Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro
23.12.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro Medija centar
Zašto se raspao jugoslovenski novčani savez, a evropski opstaje uprkos mnogobrojnim sličnostima? I šta bi se iz toga moglo zaključiti o novčanoj politici u malim, otvorenim privredama kao što su one na Balkanu?

Najpre o sličnostima. Osnovna je u tome što su u Jugoslaviji, kao i sada u zoni evra, postojale zemlje poverioci i zemlje dužnici. Onda su to u velikoj meri bile Slovenija i Hrvatska, a sada je to u evrozoni pre svih Nemačka. Uz to, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u evrozoni, nije postojao takozvani bankarski savez, pre svega usled značajne fiskalne decentralizacije. Zapravo, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u Evropskoj uniji, nisu postojali neposredni poreski prihodi, osim onih od carina. To praktično znači da su ne samo sve značajne socijalne funkcije decentralizovane na zemlje članice, već i da zaštitu od eventualnih finansijskih kriza treba da pruži lokalni, a ne savezni budžet. Iz čega se može predvideti da će novčani i politički savez biti stavljen na veliku probu ako dođe do krize dugova, stranih ili domaćih. Postaviće se pitanje o tome ko bi trebalo da plaća čije troškove i zašto, a odgovor bi mogao da bude da nema spremnosti da se oni snose zajednički i onda zapravo i nema zajednice.

U jugoslovenskom slučaju do raspada nije došlo pretežno iz ekonomskih ili monetarnih razloga, pa bi se čak moglo reći da je postojala spremnost da se s njima zemlja suoči jer je 1988. došlo do solidarnog preuzimanja odgovornosti za sve strane dugove, a korišćena je i inflacija kako bi se smanjili ili eliminisali unutrašnji dugovi. Do raspada je došlo iz političkih razloga, ali to je druga tema.

U Evropskoj uniji nema spremnosti da se uspostavi zajednica poverilaca i dužnika ili se ona veoma sporo formira. Takođe, ne razmišlja se o tome da se pribegne finansijskoj represiji, dakle da se inflacijom oporezuju poverioci i pomogne dužnicima. Razlika je i u tome što se politički sporovi rešavaju demokratskim i sredstvima dogovaranja unutar institucija Evropske unije. Zaista, popularnost nacionalista raste, ali za sada više kao glas protesta, a manje kao realna alternativa. Ima onih koji smatraju da bi upravo u tim okolnostima bilo lakše odustati od novčanog saveza i povratiti monetarnu suverenost, ali to još uvek nije popularno praktično nigde. Zašto?

Osnovni razlog je taj što se procenjuje da bi međudržavna preraspodela bila manja od one unutar samih država. Drukčije rečeno, izgubili bi domaći poverioci, štediše pre svih, i to više nego što bi se dobilo nestajanjem ili smanjenjem obaveza prema stranim poveriocima. Uz to, dodatno bi se smanjila vrednost ne samo rada, već i imovine svake vrste. U izvesnom smislu odustajanje od vraćanja stranih dugova bilo bi nadoknađeno prodajom imovine strancima po znatno nižoj ceni. To je u velikoj meri ono što dogodilo u Jugoslaviji i u zemljama koje su iz nje nastale. Nije da se to nije predviđalo, ali se računalo da će se sve to nadoknaditi političkim dobicima. Te zablude za sada u Evropskoj uniji nema, pa tako i nema zahteva za novčanom devolucijom.

Šta to znači za male balkanske zemlje koje imaju sopstveni novac? Ono što se vidi jeste da one nisu postigle nikakvu monetarnu suverenost. Zapravo, jugoslovenski dinar, koji nikada nije bio u potpunosti konvertibilan, osim možda manje od godinu dana 1990, bio je razmenljiv za drugi novac praktično svuda gde je to bilo značajno, dok se to ne može reći za novac gotovo svih balkanskih zemalja. Evro i ponegde dolar je stvarni ili rezervni novac, domaći je novac zapravo samo sredstvo inflatornog poreza ili zarade na takozvanoj senjoraži (proviziji centralne banke na štampanju novca).

Teorijski, sopstveni bi novac mogao da bude od koristi kao sredstvo održavanja konkurentnosti privrede. Recimo, u sadašnjim okolnostima kuna bi mogla da devalvira, kao što je devalvirao dinar, na primer. To bi trebalo da podrži izvoz i ubrza privredni oporavak. Ovo bi trebalo da se dogodi preko smanjenja plata u evrima, ukoliko naravno plate nisu indeksirane u evrima. To svakako nije slučaj sa zemljama koje su već neko vreme u novčanom savezu, što je dodatni razlog da vraćanje novčane suverenosti ne izgleda naročito privlačno ni privrednim i monetarnim vlastima.

U većini balkanskih zemalja koje imaju svoj novac monetarne vlasti nisu sposobne da koriste režim plivajućeg kursa, dok devalvacije uglavnom teže da imaju kratkoročno dejstvo usled ubrzanja inflacije i tereta dugova u stranom novcu. Tako da kada zemlje članice evrozone uporede stanje u kojem se nalaze sa onim u uporedivim zemljama koje imaju sopstveni novac (o efektima raspada jugoslovenske novčane unije da i ne govorimo), ostanak u Evropskoj monetarnoj uniji izgleda sasvim privlačno.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side