Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra
21.09.2019 Beograd

Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra

Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra
Zašto ljudi veruju samo predsedniku?

Samo jedno gostovanje predsednika na televiziji bilo je dovoljno da nam stavi do znanja ono što većina nas zna. Nikada neće smeniti Sinišu Malog, makar to i rektorka preporučila. Nebojša Stefanović će ostati ministar, i pored dokaza o lažnom doktoratu i aferi njegovog oca. Zoran Babić će i dalje crtati koridore po Srbiji, bez obzira da li je on vozio onaj auto ili ne, a Vesić će nastaviti da (de)gradi(ra) Beograd, bez straha da će ikad snositi posledice.

Žestina kojom Vučić brani svoje čauše je zaista neverovatna. Po prvi put u novijoj srpskoj istoriji imamo na vlasti nekoga ko je, reklo bi se, u stanju da odbrani neodbranjivo. Koristeći različite mehanizme, od onog "ne dam njega", preko "ovo je najgluplje obrazloženje koje sam ikada čuo", pa sve do "napadom na njega, vi u stvari napadate mene", predsednik odaje utisak snažnog i nepokolebljivog čoveka uvek spremnog na borbu. Osim ako to nije tv duel sa nekim iz opozicije.

Kako mu to uspeva i odakle crpi silnu energuju, pitanje je koje svakodnevno sebi postavljaju zaljubljeni čitaoci Informera i ostalih tabloida, ne shvatajući da upravo u njihovoj lakomislenosti počiva "nadljuska snaga ovog neverovatnog čoveka" kojem se oni dive. Da njihovo bezpogovorno gutanje svakog slova na papiru od 20 dinara garantuje pozicije, ne samo dvorskim ludama, već i "kralju" lično. A šta rade i kako se ponašaju kraljevi najbliži saradnici?

Uljuljkani visokim rejtingom svoga lidera, smeli stranački aparatčici neretko prelaze granice odobrene zakonom, vođeni idejom da im je sve dozvoljeno zahvaljujući pobedi na izborima. S vremena na vreme neke njihove radnje isplivaju na površinu i taman kad pomislimo: "Ovaj je gotov, sad ne može nikako da se izvuče", eto ga predsednik da nam objasni kako je ono što mi doživljavamo kao aferu samo "gomila gluposti koje nemaju veze sa mozgom". Tako se paljenje kuće novinaru, kao i priče o lažnim doktorskim disertacijama, helikopteru, stanovima u Bugarskoj, tetki iz Kanade, trgovini oružjem, pretvaraju u prljavu političku kampanju zlonamernih ljudi, čiji je jedini cilj da diskredituju Vučića. Nalogodavci napada na njega po pravilu su Đilas, Šolak , ali i mnogi drugi koje redom i po potrebi nabraja.

Na taj način, ovaj politički Bufon, uspeo je da skine sve zicere koje je imala opozicija, kao i onaj deo javnosti koji mu nije naklonjen, prebacujući težište igre na njihovu polovinu terena i optužujući ih da stoje na putu napretka i boljitka Srbije. Dakle,  glavni aduti "granitne odbrane" ovog iskusnog golmana jesu manipulacija i banalizacija zdravog razuma.

"Sad će prosečna plata preko 500 evra. E, da li je Vučić peder ili nije, ali plata je veća",  kazao je predsednik vozeći se novim autoputem grandioznog naziva "Miloš Veliki".  Maestralnom manipulacijom podataka, gde je onaj koji se odnosi na platu neistinit, a ovaj drugi nepotvrđen i nebitan, Vučić objašnjava svom anesteziranom biračkom telu kako je on uvek spreman da istrpi sve udarce da bi oni živeli bolje. Vreme i mesto gde će to izgovoriti nije slučajno izabrano. S druge strane, izmanipulisani glasači, davno odviknuti da vagaju ono što izgovore vladajući političari, prihvataju predsednikove reči kao jedinu pravu i moguću istinu. Kao nešto što se nikada ne dovodi u pitanje. Tako je projekat "Beogradska gondola", koji je stručna javnost dugo osporavala, zahvaljujući samo jednoj izjavi predsednika postao "turistička atrakcija budućnosti." Trg republike, čiju rekonstrukciju od početka prate brojne kontroverze, predstavljen je kao "prelepo mesto kakvo Beograd zaslužuje." Da li po zasluzi ili ne, činjenica da glavni grad Srbije postepeno postaje evropska prestonica kiča (ko je rekao novogodišnja rasveta?) nije nešto sa čim se bi se trebalo hvaliti, ali ako verujete rečima predsednika, umesto svojim očima,  to ne bi trebalo da vas brine.

A kad se jave problemi, kao što je pucanje kocki i popravka već rekonstruisanog Trga, odgovor je spreman:

"Ponosan sam na to kako se u Beogradu gradi i presrećan sam jer će se za 20 godina pričati da je to urađeno, ja se nadam, u Vučićevo, a ne u Vesićevo vreme“, kazao je predsednik, rušeći tako Vesićev san da on bude taj čiji će tragovi mirisati i godinama kasnije. Zatim je, po već oprobanom receptu, usledio Vučićev kontranapad:

„Kojim god mostom da idete, vidite koliko je Beograd lepši. Slavija je uredjen trg sa fantastičnom fontanom. A oni su tamo sipali deterdžent, uništavali je motkama stručnjaci. I za sve što su imali protiv – sve izgleda lepše."

"Lepota će spasiti svet", glasi čuveni citat iz romana Idiot, čiji je autor Dostojevski. Možda bi i nama bilo lakše ukoliko bismo ubedili sebe da je sve što nam se dešava smisleno i mnogo lepo. Da uživamo plivajući prsno u vodi punoj fekaljija, koja se sliva niz naše ulice, znajući da nas prvog u mesecu čeka plata od 500 evra. A možda je ipak bolje da nekome konačno stavimo do znanja da je idiot. I to kompletni.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge

    Da je u Kini brza pruga između Pekinga i Šangaja građena brzinom koja se ostvaruje između Pazove i Tošinog bunara, tih oko 1.300 kilometara gradilo bi se 150 godina, a izgrađena je za oko 4-5 godina.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side