Vladimir Gligorov: Uticaj vakcine
16.11.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Uticaj vakcine

Vladimir Gligorov: Uticaj vakcine
Evropska unija je izašla s predviđanjima privrednih kretanja u ovoj i sledeće dve godine. Ovo je bilo pre nego što je objavljeno da se očekuje da će bar jedna vakcina, s velikim procentom zaštićenosti vakcinisanih, biti spremna za korišćenje, sva je prilika, pre kraja godine. To bi trebalo značajno da promeni predviđanja. Zašto i kako?


Najpre, šta je predviđala EU? Na Slici 1 je odnos između predviđenih stopa rasta ove i sledeće godine. Pored zemalja članica EU, tu su i Amerika i Kanada, ali sam izostavio Kinu jer štrči, pa je to posebna tema. Kao što se vidi, očekuje se da se zemlje koje imaju veći pad ove godine brže oporave sledeće. Ali gotovo nigde u potpunosti.

Slika 1: EU predviđanje, 2020. i 2021.

Pitanje je onda očekuje li se da se oporavak nastavi i sledeće godine? Na Slici 2 su predviđanja stopa rasta 2021. i 2022. Očekuje se da se oporavak nastavi i da se dodatno nadoknadi izgubljeno u 2020. Mada su razlike u brzini oporavka između pojedinih zemalja veće, pa se veza između dubine recesije i brzine oporavka donekle gubi.

Slika 2: EU predviđanje, 2021. i 2022.

Šta bi se moglo reći za previđeni ukupan oporavak posle dve godine? Na Slici 3 su razlike u zbiru stopa rasta u 2021. i 2022. i one u 2020.

Slika 3: Rast 2021, plus 2022, minus 2020.

Očekuje se da se većina privreda u potpunosti oporavi u dve godine, ali ne i da nadoknade izgubljeno. To je otprilike ono što se podrazumeva pod oporavkom u obliku slova U. Pretpostavlja se, najverovatnije, da će postojati ograničenja na ubrzani oporavak bilo zbog produženog trajanja epidemije ili zbog teškoća s kojima će se suočiti privredna politika, pre svega kad je reč o javnim finansijama.

Ova se predviđanja, sada je jasno, neće ostvariti ili bar ne moraju da se ostvare.

Naime, ako bi se računalo sa efikasnim vakcinisanjem do, recimo, sredine sledeće godine, rast u drugoj polovini te godine i pogotovo sledeće mogao bi da bude značajno brži. Razlog za to je što je moguće ubrzati povratak na pređašnji nivo privređivanja i trend rasta jer se otklanjaju trajniji troškovi zaštite od epidemije i značajno se poboljšavaju finansijska i fiskalna slika. Uz to, nema potrebe da kamatne stope rastu jer bi povratak tražnje bio praćen oporavkom ponude, pa ne bi trebalo da se ubrza inflacija.

To bi trebalo da je razlika između života s virusom i života s vakcinom.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side