17.09.2019 Beograd

Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?
"Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

Na prvi pogled, sveštenikova zabrinutost bi se mogla tumačiti kao briga dobrog pastira za izgubljenim stadom. Kao javno iskazivanje bojazni usled okolnosti pod kojim nam deca odrastaju. Kao nemogućnost da konačno odgovori na pitanje svih pitanja: "Kako da detetu, kad to vidi na televiziji, objasnim da to nije normalno?" Ali, to je samo na prvi pogled.

Kao i svi, tako i sveštena lica imaju pravo na svoje mišljenje. To uopšte nije sporno. Živimo u vremenu kad je slobodno izražavanje mišljenja ustavna kategorija, jednako koliko i pravo čoveka da bira ko i šta će biti. E, baš tu dolazimo do dela gde je gore citirana izjava problematična. Upravo je otac Antonije taj koji je podelio ljude na njihove i naše, osporivši im pravo na slobodan izbor, da bi nakon toga, kao krivce za nastalu podelu, označio majke i nevaspitanje dece. I to nije prvi put da jedan crkveni velikodostojnik, zaboravljujući da u svojim redovima ima jednog Pahomija i Kačavendu, uperi prst ka ženama i označi ih kao razlog svih naših posrnuća.

Apostrofiranje majki kao glavnih krivaca zbog toga što su im deca homoseksualci, jer se one, eto, bave feminizmom i nemaju vremena za svoju decu, jeste narativ koji se veoma često čuje od strane sveštenstva, ali i ljudi koji su, iz nepoznatih razloga, odlučili da su baš oni ti koji određuju šta je u ovom društvu prihvatljivo, a šta nije. Sveštenikova priča o majkama je odličan primer odnosa Crkve prema ženama i o tome kako ova verska institucija vidi njihovu ulogu. A da li bi dete postalo homoseksualac da je majka, kako to Crkva zamišlja, ceo dan sedela kod kuće, spremala ručak i vaspitavala dete? Možda bi, a možda i ne bi. Ne postoji naučna studija koja dokazuje da (ne)prisustvo majke u životu deteta presudno utiče na njegovo seksualno opredeljenje. Nikada niko to nije uspeo da dokaže. S druge strane, brojna istraživanja su potvrdila da značajan broj dece, koja su zanemarena od strane roditelja, odrasta u ljude koji će bez problema nekome gurnuti baklju u lice, ili slomiti rebra, ukoliko primete da se taj neko drugačije verski, nacionalno i seksualno deklariše. U ljude koji će biti spremni da na poziv  verskih vođa izađu na ulicu kako bi batinama prevaspitali i vratili "na pravi put" one druge,  koje su "majke zapustile. "

Ali, nisu deca kriva zbog toga. Nisu ni roditelji isključivi krivci. Odgovornost je na onim ljudima koji,  kao gorepomenuti sveštenik, imaju uticaj na javno mnjenje i kreiraju ga onako kako njima odgovora, pretvarajući naše živote u rijaliti program, zatrovan najgorim prostaklucima, mržnjom, besom i agresijom. U misiji da naprave od građanina poslušnika, upravo oni koriste rastrzanost roditelja koji, u borbi da prežive "Zlatno doba", ne mogu u potpunosti da se posvete deci, pa ih ostavljaju na milost i nemilost tabloidnog okruženja.

A kako izgleda to okruženje? Samo dan ranije, pre nadahnute i nadasve zabrinute izjave oca Antonija, dogodio se još jedan slučaj vršnjačkog nasilja, ovoga puta u dvorištu osnove škole u Barajevu. Dve devojčice snimljene su kako tuku i iživljavaju se nad svojom školskom drugaricom, udarajući joj naizmenično šamare, dok se druga deca smeju i navijaju. One su shvatile da će tako najlakše rešiti problem koji imaju sa vršnjakinjom, misleći da je to legitiman način, jer to rade i odrasli  koje svaki dan viđaju na televiziji i na internetu.

Direktor škole je kasnije objasnio da je uticaj rijalitija razlog zbog kojeg su se devojčice odlučile na ovakav korak.

"Sve ono što vide u rijaliti programima, one to reprodukuju. U slučaj je umešana i učenica druge škole koja se došla sa Voždovca da se bije", naveo je direktor.

Redosled narednih događaja je lako predvideti. Devojčice će biti kažnjene, a ministar prosvete će, onako strogo i roditeljski, osuditi taj događaj. Tabloidi će početi sa pričom kako je reč o "deci monstrumima", čiji roditelji ne bi ni trebalo da imaju decu, dok će stručnjaci u televizijskim emisijama objašnjavati  zašto nam se dešava vršnjačko nasilje i kako ga sprečiti. I tako dva dana, dok svi ne zaboravimo da se ono uopšte i desilo. Onda se opet vraćamo u rijaliti, gde "čike sa kravatama" pričaju o batinašima, ubistvima, krađama, linču, silovanju, nasilju... Gde predsednik države zove četvoricu opozicionara “na ferku.” Gde se neki čudni ljudi u nekom zatvorenom prostoru svakodnevno tuku i nazivaju najgorim imenima. Naravno, i to će tabloidi da isprate. Samo što će nam ovoga puta ponuditi i detalje. Ko je kome pokazao međunožje, ko je kome prvi opsovao majku, ko je koga prvi pljunuo, udario, sa sve "FOTO"  i "VIDEO" u zagradi.

One devojčice nikada neće moći da shvate zbog čega su kažnjene za nešto za šta odrasli dobijaju pažnju i novac, niti će oni koji ih kažnjavaju umeti to da im objasne.

I dalje će se postavljati ono čuveno, kliše  pitanje:"Kako da detetu, kad to vidi na televiziji, objasnim da to nije normalno?" Njega će i dalje koristiti ljudi koji se, poput oca Antonija, bore  za "više vrednosti" i odnosiće se isključivo na osobe drugačije seksualne orijentacije, dok devojčicama, učesnicima vršnjačkog nasilja, nikada niko neće ni pokušati da objasni zbog čega su kažnjene za nešto što je na televiziji predstavljeno kao potupno normalno.
Zato se pitam: "Kako da objasnim sutra svom detetu zašto ste toliki licemeri?"

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side