Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije
28.12.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije

Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije
Srbija je započela proces pregovora sa Evropskom unijom (EU) na dvadesetogodišnjicu potpisivanja Dejtonsko-Pariskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Velike nade se gaje na obema stranama, ne samo kada je u pitanju ulazak Srbije u EU, već i za pozitivan razvoj Balkana kao regije. Ovo dolazi u vreme rastućih izazova legitimitet u celom regionu i povećanog rizika od drugog kruga balkanizacije. U tome, smatra se da bi Srbija trebalo ima veliki stabilizujući uticaj, što je uloga koja joj do skora nije baš išla od ruke. EU, opet, nema alternativnu strategiju za ovaj još uvek neintegrisani deo Balkana.

Trenutno, balkanske zemlje se ponovo suočavaju sa krizama legitimnosti. One su podstaknute nezadovoljstvom vladama i partijama, ali i nedoumicama oko strateških opredeljenja s obzirom na promenjene privredne i spoljnopolitičke prilike. Način za rešavanja sporova oko legitimnosti su izbori, po potrebi prevremeni. Ovi poslednji su i održani u velikom broju zemalja, na primer u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, ali je pitanje njihove regularnosti potegnuto bar u ove dve poslednje zemlje. U slučaju Bosne i Hercegovine, kriza legitimnosti nije samo izborni, već i ustavni problem. U Albaniji, problem legitimnosti vlade je stavljen na stranu, ali one hronično izbijaju usled polarizovanosti političkog prostora. Na Kosovu, opet, izbija kriza legitimnosti vlade i celokupne političke strategije. Konačno, u Srbiji rastu sumnje u strategiju učlanjenja u EU, gde nije sasvim jasno da li oko toga cilja postoji saglasnost između predsednika države i same vlade.

Dakle, vodeći računa o ove dve dimenzije, legitimnost vlade i legitimnost političke strategije, krize legitimnosti u balkanskim zemljama izvan Evropske unije, mogu se okarakterisati ovako.

Srbija: rastu sumnje u strategiju integracije u EU, iako vlada raspolaže širokom podrškom i prilično je odlučna da nastavi sa politikom približavanja EU. Podršku bi mogle da umanje sumnje u prednosti ulaska u EU, a nije isključena i puna kriza legitimnosti, jer se srpska javnost, bar značajan deo nje, ne oseća ugodno u trenutnom teritorijalnom i političkom ustrojstvu, koje se međutim ne može menjati ako je cilj ulazak u EU.

Kosovo: Vlada ima tanku legitimnost zbog korupcije i nesposobnosti, dok je strategija normalizacije sa Srbijom, koja uključuje stvaranje autonomne asocijacije srpskih opština prilično nepopularna. Otvorena kriza legitimnosti, dakle na ulici, nije neverovatna. Istorijski, praktično iz istih razloga (korupcija i ograničeni suverenitet), Kosovo je prolazilo kroz jednu krize nakon druge, bar od 1968.

Crna Gora: Vlada se suočava sa pritužbama da namešta izbore, usled čega će predstojeći rani ili redovni izbori biti pomno praćeni. Uz to, tu je i pokušaj da se ospori legitimnost strateškog opredeljenja za integraciju u EU i NATO, a i sekularizacija države. A tu je još i problem sukcesije zbog duge vladavine sadašnjeg premijera (ukupno više od 25, ali stvarno od sticanja nezavisnosti 2006).

Makedonija: vlada je izgubila legitimnost, iako je ovo nešto kompleksnija tvrdnja s obzirom na multietničku konfiguraciju javnog prostora. Takođe, strategija vlade da ne radi više na integraciju u EU podleže kritici. Predstojeći izbori, najkasnije krajem aprila sledeće godine, mogu dovesti do stabilizacije ako dođe do stvarnih promena u vladi, koja je opet neizvesna ako sami izbori ne budu u potpunosti demokratski.

Bosna i Hercegovina: legitimnost vlasti na svim nivoima je praktički nepostojeća. Ovo je karakteristika ustavnog poretka, a ne nedostatak tekuće politike. Kriza je zaoštrena usled namere da se ospori, referendumom, jedinstveni sudski i istražni sistem u zemlji, uz odbijanje saradnje sa državnom policijom u Republici Srpskoj.

Dakle, legitimnost trenutnog ustrojstva u većini balkanskih zemalja je ozbiljno osporena, blago rečeno. Uz to, regionalna stabilnost je krhka.
Postoje dva uticaja koji guraju regiji u nestabilnost. Sa jedne strane, EU nije spremna da se ubrza proces proširenja na Balkan. Ona se oslanja na regionalnu saradnju kao pretpostavku poboljšanja odnosa sa EU, što se nije pokazalo kao naročito podsticajno. Opet, u slučajevima – kao što su Makedonija ili Bosna i Hercegovina – gde bi EU mogla da iskaže veću inicijativu u rešavanju spornih pitanja, u kojima je EU jednim delom strana u sporu da se tako izrazim, nije bilo potrebne angažovanosti.

U poslednje vreme, EU polaže nadu u uspeh u Srbiji. Pretpostavka je, čini se, da se integracija čitave regije usidri u napretku Srbije, što bi trebalo da utiče povoljno i na kretanja u ostalim zemljama, a pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ovo je prilično rizična politika, jer se računa sa tim da će srpska javnost istrajati u tome da vidi veću korist u evropskim integracijama nego u nacionalističkoj politici u regiji.

Održivost te strategije EU dovedena je dodatno u sumnju zbog toga što se Rusija sada otvoreno protivi daljem širenju EU na Balkanu. Do nedavno je izražavala neslaganje samo sa članstvom ovih zemalja u NATO, ali uz povećani aktivizam Rusije u Ukrajini i na Bliskom istoku, balkanske krize legitimnosti se vide kao instrument slabljenja EU, koja se ionako suočava sa ozbiljnim izazovima. Dakle, Rusija otvoreno podržava crnogorske proteste, srpsku nacionalističku opoziciju, i secesioniste u Republici Srpskoj. Ključna reč ovde je “otvoreno”. To je delom i zato što je izgubljeno sredstvo posrednog uticanja na balkanska kretanja, jer se nisu ostvarili planovi izgradnje gasovoda. Pa se sa privrednih instrumenata uticaja prešlo na neposrednije politička.

Dakle, u ovom trenutku, balkanski region se suočava sa visokim rizikom da uđe u novi krug balkanizacije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 30.12.2015, 09:54h Rudničke političke nauke...

    "Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije..." ... - Moja tetka - nepismena rudnička seljanka, udovica vojnika palog u II balkanskom ratu, koja je do svoje smrti (u 99-oj njenoj godini života) hodala pravo i, bez beleženja na hartiju, pamtila sve - na ovu temu jednostavno je konstatovala: "Sine, što g...a više mešaš, ona više smrde..."

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge

    Da je u Kini brza pruga između Pekinga i Šangaja građena brzinom koja se ostvaruje između Pazove i Tošinog bunara, tih oko 1.300 kilometara gradilo bi se 150 godina, a izgrađena je za oko 4-5 godina.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side