozbiljnije organizovano glasačko telo, kandidati imaju veću odgovornost prema svojim obećanjima.

Ovo nije bitno samo za Rome. Jačanje učešća građana i glasača bitno je za demokratski razvoj države, a naročito onih najugroženijih, kojima je država najpotrebnija. Ljudi u celom svetu sve manje veruju u institucije, one su im sve dalje i pod kontrolom korporacija, velikog biznisa i vandržavnih interesa. Ako želimo da se obnovi poverenje građana u politički sistem, moramo da jačamo njihovu ulogu i odgovornost.

 

*Da bi Romi bili politički relevantni, veoma je važan angažman na lokalnom i nacionalnom nivou. Molim vas, opišite aktuelnu situaciju u Evropi i perspektive?

Romi imaju sve značajniju ulogu u političkom životu. U Slovačkoj Romi su značajno doprineli pobedi nove predsednice Čaputove. U Španiji, na skorašnjim parlamentarnim izborima, Romi su dobili četiri mesta u nacionalnom parlamentu. Prošlog vikenda u Severnoj Makedoniji kampanja mladih Roma pod nazivom Avaja – dolazimo, na romskom jeziku – pokazala je visoku izlaznost od 76 odsto, tako da su značajno doprineli uspešno održanim izborima. U Bugarskoj, i pored provokacija ekstremne desnice koja želi da fabrikuje međuetničke tenzije, Romi su uzdržani i zalažu se za bolje bugarsko društvo, zajedništvo u ujedinjenoj Evropi. Isti pristup ima i romski pokret Kethane (zajedno, na romskom) u Italiji.

Tako da mi Romi imamo sve veću ulogu u progresivnim delovima društava u kojima živimo i dok drugi pokušavaju da ih destabilizuju, mi doprinosimo stabilnosti i napretku.


Foto: Gordon Welters

 

*Vi ste iz Srbije i tu situaciju, kao i situaciju na Balkanu, odlično poznajete. Kako vidite društvene i političke okolnosti u Srbiji i na Balkanu kada je reč o Romima?

Situacija je teška jer se ekonomska situacija ne popravlja do mere da romska populacija to može da oseti, nacionalizam koji je doneo patnju celom regionu i dalje je prisutan, a time i visok nivo rasizma.

Sa druge strane, evropska perspektiva i želja regiona da se pridruži Evropskoj uniji daju nadu. Međutim, ja sam oprezan i u vezi s tim jer kad pogledamo države koje su u prethodnoj i ovoj deceniji postale članice, kao na primer Mađarska, Bugarska, Češka, Hrvatska, rasizam prema nama se povećao.

Ključni, ne i jedini razlog jeste to što države više nisu morale da ispunjavaju kriterijume u oblasti vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava da bi postale članice već su imale ulogu da odlučuju. Tako da se reaktivni i etnocentrični nacionalizam oslobodio lanca i slobodnije je napadao najslabije. Imamo nadu u kontekstu približavanja regiona Evropskoj uniji, ali i oprez da ako ne naučimo lekcije drugih, to može da nas dovede u opasnu situaciju.

 

*Na čelu ste Odbora Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu, sa sedištem u Berlinu. Institut je osnovan da osnaži i promoviše kulturni identitet Roma. Koja su dostignuća i iskustva? Institut ima nameru da se proširi i van Berlina. Znamo da će prvo proširenje biti u Beogradu. Zašto baš Beograd?

Dosad je Institut postao evropski faktor u svom domenu. U samo godinu i po dana postojanja Institut je organizovao značajne događaje, izložbe i debate u Španiji, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa i u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prošle godine.

Savet Evrope, jedan od osnivača Instituta, ocenio je rad u prvoj godini najvišom ocenom. Upravo ove nedelje Institut će se pojaviti sa svojom izložbom na Venecijanskom bijenalu, jednom od najprestižnijih svetskih događaja u oblasti umetnosti. Ne samo da će Institut izlagati u Veneciji već će tražiti da Romi dobiju stalno mesto u okviru Bijenala, gde zasad samo države mogu da izlažu. To je veliki iskorak napred za Institut i za Rome u Evropi.

Postoji inicijativa da se otvori predstavništvo u Beogradu, ali i dalje razgovaramo na najvišem nivou državnih institucija o preduslovima. Institut u svom konceptu i planu ima otvaranje nacionalnih predstavništava kako bi Romi u svojim zemljama dobili svoju prestižnu kulturnu instituciju tamo gde ona ne postoji i kako bi se razvijala saradnja sa državnim i kulturnim institucijama. Ukoliko se postigne dogovor, Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi dobila predstavništvo Instituta u svom glavnom gradu.

