21.03.2020 Beograd

Grčka i izbeglice: Apelujemo na evropsko civilno društvo da zauzme stav!

Grčka i izbeglice: Apelujemo na evropsko civilno društvo da zauzme stav! Foto: AP
Kada se pogleda šta je bilo rečeno i učinjeno, očito se može zaključiti da EU izgleda više brine o granicama nego o ljudima koji ih prelaze. Da li je moguće da je Orbanova politika, koja je 2015. bila na meti osuda, sada uspostavljena kao zvanična politika EU?

Piše: Despina Siri*
 

Grčkim vlastima i nadležnima u Evropskoj uniji su 152 organizacije civilnog društva, uključujući moju Simbiozis, 6. marta 2020. uputile javno pismo. Organizacije su duboko zabrinute nedavnim događajima na graničnom prelazu Evros i na egejskim ostrvima, gde su ljudi blokirani na granicama sa Evropom, instrumentalizovani u političke svrhe i izloženi kršenju ljudskih prava. Takođe smo izuzetno zabrinuti zbog načina na koji se vlasti Grčke i EU odnose prema novim pridošlicama. Podjednako su alarmantne i ekstremne mere koje preduzimaju bezbednosne snage protiv izbeglica i one koje preduzimaju civili protiv osoblja humanitarnih organizacija i organizacija koje se bave borbom za zaštitu ljudskih prava. Takođe bismo hteli da ukažemo da atmosfera panike i retorika „asimetrične pretnje“, što takođe promovišu vlasti, ne odražava realnost i ozbiljno utiče ne samo na ranjive izbeglice, već i na naše društvo i vladavinu prava. 

Izražavamo čvrsto protivljenje nedavnim odlukama grčkog Saveta za spoljne poslove i odbranu (KYSEA), a naročito donošenju vanredne zakonske naredbe kojom se nalaže suspendovanje prava na traženje azila svim ljudima koji uđu u zemlju i njihov povratak bez registrovanja u njihove matične ili tranzitne zemlje. Primenjivanje takve zakonske odredbe je nehumano i nelegalno, pošto se na taj način krši osnovni princip načela zabrane proterivanja ili vraćanja, Grčkoj se nameće međunarodna odgovornost i ugrožavaju se ljudski životi. Nema spora da Grčka ima suverenu kompetentnost da kontroliše svoje granice i upravlja graničnim prelazima. Međutim, pravo na traženje azila je osnovno ljudsko pravo koje je zapisano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Povelji EU o osnovnim pravima.

OSUDE NAPADA: Takođe osuđujemo napade na organizacije koje brane ljudska prava i na humanitarne organizacije, ukazujući da bi se bez podrške ovih organizacija u Grčkoj raspao sistem za upravljanje izbeglicama. Osim toga, solidarnost je stigmatizovana i postaje predmet podozrenja, što članovi Vlade pogoršavaju podsticanjem nasilja i bezakonja u društvu generalno. Osuđujemo sve izjave, delovanja i politiku koji podstiču ili tolerišu fanatizam.

Apelujemo na grčku vladu da povuče nelegalnu i neustavnu vanrednu zakonsku naredbu i da poštuje obaveze grčke države koje se tiču zaštite ljudskog života i spasavanja na moru i na kopnenim granicama; da odmah prestane da vraća ljude u države gde su im ugroženi životi i sloboda ili gde im preti opasnost da budu izloženi torturi ili drugim nehumanim ili degradirajućim oblicima tretiranja ili kažnjavanja; odmah da smanji prenatrpanost ostrva tako što će premeštati tražioce azila na kopno, štiteći njihovu dobrobit i zdravlje. Prednost treba dati najugroženijima, maloletnim licima bez pratnje i porodicama s decom; da preduzme neophodne mere da spreči svakog pojedinca da počini dela nasilja, viktimizacije i rasizma. 

Podsećamo da EU treba da preuzme suštinsku odgovornost za zaštitu ljudi u pokretu kao stvar zajedničke odgovornosti država-članica EU u kontekstu upravljanja onim što je prvenstveno evropsko pitanje i na način koji pokazuje poštovanje ljudskog dostojanstva i zakonitosti. Pravo na azil i poštovanje načela zabrane proterivanja ili vraćanja su osnovni elementi međunarodnog prava i prava EU i zato nadležni u EU moraju da preduzmu neophodne mere za njihovu zaštitu.

