Vladimir Gligorov: Virus u regiji
18.05.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Virus u regiji

Vladimir Gligorov: Virus u regiji
Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

Kada se pogledaju podaci o dinamici epidemije u svetu, Rusija je izuzetak po malom broju umrlih, ukupno i u odnosu na stanovništvo. Iako će, kako sada stoje stvari, po svoj prilici po broju obolelih biti druga u svetu, iza Amerike, za otprilike nedelju dana. Amerika, poređenja radi, ima otprilike šest odsto umrlih od broja obolelih. Ali u Rusiji je to manje od jedan odsto. U Nemačkoj je, opet, broj umrlih oko 4,5 odsto od broja obolelih. A to je izuzetno nisko u poređenju sa praktično svim drugim većim evropskim zemljama. U Kini, konačno, umrlih je otprilike pet odsto od broja obolelih. Moguće je zaista da će se stvari promeniti kako se epidemija bude razvijala jer je čini se u Rusiji sve još na početku, ali drugi podaci na to ne upućuju. Recimo, broj aktivno obolelih je veliki, ali je broj onih u kritičnom stanju relativno mali. Ostaje, dakle, da se razjasni šta se tačno gde događalo kada se epidemija stavi pod kontrolu.

Zanimljivo je videti kako stoje stvari u Srbiji i u njenom susedstvu. Ostavio sam po strani Rumuniju jer je veća zemlja po broju stanovnika, a ima i druge specifičnosti. Ali se slika bitno ne menja i ako se ona uzme u obzir. Na Slici 1 se vidi broj obolelih i umrlih na milion stanovnika. Ova normalizacija je i inače korisna, ali posebno je neophodna da bi se nešto na slici i videlo. Svi podaci su od 11. maja 2020. i mogu se naći ovde: https://www.worldometers.info/coronavirus/.

Slika 1: Oboleli i umrli na milion stanovnika
 

Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći. Jedino Crna Gora ima približno slične podatke, tek je nešto veći procenat umrlih. Kao što se vidi na slici, veza između ovih dvaju podataka je veoma slaba i postaje jaka tek kada se isključe Srbija i Mađarska, prva jer ima mali postotak umrlih, a druga relativno veliki.
Na Slici 2 opet se vidi da Srbija ima relativno veliki broj aktivno obolelih, ali opet relativno mali broj obolelih u kritičnom stanju. Reč je o 29 osoba na 6.668 aktivno bolesnih. Sve druge zemlje u ovom uzorku imaju veći ili značajno veći broj kritično obolelih u odnosu na aktivno bolesne.

Slika 2: Aktivno i kritično oboleli

Kada je reč o Rusiji, nije jasno kako će slika epidemije izgledati kada se sve sabere. Podaci kojima se sada raspolaže nepotpuni su i podložni različitim interpretacijama. Recimo, ukoliko bi ruski odnos obolelih i umrlih tačno merio virulentnost virusa, da se tako izrazim, onda bi broj obolelih u drugim zemljama morao biti značajno veći. Isto važi i za srpske podatke. Opet, ako bi, recimo, nemački procenat smrtnosti bio u skladu sa stvarnom pretnjom ovog virusa, onda je broj umrlih u Rusiji i Srbiji značajno potcenjen.

Ili podaci nisu informativni. Tek, bar prema podacima koje imamo, Srbija ima značajno veći broj obolelih u odnosu na broj stanovnika i aktivno bolesnih nego susedne zemlje. Videćemo šta će podaci o povećanoj smrtnosti, kada budu dostupni, reći o broju umrlih.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side