 

 

Snaga porodice

*Rođeni ste i odrasli u Valjevu. Diplomirali ste na Pravnom fakultetu u Beogradu, nastavili školovanje na Harvardu i Oksfordu. Sigurno ste se suočavali s mnogim predrasudama u svom sopstvenom životu. Odakle vam snaga da se suprotstavite?

Snaga dolazi iz moje porodice i mog naroda. Moja majka Ljiljana diplomirala je ekonomiju. Kao dete bez oca, majka je morala da zarađuje kao pevačica i čistačica, morala je da bude i majka i otac trojici mlađe braće i sestara. U takvom detinjstvu, više gladna nego sita, više prebijana nego mažena i više ponižavana nego hvaljena, ona je ipak bila uspešna u školi i na kraju diplomirala ekonomiju, pošteno radila više od četrdeset godina u poreskoj upravi i sada je penzionerka.

Priče iz njenog života uvek su mi ukazivale šta mogu da urade jaka volja i naporan rad, uprkos svim preprekama.

Tokom života uvideo sam da mnogi drugi Romi imaju slična iskustva i takav mentalitet da gledaju i idu napred, daju sve od sebe da žive bolje, i pored predrasuda komšija, učitelja, policajaca, doktora, poslodavaca. Naša snaga može se videti i istorijski. Nijedan drugi narod u Evropi nije tretiran kao mi, nije imao tako lošu startnu poziciju kao mi i suzdržavao se da napadne ili ubije druge zarad svojih interesa. Uprkos vekovnim ubijanjima i diskriminaciji, uprkos genocidu u Drugom svetskom ratu i uprkos svim problemima s kojima se susrećemo danas, mi imamo sve više obrazovanih, naša kultura je mnogo dala svetu i naš glas se sve dalje čuje.

 

 

Anticiganizam

*Vi ste se lično, ali i Fondacija za otvoreno društvo, snažno založili da se problem anticiganizma institucionalno rešava, kako u zemljama EU tako i u onima koje to nisu. Svakodnevni zastrašujući napadi na Rome ukazuju da smo još daleko od pravog odgovora vlasti u svim zemljama. Šta vi činite?

Mi radimo nekoliko stvari. Prvo, ulažemo napore da na nivou institucija Evropske unije bude institucionalno prepozna ta društvena bolest anticiganizma i da se države ohrabre da je sistemski i dugoročno leče. Zasad vidimo pomak jer je Evropski parlament usvojio nekoliko rezolucija po ovom pitanju, a i Evropska komisija sve više ukazuje na anticiganizam kao uzrok problema s kojima se romska populacija suočava.

Sa druge strane, pomažemo romskim organizacijama i liderima da se njihov glas čuje po ovom pitanju. Na primer, podržavamo pokrete u nekoliko država kao što su Rumunija, Bugarska, Slovačka, Italija, Mađarska, koji upućuju stalne poruke po ovom pitanju. Vidimo napredak u tome kako ti pokreti imaju sve efikasniju internu organizaciju, ali smo još daleko od jasne političke volje kod onih koji su na vlasti da preuzmu odgovornost za rešenja.

 

 

Veliki uspeh u Španiji

*U svetlu poslednjih izbora u Španiji i činjenice da je njihov politički angažman značajan, recite nam kakva su kretanja unutar te zajednice kada je reč o političkom angažmanu?

Pobeda četiri romska kandidata u četiri različite partije delimično je pozitivno iznenađenje za mnoge od nas. Romi u Španiji su imali jednog predstavnika u nacionalnom parlamentu 90-ih godina u okviru socijaldemokratske partije. Uglavnom zbog toga i nakon toga socijaldemokrate su već decenijama dobijale romske glasove.

Međutim, u nekoliko lokalnih samouprava, kao što je na primer grad Alikante, Romi su se postepeno uključivali i u Narodnu partiju desnog centra. Razvoj romske evangelističke crkve, koja je organizaciono veoma jaka i okuplja oko 300.000 Roma u svojim kongregacijama, takođe je doprineo ideološkom približavanju Narodnoj partiji. Od svog osnivanja Podemos, levičarska partija, u svojim redovima je imala mlađu generaciju romskih aktivista na lokalnom nivou, na primer u Sevilji, gde je na predstojećim lokalnim izborima Romkinja Sandra Heredija jedna od lidera izborne liste. Tako da danas imamo Rome koje su izabrali desni i levi centar, kao i levicu i desnicu.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side