05.03.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Zašto se Evropska unija još nije raspala

Vladimir Gligorov: Zašto se Evropska unija još nije raspala
Korbin, vođa Laburista, predstavioje stav stranke o odnosima Velike Britanije sa Evropskom unijom. Ključan je odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.

Najpre, u čemu je razlika između carinske unije i jedinstvenog tržišta? Pod prvim se podrazumeva zajednička carinska politika prema trećim zemljama. Ona može da bude puna ili delimična. Ponekad zemlje žele da preuzmu carinsku politiku neke druge zemlje ili, kao u ovom slučaju, regionalne zajednice prema trećim zemljama, recimo, u oblasti trgovine industrijskom robom. Ili i u uslugama. Ili u svemu. Oko toga je, naravno, potrebno postići dogovor. Posle toga, eventualne promene u carinskoj politici mogu da vode ili prihvatanju tih promena ili napuštanju carinske unije. Laburisti se sada zalažu za punu carinsku uniju sa Evropskom unijom, što znači da će u budućnosti njihova zemlja preneti carinsku politiku na Evropsku uniju.

Jedinstveno tržište je više od carinske unije jer podrazumeva ne samo jedinstvenu trgovačku politiku već i jedinstveno uređenje unutrašnjeg tržišta. Laburisti bi hteli da se to odnosi na sva tržišta osim na tržište rada, mada njihov najnoviji stav o tome zapravo samo obećava uticaj na prekogranična kretanja radnika, a ne i neka posebna ograničenja. Različite vrste uticaja na kretanje radnika unutar Evropske unije već postoje u mnogi zemljama, tako da to čak i ne bi bilo nešto što je u neskladu sa jedinstvenim tržištem, onakvim kakvo je sada. Jedino što Britanija ne bi mogla da utiče na promene u tržišnim propisima do kojih će neminovno dolaziti.

Konačno, Laburisti su sada spremni da prihvate doprinose budžetu Evropske unije kako bi obezbedili članstvo u carinskoj uniji i prisustvo na jedinstvenom tržištu. Razlog što su oni na to spremni jeste taj što razumljivo strahuju da će napuštanjem Evropske unije, ukoliko je ono potpuno, zaposleni, radnici dakle, izgubiti prava koja sada imaju. Ovo je predvidljivo. Ukoliko Britanija želi da zameni tržište Evropske unije nekim drugim, bilo da je reč o Americi, Kini ili Indiji, trgovački ugovori koje će s njima sklopiti ili će podrazumevati prihvatanje nižih standarda za zaposlene, ili će sama trgovina tome voditi jer će inače biti teško obezbediti konkurentnost na tim tržištima.

Ovde možda ima smisla mala digresija. Mnogi koji su glasali za napuštanje Evropske unije računali su da će smanjena konkurencija stranih radnika dovesti do povećanja njihovih primanja, a i do veće sigurnosti za radna mesta. Ovo je uglavnom u neskladu sa činjenicama jer strani radnici u najvećoj meri ne konkurišu domaćim. Nasuprot tome, veća okrenutost tržištima na kojima su i naknade niže i prava manja svakako će uticati na plate i prava britanskih radnika. Sa stanovišta Konzervativne stranke, to je politički prihvatljivo jer će zapravo porasti uticaj onih koji za njih glasaju, ali to je bez sumnje nepovoljno po stranku koja bi da predstavlja radnike i zaposlene.

Šta to govori o samoj Evropskoj uniji? Pre svega to da postoji zainteresovanost čak i zemalja kao što je Velika Britanija da imaju pristup jedinstvenom tržištu. I zaista, prvobitni motiv za pristupanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici bio je upravo taj da se slobodno trguje sa članicama Zajednice. Taj je motiv jak i kada je reč o svim drugim zemljama članicama Unije. Ključni razlog zbog kojeg se Evropska unija još uvek nije raspala jeste interes da se bude deo jedinstvenog tržišta. Tako da dok je tog interesa, opstaće i Evropska unija.

Ovome bi trebalo dodati i interes za članstvo u monetarnoj uniji. Velika Britanija nije morala i ne mora da se bavi evrom jer nikada nije odustala od sopstvenog novca. Međutim, zemlje kao što je, na primer, Italija imaju interes da koriste evro zato što jeftinije mogu da finansiraju svoje privatne i javne dugove nego što bi to bio slučaj ako bi se vratili liri. To čini privatne i javne budžete održivijim nego što bi bili ukoliko bi se plaćale veće kamate. Pogotovo sada kada će se kamatne stope, kako izgleda, povećavati manje-više svuda u svetu. Izvan evra, Italija bi već snosila troškove očekivane promene monetarnog režima američke centralne banke, dok će taj efekat biti sporiji i znatno blaži unutar evropske monetarne unije.

Konačni razlog što se Evropska unija ne raspada jeste taj što povećana bezbednost, svakako najvažniji evropski problem, istorijski posmatrano. Kako je do uklanjanja teritorijalnih sukoba došlo jer su trgovački, komercijalni interesi u osnovi evropskog političkog sistema, nivo bezbednosti koji sada preovlađuje u Evropi, i zapravo samo unutar Evropske unije, zahteva veoma male političke i vojne troškove. Lako je videti kako bi izgledali odnosi među državama ukoliko bi se počelo razmišljati, što bi se reklo, geopolitički i geostrateški.

Tako da se Evropska unija još uvek ne raspada zato što je jedinstveno tržište korisno čak i onima koji bi da je napuste, zato što se lakše prevazilaze finansijske krize i zato što su rizici po bezbednost značajno smanjeni. To još uvek ne znači, kao što znamo iz jugoslovenske i postjugoslovenske istorije, da se Unija neće svejedno raspasti, ali zasad još uvek neće.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side