Vladimir Gligorov: Zavera
24.11.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Zavera

Vladimir Gligorov: Zavera Foto: Medija centar
Kako razumeti tvrdnje o tome kako Sjedinjene države i Evropska unija imaju za cilj destabilizaciju srpske vlade? Teorija zavere je pružila tri mogućnosti, bar kada je reč o najnovijem srpskom slučaju.

Za prvom posežu oni koji polaze od premise da se ništa ne događa što nije odlučeno u Vašingtonu. Ovome su obično skloni pojedini američki komentatori i intelektualci, nezavisno od toga da li su kritički nastrojeni prema američkoj spoljnoj politici ili je naprotiv podržavaju, a onda i oni u Beogradu koji se na njih oslanjaju, slažući se sa njima ili ne u nekom konkretnom slučaju. Tu spada i holivudska verzija, gde je stvarni zaplet u sukobu oko para ili moći u američkom glavnom gradu i onda sva hipokrizija koja ide uz to. Čitav taj antiamerikanizam je zasnovan na nekoj kič teoriji o zaveri, bilo da je politička, finansijska ili kulturna.

Recimo, izbiju demonstracije u Kairu ili Kijevu, to se objašnjava političkim ili finansijskim interesima jednog ili drugog centra moći u Vašingtonu, ili same Imperije. Jeste, Egipćani i Ukrajinci imaju razloge da budu nezadovoljni, ali to je za Imperiju samo sredstvo, koje se koristi kada joj je to u interesu. Svi ti ljudi koji izlaze na trgove da traže legitimnu vlast su samo sredstvo ispunjenja ciljeva nekog manipulatora u Vašingtonu. Brisel tu igra ulogu dobrog policajca ili, ponekad čak, i njegovog rđavog partnera – ovo poslednje kada je Imperija zabavljena važnijim zaverama.

Ili, uzmimo za primer NATO, odnosno njegovo širenje na Istok i Jug, do čega nikako ne dolazi zato što to traže zemlje koje su se tek oslobodile sovjetskog jarma, ili se suočavaju sa drugim pretnjama sopstvenoj bezbednosti, i uostalom nemaju sopstvenu nuklearnu zaštitu – već zato što Amerika ima agresivne namere prema Rusiji, a i prema drugim zemljama, prema celoj planeti zapravo. Konkretnije, ruska intervencija u Ukrajini je odgovor na nameru Amerike da Ukrajinu priključi NATO savezu. Tačno je, ponekada se kaže, da za to ne postoji saglasnost u samoj toj organizaciji, a jednoglasnost je zaista potrebna, usled čega se od toga odavno odustalo, ali to samo znači da nam nisu poznati svi detalji zavere. Možda je plan da Ukrajina postane član NATO saveza tako što neće postati njegov član? Ništa, naravno, ne stoji na putu Vašingtonu da obezbedi upravo taj ishod, kolikogod da zvuči nemoguće, kao uostalom i svaki drugi.

Druga mogućnost jeste da se prihvati dodatna premisa – znamo da u toj konkretnoj stvari sve zavisi od odluke Vašingtona, pa se nameće objašnjenje da je takva odluka tamo i doneta, jer se upravo takva stvar i dogodila. Recimo, haški tribunal ne odlučuje ništa sam, već samo ono što mu nalože, kako se to kaže, Amerikanci. Pa, ako se nešto dogodilo, recimo pušten je na kućno lečenje neko kome se sudi, onda su o tome odluku donele vlasti Imperije. A pošto znamo, kao što i oni znaju, da će ta osoba učiniti sve da se osveti ljudima na vlasti u Srbiji, što će najbolje postići ako im destabilizuje upravo tu vlast, to znači da su, u konkretnom slučaju, Amerikanci pustili Šešelja da bi destabilizovali srpsku vlast. Uzmimo da neko naivan upita zašto? Odgovor je, pa zato. To je očigledno. Tu negde treba naći i ulogu za neoliberale, građaniste i drugosrbijance, koji se naravno prave naivni, i to je to.

Treća mogućnost jeste da se ukaže na stvarnu zaveru, u kojoj važnu ulogu ima navodna (ili stvarna, svejedno) američka zavera. Amerika, zapravo, nije primetila, što je tipično, kazaće neki, recimo, veoma dobro upućeni istoričar, za svaku Imperiju na zalasku da ne primeti da postoji alternativni centar moći, ili čak više njih – prosto ih arogancija zaslepljuje. Zbog toga ona teži da destabilizuje srpsku vladu kako bi je učinila još poslušnijom, ne videći, zapaziće dalekovidi političar, da zapravo pada u zamku alternativne, naravno dobronamerne, imperije, kojoj bi srpske vlasti mogle da se okrenu. Tako da su, zapravo, odlukom o Šešeljevom privremenom povratku iz Haga, kako bi se lečio kod kuće, dok čeka nastavak suđenja ili presudu, a od koga se očekuje da destabilizuje srpsku vladu, dakle tom odlukom američki su zaverenici pali u zamku ruske zavere da se srpskim vlastima otvori mogućnost promene spoljne politike i novo savezništvo sa Rusijom. Koje je i inače poželjno i prirodno, a sada je i sasvim opravdano.

A Brisel? Pa, oni tamo, što se bave krastavcima i bananama, ili su suviše birokratizovani da bi razumeli ili su u vlasti Imperije ili su zlonamerni, gotovo profesionalno i ideološki. To se sve uklapa u teoriju zavere, jer je ona sveobuhvatna: koliko god da zavera otkrijete, svaka je zapravo samo instrument neke još zaverenije, ako tako mogu da kažem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side