09.12.2019 London

Britanski izbori u brojkama

Britanski izbori u brojkama Foto: Beta, AP
Britanci će za tri dana glasati na izborima koji će odrediti ne samo ko će u narednom periodu upravljati Velikom Britanijom već i kako će, a možda i da li će, zemlja napustiti EU.

Dok političke partije pokušavaju da pridobiju na svoju stranu neodlučne birače, evo nekih brojki oko kojih će se vrteti izbori.

Pravo glasa na izborima za 650 poslaničkih mesta ima oko 46 miliona Britanaca. Partija koja osvoji apsolutnu većinu formira vladu a njen lider postaje premijer. Ako nijedna stranka ne osvoji dovoljan broj poslaničkih mesta, ona koja ih ima najviše može pokušati da formira manjinsku vladu ili koaliciju s nekom drugom partijom.

Vladajući konzervativci su u trenutku raspisivanja izbora imali 298 poslanika, što znači da im je za većinu falilo više od 20. Gubitak većine nakon devet godina vlasti konzervativaca doveo je do toga da premijer Boris Džonson nije imao uspeha u usvajanju mera potrebnih za istupanje iz EU. Džonson tvrdi da će u slučaju pobede "sprovesti Bregzit u delo".

Opozicioni laburisti su raspuštanje parlamenta dočekali s 243 poslanika, a kampanju su vodili na guranju Bregzita u drugi plan i fokusirajući se na veću potrošnju na zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja, nacionalizaciju nekih ključnih industrija i komunalnih usluga, kao i obećanje da će svi Britanci dobiti besplatan pristup internetu.

Proevropske opozicione partije, Liberalne demokrate, Zeleni i velška stranka Plejd kamri, udružile su se zarad taktičkog glasanja i neće se nadmetati jedni protiv drugih u desetinama izbornih jedinica kako bi pobedu proevropskih kandidata učinili izvesnijom. Škotska nacionalna partija (SNP), s 35 poslanika treća po snazi u dosadašnjem sazivu, nije deo takozvanog "Saveza za ostanak" (Remain Alliance) iako se protivi Bregzitu.

Nedavno formirana Partija Bregzita nije imala predstavnike u parlamentu, a svoju želju da se iz EU istupi bez sporazuma o uslovima razlaza pokušaće da ispuni povlačenjem svojih kandidata iz preko 300 izbornih jedinica u kojima su 2017. pobedili konzervativci.

Prema za sada važećem rasporedu, Velika Britanija bi trebalo da napusti EU 31. januara 2020, odnosno za 53 dana.

Izbori u Velikoj Britaniji se obično održavaju na proleće, kada je vreme lepše. Poslednji izbori u decembru su održani pre 96 godina.

Bregzit i neka druga pitanja su do te mere zatrovali političku atmosferu da je više od 70 poslanika odustalo od kandidature za reizbor. Političari, bilo pristalice ili protivnici Bregzita, nalazili su se na meti uvreda i pretnji. Među onima koji su odustali od kandidature su mnogi umereni i proevropski konzervativci, laburistički poslanici koji tvrde da se rukovodstvo njihove stranke ne bori protiv antisemitizma i više viđenijih poslanica koje su takođe dobijale brojne uvrede.

Partije koje se nadmeću u svim izbornim jedinicama na kampanju mogu da potroše najviše 19,5 miliona funti, što je oko 30.000 funti po izbornoj jedinici.
 

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side