02.08.2018 Beograd

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”
Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

To samo po sebi i ne bi bila udarna vest da Njegovo Veličanstvo Predsednik tom prilikom nije rekao da je država obezbedila rekordne nagrade za fudbalsku reprezentaciju Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu u Rusiji i najavio da će državni tim dobiti 10 miliona evra ukoliko osvoji turnir.

Nije Aleksandar Vučić, NJPV, to obećanje tek tako dao. Znao je on veoma dobro da obećanja ništa ne koštaju. Obećavao je NJPV i hleb za tri dinara, i da će pohapsiti sve tajkune i lopove, počev od Đilasa, pa do onog (KOSMAJCA), čije ime niko ne sme ni da izgovori, da su za Savamalu krivi kompletni idioti i da će Siniša Mali biti smenjen (istina, i jeste, sada je “samo” ministar finansija), da ćemo imati najveće plate i penzije za dve-tri godine (ali nije rekao kada da počnemo da brojimo)...

Elem, kao dobar poznavalac fudbalskih (ne)prilika u Srbiji (ko li ono beše amnestirao od sudskog gonjenja Terzića i Džajića i postavio ih na rukovodeće funkcije u “njegovoj” Zvezdi?), NJPV je, između ostalog, u svojoj biografiji upisao i “navijač sa severa” i kao takav veoma dobro zna koliki su dometi “njegovog” nacionalnog tima (Kolinda, vrlo verovatno, nije bila na “severu” ali su joj njeni savetnici na vreme rekli da se ne “frlja” milionima jer... preti opasnost).

Za Vučića, tj. “njegovu Srbiju”, nije bilo opasnosti – naša reprezentacija je na Svetskom prvenstvu ostvarila rezultat koji se od nje i očekivao. Možda i više, bili su prvi, posle Nemačke, koji su napustili Mundijal. Dakle, nije bilo opasnosti da će državni budžet biti ispražnjen za DESET miliona evra. Kao što preti opasnost da će Vlada Srbije uložiti 150 miliona za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Ostružnici. Jer, čak i NJPV zna da nije dovoljno izgraditi “samo” stadion za šezdesetak hiljada ljudi već, između ostalog, treba za potencijalne navijače (istina njih u ovom trenutku i nema baš toliko, ni približno) već i za svakog desetog treba obezbediti parking-mesto.

O ostalim pratećim sadržajima da i ne govorimo. Ali, NJPV zna da obećanja ništa ne koštaju.

NJPV nije priredio “svečani prijem” za vaterpoliste uoči Evropskog prvenstva u vaterpolu. Jer, i njima bi morao da obeća “nešto”. Međutim, kao što sam već rekao, NJPV nije, kako to neki misle, naivan. Znao je (čak i on) da vaterpolisti nisu u rangu fudbalera – oni su najbolji u Evropi, na svetu, i ako njima obećaš nagradu za zlato, oni će je vrlo verovatno i osvojiti. Zapravo, osvojiće je oni bez njegove nagrade. Čak i njegovi “kompletni idioti” su, poput ogromne većine ljudi koji žive na ovim prostorima, znali da oni mogu o(p)stati na “krovu” Evrope i sveta. Njima NJPV nije smeo da obeća ni deseti deo onoga što je obećao fudbalerima.

Vaterpolistima je Vlada (čitaj NJPV) udelila “celih” 280.000 evra, a tu “radosnu” vest (za razliku od nikad većeg povećanja plata i penzija, dovođenja stranih investitora, otvaranja fabrika za 200 zaposlenih, svečano otvaranih kilometar i kusur metara auto-puta, i sličnih “uspeha”...) nije obznanio NJPV već je Vlada izdala saopštenje da je dodeljeno vaterpolistima: GOJKU PJETLOVIĆU, DUŠANU MANDIĆU, VIKTORU RAŠOVIĆU, SAVI RANĐELOVIĆU, MILOŠU ĆUKU, DUŠKU PJETLOVIĆU, NEMANJI VICU, MILANU ALEKSIĆU, NIKOLI JAKŠIĆU, ANDREJI PRLAINOVIĆU, FILIPU FILIPOVIĆU, STEFANU MITROVIĆU i BRANISLAVU MITROVIĆU, kao i selektoru DEJANU SAVIĆU.

Ostale članove Stručnog štaba – VLADIMIRA VJASINOVIĆA, STEFANA ĆIRIĆA, ŽARKA PETROVIĆA, VLADIMIRA PETROVIĆA (treneri), NIKOLU REPCA (lekar), VLADIMIRA RADOVIĆA, MARKA JOVIĆA (fizioterapeuti) i DEJANA STEVOVIĆA (mediji), Vlada (čitaj NJPV) ne spominje. Oni kao da nisu bili mesecima odsutni od svojih porodica niti dali doprinos četvrtom uzastopnom zlatu na Evropskim prvenstvima, oni su u Barselonu, valjda, išli poput nekih “navijača” u Rusiji i tamo se nisu, slučajno, našli u lošem društvu.

Naravno, NJPV nije propustio priliku da se sa zlatnim “delfinima” slika, saopšti njima i pre svega “svom narodu” lepe vesti – da će za zlato biti nagrađeni “koliko Srbija može da nagrađuje svoje šampione” i da će ON lično i Vlada učiniti sve da se popravi materijalna situacija, “da će država dati više novca nego ikada toj sportskoj organizaciji”. Meni to zvuči odnekud poznato, nije li to isto kao i najveće plate, najveće penzije? Obećao je i da će Olimpijski bazen u Vrnjačkoj Banji dobiti krov i da će... Samo nije rekao kada, da li će i to biti za “dve, najviše tri godine”. Nisam bio prisutan, pa ne znam da li je obećao i da će nekim “kompletnim idiotima” narediti da prekinu sa uništavanjem Partizana. Jer, taj klub je u poslednjih četrdesetak godina “lokomotiva” našeg vaterpola. U njemu su ponikli, stasali, stekli igračku afirmaciju Mirko Sandić, Zoran Janković, Milan Muškatirović, Igor Milanović, Aleksandar Šapić, Danilo Ikodinović, Aleksandar Šoštar... i bar 80 odsto igrača kojima se sada ponosimo.

Uspeju li u nameri da unište Partizan, plašim se da će “za dve, najviše tri godine” naši “delfini” postati “girice”. Ogromnoj većini igrača koji su osvojili zlato u Barseloni Olimpijske igre će biti poslednje veliko takmičenje. Ko će naslediti Filipovića, Prlainovića, Pjetlovića.... Klubovi koji su “veštački” stvoreni – Bečej, Radnički... mogu da zablistaju godinu, dve, najviše tri, i posle toga sledi potop. Jer, nije sve u novcu. Potreban je plan, program, ljubav prema sportu i ljudi koji znaju svoj posao. Partizan sve to ima, samo nema novac. Dakle, i za vaterpolo važi ona stara – nije sve u novcu, nešto je i u parama.

 

 

Rođen 1. avgusta 1957. godine u Jarkovcu (Banat), gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju završio u Beogradu, FPN nije – birajući između diplome i novinarstva izabrao ovo drugo. Počeo 1978. godine kao dopisnik zagrebačkog Večernjeg lista, pet godina kasnije “dopisuje se” sa novosadskim Dnevnikom, a od 1997. godine je u Danasu, sve do 2016, kada je, pošto je “izgubio dobar glas” (operisao rak glasnih žica), otišao u penziju. Poslednjih godinu dana iz hobija opet piskara za Danas.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side