Vojislav Tufegdžić: Žrtve
16.04.2014 Beograd

Vojislav Tufegdžić: Žrtve

Vojislav Tufegdžić: Žrtve
Posle osam godina prebivališta na poternici, bega od petogodišnjeg zatvora po prvostepenoj presudi, sumnje da je oštetio državu za 30 miliona evra i upropastio trgovinski lanac vredan 325 miliona evra, nekadašnji direktor C marketa Slobodan Radulović skrasio se u Srbiji.

Slika bivšeg biznismena urušenog zdravlja po svemu odudara od fotografija iz arhiva na kojima se u presijavanju nadmeću skupoceno odelo, širok osmeh, upečatljiv sat...

Radulović je povratak najavio željom da obelodani istinu i dokaže status žrtve montiranog sudskog procesa. Iz sve snage optužio je Miroslava Miškovića i, poput pređašnjih pokajnika sa liste Interpola, naveo nekoliko politički zvučnih imena. Dopremio je, tvrdi, kilograme dokaza svoje nevinosti i tuđe oholosti.

Radulović se oseća žrtvom. Nije čuo, još gore je ako za to ne mari, da se „konop ne pominje u kući obešenog“. Sebe je ubedio, sada je red na sud i nas, da žrtve nisu hiljade njemu podređenih u preduzeću koje su novi vlasnici preuzeli po „drugačijim uslovima“. Nisu žrtve ni mali akcionari koji su imali drugačiju računicu od njegove.

Ma, nisu to ni nesrećnici koji su u zemljotresu ostali bez kuća i obnavljali ih ciglama obećanja, niti nevoljnici s Kosova kojima su iz Beograda slati milioni evra, a potom se, rekoše drugi, „izgubili u patriotizmu“. Radulovićeva dijagnoza tuđe krivice zarazno se kalemi u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku... Ni tamo niko ništa nije video, niti čuo, bili su nesnosna galama i golem mrak, odlučivali su drugi, brojali treći, naravno njima iza leđa...

Nema svrhe vagati krivicu između Radulovića i njegovih bivših prijatelja koje danas optužuje za propast, svoju ličnu, porodičnu i opštedržavnu. Sud izvesno raspolaže dokazima mimo Radulovićevog kofera. Sigurno nisu svi mogli da stanu u njega. Sadržina kofera se ovde drastično menja u zavisnosti od smera putovanja. U odlasku su puni lagodnog života, u povratku opterećeni „činjenicama“ teškim kao beton.

Drugačija slika: U danu kada je Radulović osvanuo u Srbiji u Engleskoj su sve utakmice počele sedam minuta nakon uobičajenog termina. Stotine hiljada ljudi na stadionima u minuti ćutanja podsećali su se na 96 žrtava koje su pre 25 godina zbog krivice policije i organizatora stradale na fudbalskom stadionu u Šefildu. Utakmica je prekinuta u 6. minutu i nikada više na 15. april nijedna neće početi pre 7. minuta. Žrtve su bili obični ljudi, ne huligani, najmlađa je imala 10 godina, otac i sin, dve sestre, dva brata. I još dva brata... Žrtve.

Pomračena slika: Razjaren neznanjem svojih fudbalskih miljenika, čelnik Partizana je pre desetak dana uporedio položaj svog kluba s položajem Jevreja pod Hitlerom. Kaže, nije nikog uvredio, jer i oni su žrtve! I Radulović i svi preseljeni s poternica u ćelije tvrde da su žrtve. Da ih progone. Muče, uništavaju im ugled... U njihovom vidokrugu drugih nema. Ili im je prosto sudbina neprimetna. Čak i da su žrtve, sami su krivi. Mrak.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side