20.10.2018 Atina

Grčka najavila da posle 80 godina duplira širinu teritorijalnih voda

Grčka najavila da posle 80 godina duplira širinu teritorijalnih voda Foto: Beta / AP
Premijer i novi ministar spoljnih poslova Grčke Aleksis Cipras potvrdio je danas da će Grčka predsedničkim ukazom proširiti svoje teritorijalne vode sa šest na 12 nautičkih milja.

Cipras je to rekao u Ministarstvu spoljnih poslova prilikom preuzimanja dužnosti od Nikosa Kocijasa, ministra čiju je ostavku prihvatio ove nedelje, ali mu je danas ipak odao priznanje za letošnje sklapanje sporazuma s Makedonijom o rešavanju bilateralnog spora, i jer se za Kocijasovog mandata Gčka "povećala" proširenjem teritorijalnih voda koje je Kocijas pripremio.

Predajući dužnost, Kocijas je objasnio da proširenje teritorijalnih voda sa šest na 12 milja "olakšava i ekonomsku eksploataciju mora sa susednom Italijom i Albanijom".

Nova, povećana širina teritorijalnih voda primenjivaće se svuda sem u moreuzima užim od toga, gde će granična linija sa susedima, pre svega s Turskom, ostati na sredini raspoloživog prostora.

Uz to Grčka će ubuduće, zahvaljujući proširenju teritorijalnih voda, imati pod svojom kontrolom i sve prostrane zalive čiji je deo do sada, zbog upola manje širine teritorijalnog mora, predstavljao međunarodne vode, te su bili van njene kontrole. Tako je čak i u Saronskom zalivu, gde je priobalje Atine.

Grčka se time, dodao je Kocijas, priprema i za završetak pregovora o razgraničenju podmorskog, epikontinentalnog pojasa s Turskom.

Dosadašnji ministar spoljnih poslova je rekao da proširenje teritorijalnih voda znači "za sve naše prijatelje i saveznike da za svaku ekonomsku ili drugu aktivnost u okviru naših teritorijalnih voda, treba da traže dozvolu od nas, što nisu činili do sada, i da plate cenu koju će predviđati svaki ugovor o tome".

Saopštenje o širenju teritorijalnih voda sa šest na 12 nautičkih milja predstavlja promenu stava spoljne politike o tome, uspostavljenog još pre 80 godina.

Atinski list "Katimerini" danas podseća da je širina od šest nautičkih milja bila na snazi od 1936. godine, od kada traje debata o tome da li Grčka treba da svoje vode proširi na 12 milja, na šta u načelu ima pravo kao potpisnica Konvencije UN o pravu mora.

Od juna 1996. godine to pitanje je u središtu grčko-turskih odnosa, pošto je tada Skupština Turske ovlastila tursku državu da proglasi rat Grčkoj ako ona proširi svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja.

Od tada je zato preovlađivalo shvatanje da će Grčka svoje teritorijalne vode ili proširiti svuda i u celini, ili ih uopšte neće širiti, dok novi predsednički dekreti o tome omogućavaju da se to uradi postepeno, deo po deo obale ili oblasti mora. To je stav Kocijasa koji se, piše list, podudara ; stavom premijera Ciprasa.

Međutim, pri rešavanju spora s Turskom, o čemu se pregovara već 17 godina, ukazuje "Katimerini", delimično širenje teritorijalnih voda je izuzetno problematično, jer Grčka time gubi svoj glavni argument protiv Turske - da Atina, uz poštovanje međunarodnog prava, ne pribegava jednostranim potezima, čak i ako su apriori opravdani međunarodnim pravom.

Uz to, delimično širenje podmorskog, epikontinentalnog pojasa Grčke, navodi list, daje argumente navodima Turaka koji Egejsko more opisuju kao toliko specifično, da tu rešenje nisu standardne odredbe međunarodnog prava.

Sličnih dilema ima i na drugom moru kod obala Grčke, Jonskom, koje ona deli s Albanijom.

I, naposletku, navodi "Katimerini", uprkos zvaničnoj najavi premijera, pitanje je da li je kabinet predsednika Republike koji se uvek i trajno pridržava Ustava, i posebno sadašnji šef države Prokopis Pavlopulos koji je iskusan pravnik, uopšte dobio danas obnarodovane predsedničke dekrete o proširenju teritorijalnih voda koje po zakonu za njegov potpis priprema Vlada.

Još jedan, pođednako važan aspekt je stav Zapada prema toj inicijativi Grčke. Ciprasova vlada je pokazala da ima "izuzetan stepen saradnje i razumevanja sa Vašingtonom i Briselom u nizu pitanja, počev od programa štednje, sve do sporazuma s Prespe (s Makedonijom) i suočavanja s pretnjama druge vrste u regionu", piše list.

"Međutim, proširenje teritorijalnog mora nije samo crtanje po papiru, a, ukoliko se sprovede, donosi značajnu promenu statusa Grčke u regionu što znači da će predstojeći razvoj događaja biti proba za snagu političkog sistema i za snagu Grčke kao stuba stabilnosti u regionu", zaključuje "Katimerini".

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side