Vladimir Gligorov: Virus u regiji
18.05.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Virus u regiji

Vladimir Gligorov: Virus u regiji
Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

Kada se pogledaju podaci o dinamici epidemije u svetu, Rusija je izuzetak po malom broju umrlih, ukupno i u odnosu na stanovništvo. Iako će, kako sada stoje stvari, po svoj prilici po broju obolelih biti druga u svetu, iza Amerike, za otprilike nedelju dana. Amerika, poređenja radi, ima otprilike šest odsto umrlih od broja obolelih. Ali u Rusiji je to manje od jedan odsto. U Nemačkoj je, opet, broj umrlih oko 4,5 odsto od broja obolelih. A to je izuzetno nisko u poređenju sa praktično svim drugim većim evropskim zemljama. U Kini, konačno, umrlih je otprilike pet odsto od broja obolelih. Moguće je zaista da će se stvari promeniti kako se epidemija bude razvijala jer je čini se u Rusiji sve još na početku, ali drugi podaci na to ne upućuju. Recimo, broj aktivno obolelih je veliki, ali je broj onih u kritičnom stanju relativno mali. Ostaje, dakle, da se razjasni šta se tačno gde događalo kada se epidemija stavi pod kontrolu.

Zanimljivo je videti kako stoje stvari u Srbiji i u njenom susedstvu. Ostavio sam po strani Rumuniju jer je veća zemlja po broju stanovnika, a ima i druge specifičnosti. Ali se slika bitno ne menja i ako se ona uzme u obzir. Na Slici 1 se vidi broj obolelih i umrlih na milion stanovnika. Ova normalizacija je i inače korisna, ali posebno je neophodna da bi se nešto na slici i videlo. Svi podaci su od 11. maja 2020. i mogu se naći ovde: https://www.worldometers.info/coronavirus/.

Slika 1: Oboleli i umrli na milion stanovnika
 

Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći. Jedino Crna Gora ima približno slične podatke, tek je nešto veći procenat umrlih. Kao što se vidi na slici, veza između ovih dvaju podataka je veoma slaba i postaje jaka tek kada se isključe Srbija i Mađarska, prva jer ima mali postotak umrlih, a druga relativno veliki.
Na Slici 2 opet se vidi da Srbija ima relativno veliki broj aktivno obolelih, ali opet relativno mali broj obolelih u kritičnom stanju. Reč je o 29 osoba na 6.668 aktivno bolesnih. Sve druge zemlje u ovom uzorku imaju veći ili značajno veći broj kritično obolelih u odnosu na aktivno bolesne.

Slika 2: Aktivno i kritično oboleli

Kada je reč o Rusiji, nije jasno kako će slika epidemije izgledati kada se sve sabere. Podaci kojima se sada raspolaže nepotpuni su i podložni različitim interpretacijama. Recimo, ukoliko bi ruski odnos obolelih i umrlih tačno merio virulentnost virusa, da se tako izrazim, onda bi broj obolelih u drugim zemljama morao biti značajno veći. Isto važi i za srpske podatke. Opet, ako bi, recimo, nemački procenat smrtnosti bio u skladu sa stvarnom pretnjom ovog virusa, onda je broj umrlih u Rusiji i Srbiji značajno potcenjen.

Ili podaci nisu informativni. Tek, bar prema podacima koje imamo, Srbija ima značajno veći broj obolelih u odnosu na broj stanovnika i aktivno bolesnih nego susedne zemlje. Videćemo šta će podaci o povećanoj smrtnosti, kada budu dostupni, reći o broju umrlih.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side