Zato Evropska komisija, kao čuvar Sporazuma, treba da štiti pravo na azil kako je zapisano u pravu EU. Zato treba da preinači retoriku „aspide“ („štita“) koju koristi Grčka i da apeluje na nju da preuzme svoje zakonske obaveze.

Države-članice EU treba odmah ponovo da uspostave mehanizme za premeštanje izbeglica i tražilaca azila iz Grčke u druge države-članice na fer i racionalan način, s tim da prioritet budu deca bez pratnje. Države-članice EU treba da intenziviraju raseljavanje izbeglica direktno iz Turske. Države-članice i institucije EU treba da preinače sporazum EU i Turske koji se, pored rupa u zakonu, dokazao kao nepredvidljivo i neodrživo političko oruđe za upravljanje granicama.

Na kraju, apelujemo na sve strane da poštuju zakon i zaštite evropske demokratske vrednosti. Svako dalje nazadovanje će imati velike posledice za evropska društva, evropsku demokratiju i vladavinu prava.

ŠTA NAS JE DOVELO OVDE: Turska je 27. februara 2020. saopštila da više neće sprečavati izbeglice u nastojanjima da pređu njenu granicu sa Evropom koja je zatvorena od 2016. godine, pri čemu su pojedini izveštavali o čak intenzivnoj organizaciji slanja krcatih autobusa sa izbeglicama do granice pod prisilom. Grčka je odgovorila paketom nehumanih mera kojima se krši međunarodno pravo i pravo EU. Snage bezbednosti su bacale suzavac i odvraćale čamce koji su nastojali do dođu do grčkih obala. Vlada je takođe na mesec dana obustavila obradu zahteva za azil. To predstavlja kršenje odgovornosti koje Grčka ima prema Ženevskoj konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. u kojoj se navodi da ljudi treba da imaju pravo da traže azil i da ne treba da budu kažnjeni ako prelaze granice da bi to učinili.

Odlukom Turske da „otvori“ svoje evropske granice, koja verovatno ima veze sa njenom nedavno proširenom vojnom intervencijom u ratu u Siriji, propao je sporazum o izbeglicama koji je potpisala sa EU u martu 2016. Uprkos ulozi Turske u prihvatu 3,7 miliona raseljenih Sirijaca, ovom odlukom se životi izbeglica koriste kao jaka karta u pregovorima.

EU nije nikada ispunila obećanje dato 2015. da će premestiti izbeglice iz Grčke, zbog čega je mnogo njih ostalo zarobljeno u užasnim uslovima u kampovima i na kopnu. Lokalni stanovnici ostrva su sve više frustrirani, a proteklih nedelja su se sukobljavali s policijom zbog pokušaja grčke vlade da počne da gradi „zatvorene“ kampove – zatvorske centre – za tražioce azila.

Grupe sa samostalnom inicijativom, od kojih su neke povezane sa ekstremnom desnicom iz celog sveta, napadaju migrante, osoblje NVO, humanitarne radnike, volontere i novinare. Migranti su rekli novinarima da je na njih pucano pravom municijom s grčke strane granice, pri čemu je jedna osoba ubijena. Grčka vlada je te tvrdnje odbacila kao „lažne vesti“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se zahvalila Grčkoj na tome što je „aspida“ Evrope, što na grčkom znači štit. U septembru je započela svoj predsednički mandat tako što je preimenovala poziciju komesara za migrantsku politiku u „komesar za zaštitu evropskog načina života“, što je kasnije promenjeno. Brisel uglavnom nije komentarisao izveštaje o nasilju na granici i poslao je jasne poruke da je „granica zatvorena“. Evropski lideri su bili brzi na obećanju svoje solidarnosti s Grčkom, ali se to pretvorilo u podršku za kontrolu granica, a ne u raseljavanje izbeglica među zemljama koje su bolje opremljene da ih prihvate.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je upozorio države EU da ne prihvataju migrante okupljene na granici. „Ako to učinimo, uskoro ćemo ih imati na stotine hiljada, a kasnije možda i milion“, rekao je za Funke, nemačku medijsku grupu. Kada se pogleda šta je bilo rečeno i učinjeno, očito se može zaključiti da EU izgleda više brine o granicama nego o ljudima koji ih prelaze. Da li je moguće da je Orbanova politika, koja je 2015. bila na meti osuda, sada uspostavljena kao zvanična politika EU?

*Despina Siri je direktorka Simbioze, škole političkih nauka u Grčkoj, koja je povezana s Mrežom škola Saveta Evrope.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side