EU: Razdor oko mera za virus - hoće li Nemačkoj biti bolje, ako propadne Italija?
09.04.2020 Beograd

EU: Razdor oko mera za virus - hoće li Nemačkoj biti bolje, ako propadne Italija?

EU: Razdor oko mera za virus - hoće li Nemačkoj biti bolje, ako propadne Italija? Foto: pixabay.com
Ministri finansija Evropske unije zasedaju danas da bi prebrodili sukob oko hitnih finansijskih mera za otklanjanje preteće velike recesije i štete privredi zbog epidemije koronavirusa, iako Holandija još uvek koči solidarno, a neizbežno ogromno zaduživanje cele Unije, dok Rim upozorava da bi blokada izazvala "propast evropskog sna".


Za oporavak evropske privrede su dati zahtevi za pokretanje "Maršalovog plana za Evropu", uvođenje solidarnih "evropskih obveznica" za uzimanje kapitala na finansijskom tržištu, kao i poziv da se krene u temeljit "Nju dil", poput velikog američkog plana izvlačenja privrede iz svetske recesije 1933-e, što predlaže mesečnik francuskog krupnog kapitala "Kapital" koji zaključuje da je "Evropi potreban novi model razvoja".

Italijanski premijer Đuzepe Konte je u video intervjuu nemačkom dnevniku Bild predočio da se ne sme dogoditi da "operacija uspe, a pacijent umre".

Konte je rekao da samo sve članice EU zajedničkim naporom mogu spasti Uniju od propasti zato što će, inače, svaka zemlja krenuti da se spasava sama za sebe uz tri, četiri, pet puta veće troškove i cenu.

On je postavio pitanje kako se može zamisliti da bi prepuštanje epidemijom teško pogođene Italije sopstvenoj sudbini moglo doneti neku korist Nemačkoj, jer je Italija drugo izvozno nemačko tržište u Evropi.

Konte je ukazao na to da Evropa ne sme ni zaostati za Amerikom i Kinom koje su za otklanjanje ekonomske štete od koronavirusa izdvojile sredstva od po 13 odsto njihovog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.

Poljski list "Kritika politična" takođe upozorava da "ako Italija propadne, cena i šteta za evropsku ekonomiju - a istinski za evropski projekat u celini - biće mnogo veći nego cena kršenja budžetskih pravila u vreme velikih opasnosti".

Berlin i Bon su stavili do znanja da rade na kompromisnom predlogu za izdvajanje stotina milijardi evra potrebnih za podršku zdravstvu, a posebno privredama članica Unije.

Čini se da bi rešenje moglo biti da se ekonomsko spasavanje EU reši kroz neku vrstu "evroobveznica" ili fonda iza kojeg bi solidarno stajale, jamčile i bogate, severne članice, kao i "siromašne" zemlje Unije, čije argumente zastupa i Francuska.

Holandija se našla donekle usamljena u otporu "evroobveznicama", što dosad nisu bile voljne da prihvate ni Nemačka, Finska i Austrija, s obrazloženjem da na bogate članice EU bez dugova, s efikasnim privredama ne mogu da se prevaljuju dugovi manje uspešnih zemalja koje troše više negó što privređuju.

Sad je nagovešteno da Berlin i Pariz rade na nekom kompromisnom predlogu i francuski ministar finansija Bruno le Mer je izjavio da je "nezamislivo" da se ne dođe do rešenja i postavio pitanje: "Ostajemo li zajedno, ili razlaz?".

Francuski dnevnik "Liberasion" je uveren da će "klub škrtih" u EU popustiti, italijanski dnevnik "Korijere dela será" smatra da će "pući tikva" oko dogovora, dok komentator nemačkog radija "Dojčlandfunk" zaključuje da je "operacija spasavanja najširih razmera nužna i nositi ime 'Korona Maršal plan'".

Litvanski dnevnik "Lijetuvos ritas" ne gaji mnogo optimizma i kaže da kakve god, a biće teške, budu ekonomske i socijalne posledice koronavirusa, sadašnji razdori oko spasa evropske privrede pokazuju da će "Sjedinjene države Evrope ostati samo Čerčilov literarni san".

autor: IG izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side