02.08.2018 Beograd

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”
Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

To samo po sebi i ne bi bila udarna vest da Njegovo Veličanstvo Predsednik tom prilikom nije rekao da je država obezbedila rekordne nagrade za fudbalsku reprezentaciju Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu u Rusiji i najavio da će državni tim dobiti 10 miliona evra ukoliko osvoji turnir.

Nije Aleksandar Vučić, NJPV, to obećanje tek tako dao. Znao je on veoma dobro da obećanja ništa ne koštaju. Obećavao je NJPV i hleb za tri dinara, i da će pohapsiti sve tajkune i lopove, počev od Đilasa, pa do onog (KOSMAJCA), čije ime niko ne sme ni da izgovori, da su za Savamalu krivi kompletni idioti i da će Siniša Mali biti smenjen (istina, i jeste, sada je “samo” ministar finansija), da ćemo imati najveće plate i penzije za dve-tri godine (ali nije rekao kada da počnemo da brojimo)...

Elem, kao dobar poznavalac fudbalskih (ne)prilika u Srbiji (ko li ono beše amnestirao od sudskog gonjenja Terzića i Džajića i postavio ih na rukovodeće funkcije u “njegovoj” Zvezdi?), NJPV je, između ostalog, u svojoj biografiji upisao i “navijač sa severa” i kao takav veoma dobro zna koliki su dometi “njegovog” nacionalnog tima (Kolinda, vrlo verovatno, nije bila na “severu” ali su joj njeni savetnici na vreme rekli da se ne “frlja” milionima jer... preti opasnost).

Za Vučića, tj. “njegovu Srbiju”, nije bilo opasnosti – naša reprezentacija je na Svetskom prvenstvu ostvarila rezultat koji se od nje i očekivao. Možda i više, bili su prvi, posle Nemačke, koji su napustili Mundijal. Dakle, nije bilo opasnosti da će državni budžet biti ispražnjen za DESET miliona evra. Kao što preti opasnost da će Vlada Srbije uložiti 150 miliona za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Ostružnici. Jer, čak i NJPV zna da nije dovoljno izgraditi “samo” stadion za šezdesetak hiljada ljudi već, između ostalog, treba za potencijalne navijače (istina njih u ovom trenutku i nema baš toliko, ni približno) već i za svakog desetog treba obezbediti parking-mesto.

O ostalim pratećim sadržajima da i ne govorimo. Ali, NJPV zna da obećanja ništa ne koštaju.

NJPV nije priredio “svečani prijem” za vaterpoliste uoči Evropskog prvenstva u vaterpolu. Jer, i njima bi morao da obeća “nešto”. Međutim, kao što sam već rekao, NJPV nije, kako to neki misle, naivan. Znao je (čak i on) da vaterpolisti nisu u rangu fudbalera – oni su najbolji u Evropi, na svetu, i ako njima obećaš nagradu za zlato, oni će je vrlo verovatno i osvojiti. Zapravo, osvojiće je oni bez njegove nagrade. Čak i njegovi “kompletni idioti” su, poput ogromne većine ljudi koji žive na ovim prostorima, znali da oni mogu o(p)stati na “krovu” Evrope i sveta. Njima NJPV nije smeo da obeća ni deseti deo onoga što je obećao fudbalerima.

Vaterpolistima je Vlada (čitaj NJPV) udelila “celih” 280.000 evra, a tu “radosnu” vest (za razliku od nikad većeg povećanja plata i penzija, dovođenja stranih investitora, otvaranja fabrika za 200 zaposlenih, svečano otvaranih kilometar i kusur metara auto-puta, i sličnih “uspeha”...) nije obznanio NJPV već je Vlada izdala saopštenje da je dodeljeno vaterpolistima: GOJKU PJETLOVIĆU, DUŠANU MANDIĆU, VIKTORU RAŠOVIĆU, SAVI RANĐELOVIĆU, MILOŠU ĆUKU, DUŠKU PJETLOVIĆU, NEMANJI VICU, MILANU ALEKSIĆU, NIKOLI JAKŠIĆU, ANDREJI PRLAINOVIĆU, FILIPU FILIPOVIĆU, STEFANU MITROVIĆU i BRANISLAVU MITROVIĆU, kao i selektoru DEJANU SAVIĆU.

Ostale članove Stručnog štaba – VLADIMIRA VJASINOVIĆA, STEFANA ĆIRIĆA, ŽARKA PETROVIĆA, VLADIMIRA PETROVIĆA (treneri), NIKOLU REPCA (lekar), VLADIMIRA RADOVIĆA, MARKA JOVIĆA (fizioterapeuti) i DEJANA STEVOVIĆA (mediji), Vlada (čitaj NJPV) ne spominje. Oni kao da nisu bili mesecima odsutni od svojih porodica niti dali doprinos četvrtom uzastopnom zlatu na Evropskim prvenstvima, oni su u Barselonu, valjda, išli poput nekih “navijača” u Rusiji i tamo se nisu, slučajno, našli u lošem društvu.

Naravno, NJPV nije propustio priliku da se sa zlatnim “delfinima” slika, saopšti njima i pre svega “svom narodu” lepe vesti – da će za zlato biti nagrađeni “koliko Srbija može da nagrađuje svoje šampione” i da će ON lično i Vlada učiniti sve da se popravi materijalna situacija, “da će država dati više novca nego ikada toj sportskoj organizaciji”. Meni to zvuči odnekud poznato, nije li to isto kao i najveće plate, najveće penzije? Obećao je i da će Olimpijski bazen u Vrnjačkoj Banji dobiti krov i da će... Samo nije rekao kada, da li će i to biti za “dve, najviše tri godine”. Nisam bio prisutan, pa ne znam da li je obećao i da će nekim “kompletnim idiotima” narediti da prekinu sa uništavanjem Partizana. Jer, taj klub je u poslednjih četrdesetak godina “lokomotiva” našeg vaterpola. U njemu su ponikli, stasali, stekli igračku afirmaciju Mirko Sandić, Zoran Janković, Milan Muškatirović, Igor Milanović, Aleksandar Šapić, Danilo Ikodinović, Aleksandar Šoštar... i bar 80 odsto igrača kojima se sada ponosimo.

Uspeju li u nameri da unište Partizan, plašim se da će “za dve, najviše tri godine” naši “delfini” postati “girice”. Ogromnoj većini igrača koji su osvojili zlato u Barseloni Olimpijske igre će biti poslednje veliko takmičenje. Ko će naslediti Filipovića, Prlainovića, Pjetlovića.... Klubovi koji su “veštački” stvoreni – Bečej, Radnički... mogu da zablistaju godinu, dve, najviše tri, i posle toga sledi potop. Jer, nije sve u novcu. Potreban je plan, program, ljubav prema sportu i ljudi koji znaju svoj posao. Partizan sve to ima, samo nema novac. Dakle, i za vaterpolo važi ona stara – nije sve u novcu, nešto je i u parama.

 

 

Rođen 1. avgusta 1957. godine u Jarkovcu (Banat), gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju završio u Beogradu, FPN nije – birajući između diplome i novinarstva izabrao ovo drugo. Počeo 1978. godine kao dopisnik zagrebačkog Večernjeg lista, pet godina kasnije “dopisuje se” sa novosadskim Dnevnikom, a od 1997. godine je u Danasu, sve do 2016, kada je, pošto je “izgubio dobar glas” (operisao rak glasnih žica), otišao u penziju. Poslednjih godinu dana iz hobija opet piskara za Danas.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side