Vladimir Gligorov: Zamka likvidnosti
29.04.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Zamka likvidnosti

Vladimir Gligorov: Zamka likvidnosti
Ne samo Pol Krugman, već i Međunarodni monetarni fond (MMF), upozoravaju da su izazovi sa kojima se privredna politika suočava u ovoj krizi razlikuje od onih u uobičajenim poslovnim ciklusima – zato što je monetarna politika sputana zamkom likvidnosti pa je, kratkoročno posmatrano, potrebna ekspanzivna fiskalna politika.

Doduše, programi koje MMF nudi zemljama koje se suočavaju sa velikim finansijskim problemima uglavnom pozivaju na štednju i, dakle, na restriktivnu fiskalnu politiku. Otkuda ta nesaglasnost?

Šta je zamka likvidnosti? Kada je reč o dolaru, britanskoj funti, jenu ili evru, to je kada je kamatna stopa odgovarajuće centralne banke jednaka nuli ili je veoma blizu njoj. Usled toga, monetarnom se politikom ne može na uobičajen način podstaći privredna aktivnost, jer kamatna stopa ne može dodatno da se smanji.

Tako da ako domaćinstva i preduzetnici i pri kamatnoj stopi od nula odsto cene da im se više isplati da drže novac, a da ga ne ulažu, centralna banka ne može da na njihovo ponašanje utiče smanjenjem kamatne stope čime bi, kad bi mogla, učinila držanje novca još manje privlačnim, a čime bi uticala na potrošnju ili na ulaganja, a u najboljem slučaju, i na jedno i na drugo.

Ukoliko, dakle, bar uobičajene monetarne mere postaju nemoćne, alternativa je povećana javna potrošnja ili smanjenje poreza, što naravno vodi povećanom zaduživanju i rastu javnog duga.

No, u okolnostima kada su kamatne stope praktično jednake nuli, zaduživanje države je zapravo veoma jeftino, što dodatno opravdava ekspanzivnu fiskalnu politiku. Kasnije, naravno, kada se izađe iz zamke likvidnosti, neophodno je smanjiti javnu potrošnju ili povećati poreze ili neku kombinaciju jednoga i drugoga.

Šta, međutim, činiti kada je svet u zamci likvidnosti, ali neka konkretna, mala, a finansijski rovita privreda, ne može da dođe do dodatnih kredita prema niskim kamatnim stopama? Recimo, balkanske zemlje zajme po kamatnim stopama od pet do sedam odsto u evrima. U tom se smislu može reći da se i one nalaze u zamci likvidnosti?

Pre godinu ili dve veoma je bilo popularno poređenje Španije sa Velikom Britanijom po tome što je razlika prinosa na njihove državne obveznice bila velika, a javni dug ove druge bio je veći od one prve (kao procenat od BDP-a). Objašnjenje je bilo da Velika Britanija zajmi u svom, a Španija u tuđem novcu, jer svoj nema.

Koliko je to tačno druga je tema, pogotovo što su se stvari promenile posle promene politike Evropske centralne banke koja je stavila do znanja da je evro, naravno, i španski novac.

No, kako stoji stvar sa zemljama koje imaju sopstveni novac, ali ga malo ko koristi? To je, uglavnom, balkanska situacija. Dinar, kuna ili denar ne koriste se previše ni kada se štedi niti kada se daju krediti. Usled bojazni da bi centralna banka u svakom času mogla da odluči da ih obezvredi, rizik finansiranja u domaćem novcu trajno je povećan, usled čega se ne samo isplati štedeti u evrima, uglavnom, već i uzimati kredite u inostranstvu, usled čega su kamatne stope u domaćem novcu visoke, pa se čak i države sve više zadužuju u inostranstvu, gde im se zaračunavaju visoke kamate, po nekoliko procentnih poena iznad onih koje plaća zemlja čiji je to novac i koje su uhvaćene u zamci likvidnosti.

Tako nastaje monetarno-fiskalni režim kad centralna banka ne može baš mnogo da uradi na smanjenju kamatnih stopa, mada su one visoke ili veoma visoke, a fiskalne vlasti ne mogu da se zadužuje dodatno, jer javni dug raste neodrživim tempom pošto su i kamatne stope u stranom novcu previsoke čak i ako se privreda ne bi nalazila u recesiji ili u stagnaciji, već bi imala relativno pristojan privredni rast.

U tim okolnostima MMF bi ili mogao da dela kao svetska centralna banka – otprilike kao što je odlučila da se ponaša Evropska centralna banka kada je reč o evrozoni – ili mora da nastavi da upozorava na neodrživost fiskalne politike zemalja koje merama sopstvene centralne banke ne mogu da pojeftine kreditiranje.

Kako je prva opcija ili sasvim neizvodljiva ili može samo u veoma ograničenom smislu da se koristi, ostaje ovo drugo. To je i razlog da MMF poziva razvijene zemlje da ne mare za fiskalne deficite dok se ne obezbedi održivi privredni oporavak, a traži od malih, manje razvijenih, a finansijski problematičnih zemalja, čak i kada se nalaze u recesiji i čija je monetarna politika nemoćna kao da je uhvaćena u zamku likvidnosti iako su kamatne stope neprihvatljivo visoke – da se posvete štednji, da smanjuju potrošnju i povećavaju poreze kako bi smanjile fiskalne deficite i tako obuzdale rast javnog duga.

To samo steže zamku likvidnosti i pogoršava stanje u javnim finansijama, jer privrednog oporavka nema.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side