17.06.2018 Atina

AP: Šta kažu Grci i Makedonci o danas potpisanom sporazumu

AP: Šta kažu Grci i Makedonci o danas potpisanom sporazumu Foto: Beta / AP
Na svečanosti punoj istorije i simbolike, ministri inostranih poslova Grčke i Makedonije potvrdili su danas sporazum o rešavanju dugotrajnee borbe oko naziva Makedonije.

Grčko selo Psarades, na obali Velikog Prespanskog jezera, izabrano je za ovu priliku, jer je granica Grčke i Makedonije nedaleko odatle, na vodi.

Premijeri - grčki Alekis Cipras i makedonski Zoran Zaev, bili su svedoci potpisivanja ministara inostranih poslova Nikosa Kociasa i Nikole Dimitrova pod tekstom dogovora koji su premijeri postigli u utorak.

Makedonci Zaev i Dimitrov stigli su preko jezera malim gliserom. Njihove grčke kolege su ih pozdravile zagrljajima na malom keju koji je proširen za današnji događaj.

Po sporazumu, severni sused Grčke će promeniti naziv u "Severna Makedonija" da bi se prevazišla dugotrajna zabrinutost u Grčkoj koja ima pokrajinu Makedoniju, rodno mesto Aleksandra Velikog.

Grčka će zauzvrat povući primedbe koje su onemogućavale Makedoniji da se priključi NATO-u i Evropskoj uniji.

Lideri dveju zemalja su rekli da će potpisivanje biti početak bližeg odnosa među njima i primer za sve zemlje Balkana.

Podsećajući na svoj prvi susret sa Zaevom januara ove godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, Cipras mu je rekao: "Vrlo malo ljudi je verovalo da ćemo uspeti" da okončamo "26 godina besplodnog spora naših zemalja".

"Ovo je naš sastanak sa istorijom", rekao je Cipras, dodavši da su balkanski narodi dugo patili od "otrova šovinizma i podela nacionalističke mržnje".

Zaev je pozdravio "kraj decenija neizvesnosti". Grčka i Makedonija će od sada biti "partneri i saveznici" u oblikovanju uspešne diplomatije za čitav region, rekao je on.

"Neka zauvek ostanemo ujedinjeni kao danas!", rekao je Zaev.

Posle potpisivanja, zvaničnici su se odvezli brodom do makedonskog jezerskog odmarališta Oteševo, na slavljenički ručak.

Grčka policija je pregradila sve pristupe selu Psarades da bi sprečila dolazak demonstranata. Sporazum je izazvao gnev nacionalista na obe strane, koji pođednako tvrde da je previše dato drugoj strani.

Više od 4.000 grčkih nacionalista koji su protiv toga da druga stgrana nosi naziv Makedonije, okupilo se blizu Pisoderija, sela udaljenog 40 kilometara. Na transparentima u masi je pisalo: "Samo je jedna Makedonija i ona je grčka" i "Makedonski identitet ne može biti predat".

Nekoliko stotina je u povorci došlo je do obližnje policijske blokade i gađalo je kamenjem. Policija je odgovorila suzavcem i šok-bombama.

Crkvena zvona u Psaradesu i okolnim selima su zvonila žalobno, kao za sahrane, tokom čitave svečanosti. Većina od ukupno 60 stanovnika tog sela je skup zvaničnika posmatrala izdaleka, sa očiglednim neraspoloženjem.

"Crkvena zvona zvone žalobno zbog toga što je nešto danas umrlo u Grčkoj", rekao je seoski pravoslavni sveštenik Irineos Hadžiefremidis. "Oni nam uzimaju našu dušu, naše ime".

Hadžiefremidis je rekao da je današnja Makedonija sazdana na etničkim i verskim sukobima koje su vodile generacije Grka, Srba i Bugara, boreći se za teritoriju.

"Danas smo održali pomen ocu Jorgosu Papadopulosu koji je iskasapljen 16. juna 1907. godine jer misu nije držao na bugarskom jeziku", rekao je on.

Osećanja u Makedoniji su pođednako snažna, ali postoje široke razlike u mišljenjima.

"Nisam pratila potpisivanje. Da pratim šta? Kapitulaciju? Nestajanje mog identiteta?", rekla je penzionisana doktorka Vera Jovanova. "Nisam dobila njihovo odobrenje da budem ono što jesam. Ništa neće biti dobro u budućnosti. Ništa dobro za Makedoniju".

Taksista Dejan Stojanoski rekao je: "Kako god da nas zovu, makedonskom narodu treba šansa za bolji život i bolje standarde".

"Više me nije briga za ime. Toliko sam svime razočaran, da prestao da razmišlja i brinem", rekao je on.

Ipak, ceremonija potpisivanja je međunarodno priznata kao značajan događaj. Među prisutnima su bili zamenica generalnog sekretara UN za politička pitanja Rozmari di Karlo, šefica EU za spoljne poslove Federika Mogerini i komesar za proširenje EU Johanes Han.

Posrednik Ujedinjenih nacija za spor oko naziva, Metju Nimic, takođe je došao. Poslednje 24 godine Nimic je pokušavao da posreduje između Grčke i Makedonije, najpre kao izaslanik američkog predsednika Bila Klintona, a potom u ime niza generalnih sekretara UN.

Nimic je čestitao Ciprasu i Zaevu, dodavši da su prikazali "političku hrabrost i stratešku viziju" čega često nema. Dobio je topao aplauz, ne samo zbog svojih često uzaludnih napora da spor oko naziva postane stvar prošlosti, već zato što je danas bio i njegov 79. rođendan.

Od kako je Makedonija otišla iz Jugoslavije 1991. godine, Grčka se suprotstavljala njenom korišćenju naziva "Makedonija" jer je tvrdila da to podrazumeva teritorijalne pretenzije prema njenoj severnoj pokrajini Makedoniji.

Grčke primedbe odložile su priznanje Makedonije u UN do aprila 1993. godine, a i tada je priznata samo kao "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM)". Godine 1995. dve zemlje su potpisale "Privremeni sporazum" pošto je Makedonija pristala da izmeni svoju zastavu, za koju je Grčka takođe smatrala da joj je "uzurpirana".

"Volim da razmišljam pozitivno i stvarno se nadam da je ovo na dobro. Najzad, agonija se završava i (članstvo u) EU i NATO će postati stvarnost", rekla je Suzana Eftiska, umetnički kustos u Makedoniji.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side